Beograd, Trg Nikole Pašića 11 | Tel/Faks: 339-86-13 | E-mail: inis@ptt.rs | INIS Facebook | INIS YouTube

Početna strana > Naučni život NAŠI SARADNICI I KOLEGE NA NAUČNIM SKUPOVIMA I GOSTOVANJIMA Dr Vera GUDAC-DODIĆ, Institut za noviju istoriju Srbije Informacija o prezentaciji rezultata rada Instituta za noviju istoriju Srbije, Moskva, 2–7. oktobra 2010. U periodu od 2. do 7. oktobra 2010. godine delegacija Instituta za noviju istoriju Srbije: direktor Instituta dr Momčilo Mitrović, glavni i odgovorni urednik redakcije za institutska izdanja dr Gordana Krivokapić-Jović, predsednik Naučnog veća Instituta dr Vera Gudac-Dodić, dr Aleksandar Životić i dr Aleksej Timofejev, boravila je u Moskvi, u Domu ruske emigracije „Aleksandar Solženjicin“ (Дом Русского Зарубежья имени Александра Солженицына). Osnovni cilj i svrha boravka saradnika Instituta za noviju istoriju Srbi je u Moskvi bila je promocija Instituta, prikaz oblasti interesovanja zaposlenih istraživača i tema kojima se bave, kao i prezentacija najnovijih institutskih izdanja, studija i monografija, te naučnog časopisa Instituta Tokovi istorije. Jačanje veza u naučnom radu i istraživanju, učvršćivanje postojeće naučne saradnje sa kolegama i istraživačima iz različitih eminentnih naučnih institucija u Rusiji, a pre svega Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, kao i utemeljenje budućih zajedničkih aktivnosti, takođe je bio cilj posete i boravka saradnika u Moskvi. Promocija Instituta za noviju istoriju Srbije održana je 5. oktobra 2010. u Domu ruske emigracije. Prisustvovali su joj, pored ostalih, direktor Doma ruske emigracije Viktor Moskvin, direktor Instituta za slovenske studije (Института славяноведения РАН) Konstantin Nikiforov, kolege sa Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“ (Московкого государственного университета им. М.В. Ломоносова), Ruskog instituta za strateške studije (Российского института стра тегических исследований) i drugih ruskih akademskih institucija. Institut je predstavio i publici se prvi obratio direktor dr Momčilo Mitrović, koji je u glavnim crtama prikazao razvoj Instituta, istorijat i osnovne delatnosti. Pro mocija Instituta izložena je i bazirana na nekoliko tematskih celina. Nau čnoistraživačka delatnost Instituta prikazana je, pored ostalog, i kroz istra živačke oblasti koje su u fokusu interesovanja istraživača u Institutu. U sklopu raznolikih tema iz društvene, političke, ekonomske i kulturne istorije Srbije kojima se zaposleni bave, istorije različitih institucija, spoljne politike itd., ukazano je i na teme vezane za društvenu istoriju Srbije, socijalne grupe i društvene slojeve. Problematika seljaštva i građanstva analizirana je iz različitih uglova i aspekata, a posebno je sagledavana kroz jedan segment, odnos komunističke vlasti prema tim društvenim slojevima i pravce državne politike. U sklopu tema iz društvene istorije Srbije koje su saradnici Instituta obuhvatili svojim istraživanjima je i izučavanje srpskog građanstva i odnosa jugoslovenske vlasti prema njemu, kao važnom delu te kompleksne problematike. Ukazano je na studiju Nataše Milićević, koja je objavljena upravo pod takvim naslovom, Jugoslovenska vlast i srpsko građanstvo 1944–1950, monografiju kojoj je u protekloj godini pripala nagrada Ministarstva za nauku. Među radovima koji se odnose na istraživanja drugih socijalnih grupa su i oni koje se bave izučavanjem najmnogobrojnijeg društvenog sloja – seljaštva. Prateći aktuelne tren do ve svetske istoriografije, saradnici Instituta bili su usmereni ka prouča vanju još jedne socijalne grupe – žena. Prikazana su i druga izdanja najnovije produkcije Instituta. Posebno je naglašen tematski okvir vezan za instituciju vojske, u čijem sklopu je istaknuta knjiga dr Mileta Bjelajca, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije (1918–1941). Prezentovana je i monografija o istoriji Srba u Hrvatskoj, autora dr Sofije Božić Srbi u Hrvatskoj 1918–1929. Poseban krug činila je i istoriografija vezana za NOB, potom za crkvu, pitanja hladnog rata, IB-a i dr. Naglašen je značaj časopisa Tokovi istorije, koji izlazi još od 1967. godine (Tokovi revolucije, Tokovi). Ukazano je na domete tog naučnog časopisa kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Posebno interesovanje vladalo je za saradnju i učešće saradnika iz inostranstva u časopisu. Celokupnu promociju pratili su vizuelni efekti, urađeni povodom 50 godina Instituta, kao i na vidnom mestu istaknuta najnovija institutska izdanja. Za učesnike prezentacije priređen je poseban program boravka u Moskvi. Potencirane su posete Arhivu Doma ruske emigracije i Institutu za slovenske studije. U Arhivu su gostima iz Beograda prikazana neka od najznačajnijih do kumenta vezanih za rad ruske emigracije od prvih dana Oktobarske revolucije do danas. Obilazak Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka učesnicima je pružio priliku da upoznaju celokupan kompleks Ruske akademije nauka i umetnosti. Pored zvaničnog dela posete, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije dr M. Mitrović vodio je i razgovore o budućoj saradnji sa K. Nikoforovim iz Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka i sa A. Edemskim iz Instituta za strateške studije. Direktor Doma ruske emigracije Viktor Moskvin pozvan je u zvaničnu posetu INIS-u, pored ostalog u cilju proširenja saradnje sa tom institucijom. Tokom boravka u Moskvi saradnici Instituta posetili su niz akademskih instituta, biblioteka, istitucija kulture. Poseta delegacije INIS-a Moskvi samo je nastavak saradnje Instituta sa sličnim institucijama i pojedincima u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Češkoj, Bugarskoj i drugim zemljama. Mr Milan SOVILJ, Institut za noviju istoriju Srbije Treći naučni skup čeških balkanologa, Brno, 27. april 2010. godine Saradnja Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu (Filozoficka fakulta Univerzity Karlovy v Praze) i Filozofskog fakulteta Masarikovog univerziteta u Brnu (Filozofi cka fakulta Masarykovy Univerzity v Brně) kroz zajedničke susrete povodom proučavanja tema iz istorije i kulture Balkana, nastavljena je aprila 2010. godine. Kažemo nastavljena, jer su u 2009. održane dve konferencije čeških balkanologa. Prvo u Brnu februara, a zatim oktobra meseca u Pragu. Ovog puta, domaćin trećeg skupa bio je Institut za slavistiku Filozofskog fakulteta Masarikovog univerziteta u Brnu (Ustav slavistiky FF MU). Naučni skup je održan 27. aprila 2010. u konferencijskoj sali Dekanata Filozofskog fakulteta Masarikovog univerziteta. Ispred Instituta za slavistiku u Brnu učestvovali su dr Vaclav Štjepanek (Vaclav Štěpanek), dr Pavel Krejči (Pavel Krejči) i doc. Ladislav Hladki (Ladislav Hladky) sa svojim asistentima i doktorantima: Vjerom Smejkalovom (Věra Smejkalova), Aloisijom Zmeškalovom (Aloisie Zmeškalova), Marijom Mikeskom Šupicom (Marija Mikeska Šupicova), Marijom Zoufalom (Marie Zoufala) i Petrom Stehlikom (Petr Stehlik). S druge strane, ispred Instituta za svetsku istoriju (Ustav světovych dějin) i Instituta za slavistiku i istočnoevropske studije Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta (Ustav slavistickych a vychodoevropskych studii FF UK) učestvovali su doc. Jan Pelikan (Jan Pelikan) i njegovi asistenti i doktoranti Ondržej Vojtjehovski (Ondřej Vojtěchovsky), Ondržej Žila (Ondřej Žila), Eliška Mlinarikova (Eliška Mlynarikova), Samuel Beneš (Samuel Beneš), Uroš Lazarević (doktorant na Institutu političkih nauka Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta – Ustav politologie FF UK), kao i potpisnik ovih redova. Nakon pozdravnog govora dr Vaclava Štjepaneka, predstavnici Instituta za slavistiku u Brnu i Instituta za svetsku istoriju i Instituta za slavistiku i istočnoevropske studije u Pragu, dr Vaclav Štjepanek i dr Pavel Krejči, odnosno doc. Jan Pelikan prikazali su kroz osnovne podatke stanje u svojim institutima, šta je urađeno u prethodnom periodu, ali i šta bi moglo da se učini u vremenu koje dolazi na razvoju balkanistike u Pragu i Brnu. Drugi deo skupa protekao je u proučavanju, analiziranju i diskutovanju dva rada: Marije Mikeske Šupice, Makedonskosrbsky cirkevni spor od vzniku samostatne Republiky Makedonie do roku 2008 (Makedonsko-srpski crkveni spor od nastanka samostalne Republike Makedonije do 2008. godine) i Petra Stehlika, Bosna v ideologii ilyrismu a chorvatske politice 40. let 19. stoleti (Bosna u ideologiji ilirizma i hrvatske politike četrdesetih godina 19. veka). Iscrpne i pre svega konstruktivne polemike pokazale su da istoričari i slavisti u Pragu i Brnu rade ozbiljno na proučavanju istorije, društva, jezika i kulture na Balkanu. Skup čeških balkanologa protekao je i završen je u prijateljskoj atmosferi, uz potvrdu da dosadašnja tri susreta neće biti i jedina, jer će naredna konferencija, sa novim radovima i diskusijama, biti održana u Pragu na jesen 2010. godine. Mr Milan SOVILJ, Institut za noviju istoriju Srbije Naučna konferencija: „Česke, slovenske a československe dějiny 20. Stoleti V“, 23–24. marta 2010, Hradec Kralove, Česka republika Hradec Kralove, češki grad bogate tradicije, sa predivnim gotskim, renesansnim i baroknim građevinama, bio je domaćin pete po redu naučne konferencije „Češka, slovačka i čehoslovačka istorija 20. veka“. Konferenciju je organizovao Istorijski institut Filozofskog fakulteta Univerziteta Hradec Kralove (Historicky ustav Filozofi cke fakulty Univerzity Hradec Kralove) 23. i 24. marta 2010. godine. Prezentacija učesnika konferencije, predavanja, kao i svečano otvaranje i zatvaranje konferencije bilo je u zgradi Filozofskog fakulteta. Još 2005. godine među doktorantima Istorijskog instituta Fakulteta hu manističkih nauka Univerziteta Hradec Kralove (Historicky ustav Fakulty huma nitnich studii Univerzity Hradec Kralove) nastala je ideja o okupljanju mladih istoričara koji bi na naučnim skupovima prezentovali radove i ujedno upoznali stručnu javnosti sa svojim magistarskim i doktorskim disertacijama. Marta 2006. organizovana je prva a zatim od 2007. do 2010. još tri naučne konferencije, koje su okupile veći broj mlađih istoričara, prevashodno iz Češke i Slovačke. Sličan slučaj bio je i na petoj konferenciji „Češka, slovačka i čehoslovačka istorije 20. veka“, kada je u osam panela učestvovalo više od četrdeset mladih istoričara, čije su teme i polja interesovanja bili vezani za razne aspekte proučavanja čehoslovačke istorije. Prvog dana konferencije predstavljeni su radovi iz privredne, političke i kulturne istorije Čehoslovačke, kao i češkog i slovačkog naroda u 20. veku, ali i iz istoriografije i teorije istorijske nauke. Drugog i ujedno poslednjeg dana naučnog skupa, učesnici su izlagali radove iz društvene istorije (dva panela), kao i na teme iz čehoslovačke međunarodne politike (takođe dva panela pod nazivom „Čehoslovačka u evropskom kontekstu“). Neki od radova na konferenciji odnosili su se na: privredni razvoj Čehoslovačke u međuratnom periodu, prilike u Protektoratu Češka i Moravska u toku nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, na emigraciju iz Čehoslovačke posle 1945, situaciju u Čehoslovačkoj 1968–69. godine, zatim su analizirana razna pitanja razvoja čehoslovačke istoriografije, stanje u češkom i slovačkom društvu kroz 20. vek, kao i čehoslovačka međunarodna politika i odnos prema drugim evropskim zemljama. Potpisnik ovih redova je učestvovao u okviru panela „Čehoslovačka u evropskom kontekstu“ sa temom Jugoslavske ohlasy na udalosti v Československu v letech 1938–1939 (Odjeci dešavanja u Čehoslovačkoj 1938–1939. godine u jugoslovenskoj sredini). Nakon svakog završenog panela, publika je imala priliku da se uključi u diskusiju sa predavačima, što je bilo od velikog značaja, s obzirom na komentare, ali i zapažanja prisutnih. Veoma prijatni domaćini – zaposleni u Istorijskom institutu Filozofskog fakulteta Univerziteta Hradec Kralove, predvođeni dr Janom Mervartom (Jan Mervart), potrudili su se da konferencija bude organizovana profesionalno i odgovorno. O tome govori i činjenica da je prvog dana naučnog skupa predstavljen zbornik radova sa istoimene konferencije iz 2009. godine Česke, slovenske a československe dějiny 20. stoleti IV. Poput tog zbornika, ljubazni domaćini najavili su u najskorije vreme objavljivanje radova sa konferencije iz marta 2010. Prezentovani radovi na konferenciji u Hradec Kralovima pružili su nove poglede na neke obrađene, kao i na manje poznate teme iz češke, slovačke i čehoslovačke istorije, ali i podstakli učesnike i publiku na drugačija razmišljanja. Ujedno, sama ideja – okupljanje mladih istoričara, mlađih doktora nauka, doktoranata i magistranata na konferenciji, pokazala se kao pravo rešenje u predstavljanju novih radova, ali i upoznavanju brojnih kolega iz struke. Možda će se jednog dana neke slične ideje javiti i u naučnim krugovima Srbije. Dr Olga Manojlović-Pintar, INIS Medjunarodna naučna konferencija “TITO: vidjenja i tumačenja”, Beograd, Srbija, 8-9. maja 2010. Istitut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije i Sudost Institut iz Regenzburga organizuju Medjunarodnu naučnu konferenciju “TITO: vidjenja i tumačenja” Konferencija će biti otvorena u petak 7. maja u 16 časova u Muzeju istorije Jugoslavije, Botićeva 6. Tokom subote i nedelje (8. i 9. maja) učesnici skupa će rad nastaviti u Arhivu Jugoslavije, Vase Pelagića 33. Detaljne informacije o učesnicima i rasporedu izlaganja možete naći u programu skupa. Uzmi program skupa Mp Сања ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕВИЋ, Институт за новију историју Србије (Пре)обликовање „пејзажа сећања" у Србији и Словенији после 1991. године, Љубљана, Словенија, 20-27. новембра 2008. На основу међудржавног споразума тј. у оквиру билатералне научне сарад-ње Републике Србије и Републике Словеније, током 2008. године дошло je до формулисања заједничког пројекта између Института за новију историју Србије из Београда и Научноистраживачког центра Словеначке академије из Љубљане (Znanstvenoraziskovalni center SAZU), под називом (Пре)обликовање „пејзажа сећања"у Србији и Слоеенији после 1991. године. Рад на овом пројекту, после ра-спада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, прекида дипломатских односа, али и научних веза, означио je почетак нове сарадње Института за новију историју Србије, као релевантног научног центра, и сродних научних институција у Словенији. Потреба за израдом заједничких пројеката којима би се историјским истраживањима подвргла „наша" и „њихова" сећања, тако пресудна у процесу пре/ ре(дефинисања) блиске прошлости указуј е назначај не помаке у развоју методологије истраживања у историјској науци у последње две и по деценије и на неминовности изналажења одговора на питања која се намећу у вези са тумачењем „збивања" из деведесетих година 20. века. Боравак у Љубљани у периоду од 20. до 27. новембра 2008. године пред-стављао je први сусрет са престоницом Републике Словеније и са еминентном научном установом каква je Научноистраживачки цетар САЗУ, на чијем челу je господин Ото Лутар. Захваљујући предусретљивости љубазних сарадница Центра Тање Петровић и Катј е Шкрљ било ј е могуће упознати се са градом, као и са обим-ном и разноврсном делатношћу словеначких научника окупљених око Центра. Бора-вак у Љубљани послужио je и за упознавање са другим сродним установама као што су: Словеначки школски музеј (Slovenski solski muzej), Народна и универзи-тетска библиотека (Narodna in univerzitetna knjiznica), Институт за савремену исто-рију (Institut zanovejso zgodovino) и Филозофски факултет. Научна сарадња са Републиком Словенијом и другим државама из региона од изузетног je значаја за формулисање нових тема, развој научне делатности и научног подмлатка, који je тако ретко у прилици да истражује у архивама и библи-отекама са простора бивше југословенске државе која je на различите начине незаобилазан предмет истраживања. Мр Весна ЂИКАНОВИЋ, Институт за новију историју Србије Међународна конференција „Migration to, from, and in Southeastern Europe: Intercultural communication, Social Change and Transnational Ties", Анкара, 21-24. маја 2009. Од 21. до 24. маја 2009. године у Анкари je одржана Пета конференција Међународног удружења за антропологију југоисточне Европе (InASEA). Поред InASEA, организатор конференције био je и Факултет за комуникацију Hacetep универзитета у Анкари. Тема конференције било je питање миграција, тема чија je сложеност и актуелност јасно видљива из самог назива скупа: Миграције ка, из и унутар југоисточне Европе: интеркултурна комуникација, друштеене промене и транснационалне еезе (Migration to, from, and in Southeastern Europe: Intercultural Communication, Social Change and Transnational Ties). Преко сто учесника, етноло-га, антрополога, историчара, из двадесетак земаља света, овом приликом je пред-ставило својаистраживања. Натај начин створенаје могућностдасеједансложени друштвени феномен сагледа свеобухватно, као и да се стекне слика о дометима науке и сферама интересовања у погледу постављене теме. Након уводног обраћања проф. др Леа Лукасена, проф. др Јасне Чапо Жмегач и проф. др Нермина Абадана Уната, започео je тродневни рад конференције. Кроз 36 панела сврстаних у осам сесија, анализирани су разлилити аспекти миграција и миграторног понашања. Разматрана су питања попут места миграција у европским истраживањима, питање идентитета, проблем мањина и миграција, утицаја миграција на породицу, утицаја миграната на земљу порекла, миграционе политике појединих земаља, проблема илегалних миграција итд. Истакнуто место заузеле су актуелне теме савременог тренутка попут проблема избеглица, виђења другог, анализе савремене миграторне легислативе, питања медија и нових технологија, економских и политичких аспе-ктата миграциј а у савременом свету, питања азила, интезивног миграторног кретања ка земљама Европске уније али и унутар ове заједнице и сл. Завршном пленарном седницом и одлуком да се следећа конференција одржи за две године у Регенсбургу, окончан je рад конференције. Велики број учесника, разноврсност обрађених тема, одлична организација и љубазност домаћина учинили су боравак у Анкари једнако корисним и пријатним искуством. Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије Међународна конференција „Between 'Total Wars' and 'Small Wars' Studies in the Societal History of the Cold War", Institut für Sozialforschung, Хамбург, 3-5. септембра 2008. Последњих пар година хамбуршки Институт за социјалну историју организовао je низ конференција посвећених најразличитијим аспектима глобалног хладног рата - од економије и великих криза, па све до анализе односа између великих сила и малих држава, као и општих друштвених тенденција у оба супротстављена блока. И овом приликом су колеге из Хамбурга окупиле низ значајних светских стручњака који су свој научни рад посветили многим темама које су обележиле последњих пет деценија XX века. Исто тако, што je значајно напоменути, на овој конференцији je пружена драгоцена прилика младим истраживачима да прикажу резултате својих истраживања. На овом научном скупу окупили су се учесници из многих земаља (Немачка, Британија, САД, Русија, Канада, Аустрија, Израел, Швајцарска, Данска, Шведска и Србија) који су својим радовима покрили најшири спектар хладноратовских тема. Поред анализа које су се непосредно бавиле процесом спољнополитичког одлучивања у САД-у (САД и НАТО или улога америчких председника и њихових саветника) или СССР-у (промене у постстаљинистичком руководству, планирање инвазије на Чехословачку 1968. или Горбачовљева политика према Авганистану), велики део понуђених радова се дотицао и тема као што су арапско-израелски сукоб, спољна политика Mao Цедунга, односи СССР-а и Југославије, деликатни односи унутар НАТО-а и Варшавског пакта итд. Из сваке од понуђених презентација учесници су могли интроспективно да сазнају многе мање познате чињенице које су пресудно утицале на обликовање односа унутар оба блока или између самих суперсила и малих али важних земаља које су чиниле глобални мозаик хладног рата. На овом скупу je учествовао и мр Јован Чавошки, који je својим радом за-снованим на досад непознатим југословенским и кинеским документима предста-вио непознату историју успостављања дипломатских односа између Југославије и HP Кине 1954-55. године. Овим радом доказано je да су азијски фактори, пре свега Титово путовање у Индију и Бурму, а тек онда опште стање совјетско-југо-словенских односа, пресудно утицали да Пекинг донесе кључну одлуку да пожури са дипломатским признањем Београда. Надамо се да ће немачке колеге и наредних година наставити са овом традицијом организовања конференција које ће нам још више приближити и осветлити многе мање или више познате догађаје хладног рата, али да ће продужити и са добром праксом публиковања зборника са ових скупова. Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије Међународна конференција „Leng zhan yu Zhong Su guanxi: waijiao, jingji yu wenhua jiaoliu" (Хладни рат и кинеско-совјетски односи: дипломатска, економска и културна размена), East China Normal University, Шангај, 5-7. јануара 2009. После дугих и темељних припрема Центар за међународне студије хлад-ног рата из Шангаја организовао je велики међународни научни скуп који je je на једном месту окупио водеће светске стручњаке из области кинеско-совјетских односа и многе млађе колеге које се у својим истраживањима посредно или не-посредно дотичу тематике односа два комунистичка џина током читавог хладног рата. Поред присуства значајних имена из кинеског и руског научног живота, ова конференција je окупила велики број колега из САД-а, Канаде, Јапана, Сингапура, Немачке, Мађарске и Србије. Током последње деценије овај скуп представља једну од најзначајнијих конференција које су биле посвећене тематици совјетско--кинеских односа. Током три дана конференције смењивали су се панели и говорници који су се дотицали најразличитијих тема: културне размене између Москве и Пекинга током 50-их година (размена студената, стварање кинеског образовног система, утицај на свакодневни живот, обликовање културних модела, нарочито кроз филм итд.), економске сарадње две земље (изградња кинеског војно-индустријског ком-плекса, трговина стратешким материјалима, развој кинеског нуклеарног програ-ма), затим положаја кинеских држављана на територијама привремено под контро-лом Совјетског Савеза, али су неки учесници истакли и супротстављене перцеп-ције економских и друштвених реформи које су у HP Кини довеле до коренитог преображаја, док су се у Совјетском Савезу завршиле тоталним крахом државе и социјалистичког система. Исто тако, остали панели су били посвећени и дипло-матским односима HP Кине и СССР-а (распад совјетско-кинеског савеза и посте-пена нормализација током 80-их година), као и триангуларним односима Кина-СССР-САД. Током самог скупа презентоване су и три најновије књиге о совјетско--кинеским односима које су током последњих годину и по дана сукцесивно објављиване у Кини и САД-у. Аутор ових редоваје учествовао на панелу посвећеном совјетско-кинеским односима и Трећем свету где je уз двојицу колега из Русије и САД-а представио свој рад заснован на југословенским, кинеским и руским архивима о Титовом пу-товању у земље Азије и Африке 1958-59. године и реакцијама совјетско-кинеског савеза на југословенске напоре да се организује покрет несврстаних. По новини презентованих чињеница уз овај рад се још истакао и рад колеге Андреја Едемског о неуспешном организовању Друге афро-азијске конференције у Алжиру 1965. године. На тај начин су совјетско-кинески односи постављени ујошједну битну димензију која je обликовала међународни ангажман обе велике силе, али и земаља као што je Југославија. Сви радови презентовани на овој конференцији биће публиковани током ове године у ексклузивном зборнику који су саставиле кинеске колеге. Овим скупом и зборником који ће уследити историчари и политиколози са три континента дали су свој велики допринос даљем расветљавању компликованих односа Москве и Пекинга, али су истовремено отворена и многа питања и теме који заслужују даља истраживања, те се надамо да ће у ближој будућности бити још сличних конферен-ција које ће омогућити квалитетну научну интеракцију на највишем нивоу. Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије Међународна конференција „China and the World in Mao's Last Decade, 1966-1976", University of Hong Kong, Хонг Конг, 9-10. јануара 2009. Још од краја 60-их година „културна револуција" представља догађај из савремене кинеске историје који све до дан данас привлачи највише научне пажње, али истовремено представља и процес који je изазвао највише контроверзи међу ки-неским и страним историчарима. Настојећи да окупљањем истраживача из разних крајева света продуби наше разумевање ових дешавања, Хонгконшки универзитет je почеткомјануараовегодине организовао велику међународну конференцију која je требало да нам пружи много нових чињеница које се тичу кинеских спољних односа током Маове последње деценије, али и да боље сагледамо како je спољни свет гледао на Кину у том истом периоду. Овом скупу присуствовали су истраживачи из Кине, САД-а, Русије, Канаде, Британије, Немачке, Индије, Мађарске, Пољске, Сингапура, Грчке и Србије. Током два дана конференције излагања присутних била су подељена на девет панела који су се дотакли најразличитијих аспеката кинеских односа са остатком света. Поред генералне дебате о узроцима распада совјетско-кинеског савеза и о утицају фраг-ментације комунистичког блока на избијање и ток „културне револуције", један од привих панела био je посвећен анализи корелација између унутрашњих фактора и општег стања спољних односа HP Кине у том периоду. Затим je део конференције био посвећен односима HP Кине и специфичних региона света: СССР, САД, Исто-чна и Западна Европа, азијске земље, Трећи свет итд. Поред овакве географске поделе реферата, два панела била су посвећена и културним питањима и односу светске културне и интелектуалне јавности према процесима унутар саме Кине. Из свих поменутих реферата могли смо сазнати много новог о томе какву су позицију заузимале суперсиле према Кини у том периоду, како je „културна револуција" утицала на погоршање совјетско-кинеских односа, али, исто тако, допринела и убрзаној нормализацији односа са Вашингтоном, како су амерички савезници у Европи полако успостављали нормалне дипломатске односе са Пекингом, али смо добили више информација и о резервисаном односу азијских земаља према Кини због општег тока „културне револуције" (Вијетнам, Малезија и Сингапур, Индија, Блиски исток). Мр Јован Чавошки учествовао je на панелу посвећеном односима Кине и земаља Источне Европе где je представио свој рад о почецима нормализације односа Југославије и Кине 1969-1971. године који су се својом динамиком и током скоро идентично поклопили са процесима који су се одвијали у кинеским односима са обе суперсиле. На овом панелу учествовале су и колеге Мирча Мунтеану, Петар Вамош и Малгорзата Гнојинска, које су представиле односе Румуније, Мађарске и Пољске са Кином током касних 60-их па све до средине 70-их година. Пошто je глобално познавање односа свих ових земаља са Кином мало истражено, овај панел je изазвао значајно интересовање међу учесницима. Ова међународна конференција je отворила важно поглавље у процесу мултидисциплинарног и географски свеобухватног истраживања кинеске спољне политике током „културне револуције" које нам je омогућило не само да се детаљ-није упознамо са овим још увек недовољно истраженим периодом кинеске исто-рије, већ и да све ове догађаје заиста схватимо у једном глобалном контексту где су и велике силе и мале земље одиграле подједнако значајну улогу у овом историјском мозаику. У ближој будућности организатори скупа планирају и објављивање зборника радова. Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије Једномесечно студијско путовање на Кубу, јануар-фебруар 2009. године Уз пуну подршку и препоруку професора Пјера Глеихесеса (Piero Gleijeses) са престижног Универзитета Џонс Хопкинс (John's Hopkins University), a кога сам имао част да лично упознам прошле године у Вашингтону током студијског боравка у Центру Вудро Вилсон, током јануара и фебруара ове године боравио сам на једномесечном студијском путовању на Куби. Иначе, професор Глеихесес je аутор изванредне студије о Кубанцима у Африци током 60-их и 70-их година XX века, али je и први човек ван Кубе коме je било омогућено, уз лично одобрење Фидела Кастра, да истражује у кубанским архивима. Подршка овог професора омогућила ми ј е да ступим у контакт са угледним професорима Хаванског универзитета који су се подробно побринули о мом смештају и истраживањима. Већи део боравка провео сам на Вишем институту за међународне односе - Раул Роа Гарсија (Institute Superior de los Relaciones Internacionales - Raul Roa Garcia) при Министарству спољних послова Кубе, где сам се несметано користио њиховом библиотеком и истраживачким датабазама. Поред тога, имао сам и исцрпне контакте и разговоре са њиховим истраживачима, од којих су многи бивше активне дипломате. Циљ мојих истраживања био je да се ближе упознам са кубанском улогом у покрету несврстаних и њиховом интеракцијом са Југославијом током кључних година изградње самог покрета. Уз боравак у овом значајном институту, одлазио сам и до Националне библиотеке Кубе, где сам детаљно ишчитавао штампу и тражио релевантну литературу Често сам одлазио и до Хаванског универзитета, на коме сам успоставио радни однос са многим про-фесорима и млађим истраживачима. Позван сам и да следећи пут одржим и један курс предавања о Југославији и несврстанима. Уз поменуте активности у свим овим институцијама, упознао сам многе значајне дипломате и политичаре. Направио сам интервјуе са господином Хозеом Линаресом (Jose Linares), бившим замеником министра спољних послова који je био задужен за несврстане, као и са др Карлосом Алзугарајем (Carlos Alzugaray), бившим шефом одељења за балканске социјалистичке земље, каријерним дипло-матом и амбасадором у многим земљама, који je сада водећи истраживач на Инсти-туту за америчке студије. Са др Алзугарајем договорена je и дугорочна научна сарадња, као и заједничко публиковање радова о Куби, Југославији и несврстанима, док je аутору ових редова омогућено да без икаквих препрека публикује своје радо-ве и у угледним кубанским часописима. Исто тако, имао сам и краћи сусрет са Рикардом Аларконом (Ricardo Alarcцn), дугогодишњим кубанским амбасадором у УН-а и министром спољних послова, а садашњим председником Народне скуп-штине. Што се тиче кубанских архива, они су скоро потпуно затворени за домаће и стране истраживаче, али се аутору овог извештаја указала драгоцена прилика да подробније дозна опште стање архивске грађе, намере око декласификовања и могуће перспективе пуштања истраживача у архиве, нарочито у архив Министар-ства спољних послова. Уз подршку кубанских професора и пријатеља, али и Амбасаде Србије у Хавани, поднет je и званични захтев за декласификовање грађе која се тиче Југославије и покрета несврстаних, тако да ће даљи развој догађаја у позитивном правцу омогућити још једно студијско путовање на Кубу Све у свему, овај студијски боравак омогућио je аутору да подробније разуме улогу Кубе у покрету несврстаних, као и да из непосредне близине упозна једно значајно друштво, чије истраживање и спознаја заслужују нашу пуну пажњу и симпатије. Mr Aleksandar Životić, Institut za noviju istoriju Srbije Meždunarodnaя naučnaя konferenciя „’Pražskaja vesna‘ i evoljucija obščestvennih nastroenij v SSSR i stranah Centraljnoj i Jugo-Vostočnoj Evropy“, Moskva, 23–24. oktobra 2008. U Moskvi je 23. i 24. oktobra 2008. u organizaciji Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka održan međunarodni naučni skup „Praško proleće i evolucija društvenih kretanja u SSSR-u i zemljama centralne i jugoistočne Evrope“. Konferencija je organizovana povodom četrdesete godišnjice sovjetske inter vencije u Čehoslovačkoj, a bila je posvećena analizi uticaja dešavanja u Čehoslovačkoj na opšta društvena dešavanja u zemljama socijalističkog sveta. Sem ruskih okupila je i veći broj čeških, mađarskih, rumunskih i srpskih istoričara. Konferencija je započela pozdravnim govorima direktora Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Konstantina Nikiforova i predstavnika Češke i Slovačke ambasade. Savetnica Ambasade Republike Srbije gospođa Jelica Kurjak, iako najavljena u zvaničnom programu skupa, iz nepoznatih razloga nije došla na konferenciju. U okviru prve sesije svoje referate su izložili B. S. Orlov o uzrocima Praškog proleća, I. Vondrova o čehoslovačkom društvu nakon 1968, B. A. Šmeljeva o uticaju čehoslovačkih dešavanja na proces reformi socijalističkih društava i O. V. Pavlenkova o informacijama Sovjetske ambasade u Pragu o situaciji u Čehoslovačkoj i reformističkim kretanjima tokom 1967. i 1968. Tokom druge sesije govorili su G. P. Muraškova o fenomenu unutarsistemske opozicije neostaljinizmu i A. B. Edemski o jugoslovenskim ocenama Praškog proleća. Na trećoj sesiji prvog dana konferencije Lj. Dimić i J. Čavoški su imali referat o političkoj krizi i društvenoj misli u Jugoslaviji između 1968. i 1971. i I. S. Jažborovska o uticajima događaja u Čehoslovačkoj na dešavanja u Poljskoj. Na prvoj sesiji drugog dana konferencije T. Kraus je govorio o potresima unutar socijalističkog sveta nakon čehoslovačkih dešavanja, V. V. Volubjev se osvrnuo na društvena kretanja u Poljskoj kao posledicu dešavanja u Čehoslovačkoj, M. Baratova je govorila o dostavama mađarskoj službi bezbednosti o stavovima mađarskih intelektualaca prema krizi u Čehoslovačkoj, a O. I. Veličkova o austrijskim reakcijama na gušenje reformskog pokreta u Čehoslovačkoj. Na popodnevnoj sesiji su govorili Aleksandar Životić o uticaju čehoslovačke krize na izlazak Albanije iz Varšavskog pakta i na pravce kretanja jugoslovensko-albanskih odnosa u kontekstu potresa unutar socijalističkog sveta i I. I. Orlik o međunarodnim aspektima gušenja pokreta u Čehoslovačkoj. Na kraju konferencije je organizovan okrugli sto o izvorima i istoriografiji o dešavanjima u Čehoslovačkoj 1968. u okviru koga je A. Životić predstavio zbornik 1968 – četrdeset godina posle, objavljen u izdanju Instituta za noviju istoriju Srbije 2008. godine. Konferencija je dala veliki doprinos unapređenju opšteg nivoa znanja o dešavanjima unutar socijalističkog sveta i otvorila čitav niz pitanja vezanih za odnose između komunističkih partija, njihove organizacione i ideološke osobenosti, specifičnu tehnologiju vlasti i način javnog i konspirativnog delovanja, kao i društvena kretanja u socijalističkim zemljama koja su uslovila krizna dešavanja u Čehoslovačkoj 1968. Mr Sanja Petrović Todosijević, Institut za noviju istoriju Srbije „Makedonskiot identitet niz istorijata“, Skoplje, Makedonija, 10–13. oktobra 2008. Međunarodni naučni skup „Makedonskiot identitet niz istorijata“ održan je u Skoplju (Makedonija) od 10. do 13. oktobra 2008. godine, povodom šezdeset godina od osnivanja Instituta za nacionalnu istoriju iz Skoplja. Ljubaznim do maćinima iz INI-ja na čelu sa direktorom Instituta Todorom Čepreganovim, sekretarom skupa Ljubicom Jančevom i ostalim članovima Organizacionog odbo ra: Orde Ivanoskim, Simom Mladenovskim, Nadeždom Cvetkovskom, Zoranom To dorovskim, Đorđijem Čakarjanevskim i Marijom Pandevskom, uz pomoć Vlade Republike Makedo nije, pošlo je za rukom da na skupu posvećenom jednom od naj značajnijih i najosetljivijih pitanja u makedonskoj istoriografiji okupe više od pedeset istraživača iz Makedonije, zatim Sjedinjenih Američkih Država (Viktor Friedman, Keith Brown), Rusije (Elena Guskova, Marija Proskurnina), Austrije (Oliver Schmitt), Grčke (Vermund Arbace, Anastasia Karakasiduo), Poljske (Irena Stavovi-Kavka), Bugarske (Stojko Stojkov, Petro Hristov, Plamen Dimitrov), Australije (Ico Najdoski), Albanije (Vase Sterjovski) i Srbije (Biljana Vučetić, Istorijski institut, Sanja Petrović Todosijević, Institut za noviju istoriju Srbije). Međunarodni naučni skup u Skoplju bio je prilika da se na jednom mestu sretnu predstavnici različitih generacija i zagovornici različitih pristupa izučavanju makedonskog pitanja. Prisustvo značajnog broja istoričara sa prostora Balkana bilo je prilika da se na više nego interesantan način otvore pitanja koja su do sada povlačila vrlo jasne granice između makedonske, bugarske ili srpske istoriografije. Skup u Skoplju pokazao je da osetljiva „nacionalna problemati ka“ mora biti podložna kritičkom mišljenju i drugačijim tumačenjima. I ovoga puta otvoreno je pitanje primene metoda u istorijskom istraživanju. Radovi broj nih, pre svega istoričara, ali i sociologa, etnologa, antropologa i lingvista pokazali su da ne postoje teme o kojima se može govoriti isključivo iz istoričarima „bliskog“ ugla. Dinamične i burne diskusije najbolja su potvrda svrsishodnosti ovakvih skupova. Međunarodni naučni skup „Makedonskiot identitet niz istorijata“ predstavlja prijatno iznenađenje jer je na najbolji mogući način predstavio mlađe generacije makedonskih istraživača okupljenih oko Instituta za nacionalnu istoriju u Skoplju. Usmereni ka istraživačkim centrima u Makedoniji, kao i sused nim zemljama tj. Bugarskoj, Srbiji, više nego dragocenim arhivama Beča ili drugih evropskih gradova, pokazali su se, u stručnom smislu, u najboljem mogućem svetlu. Jubilej Instituta za nacionalnu istoriju pridružuje se, ove i naredne godine, nekolicini sličnih proslava u regionu. Proslave pedesetog rođendana In stituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda i Instituta za istoriju iz Sarajeva, četrdesetog Instituta za savremenu istoriju iz Beograda – najbolja su po tvrda kontinuiteta i trajanja istorijske nauke na ovim prostorima. Skupovi poput konferencije u Skoplju jedinstvena su prilika da se kolege sretnu, vide i na jedinstven i drugačiji način, kroz suočavanje sa različitim mišljenjima, reprezentuju rezultate sopstvenih istraživanja. Dušan MARKOVIĆ Jesenja akademija: „1968: 40 godina posle“, Rapac, (Istra, Hrvatska), 28. septembra – 4. oktobra 2008. U Rapcu (Istra, Hrvatska) je od 28. septembra do 4. oktobra 2008. održan seminar (službeni naziv: Jesenja akademija) „1968: 40 godina posle“, kao zajednički projekat Beogradske otvorene škole, fondacije Hajnrih Bel (Heinrich Böll) i organizacije Balkan Trust for Democracy. ( www.bos.org.yu , www.boell.de , www.fondacija-boell.eu , www.gmfus.org/balkantrust ) Akademija je okupila 25 studenata iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske i Federacije BiH, mahom društvenih nauka, koji su iskazali posebno interesovanje za navedenu tematiku. U ulozi predavača našli su se stručnjaci koji se ovim temama bave kao istraživači, ali je poseban kvalitet dala činjenica da su se među njima nalazili i neki učesnici protesta. Može se samo izraziti žaljenje što svi najavljeni predavači nisu mogli da prisustvuju skupu. Po sebi se razume da je akademija pružila priliku za upoznavanje učesnika sa drugim aktivnostima organizatora. Posebno treba istaći prigodnu promociju zbornika Povratak u šezdeset osmu – 40 godina od protesta, u izdanju fondacije Hajnrih Bel. Načelno govoreći, akademija je tematsko-hronološki podeljena na dešavanja 1968. godine u Evropi i svetu, potom na odgovarajuća zbivanja u Jugoslaviji, kao i na problematiku demokratske konsolidacije bivših jugoslovenskih republika i mogućnosti razvoja regionalne saradnje. Klasična predavanja su kombinovana sa diskusijama i radionicama. Najpre je mr Vladimir Petrović izložio međunarodni kontekst protesta, smeštajući studentski pokret u okvire napetih okolnosti hladnog rata. Studente je na protest, između ostalog, podsticao otpor ratu u Vijetnamu, kao i nezavidno stanje na univerzitetima širom sveta. Naravno, o određenim osobenostima evropskog i svetskog pokreta 68. bilo je reči i na drugim sesijama, najpre u izlaganjima profesora Gaje Sekulića. Pre svega treba izdvojiti zapažanje da, iako su studenti isticali neophodnost razrešenja brojnih socijalnih i ekonomskih pitanja, cilj nije bio prosto povećanje životnog standarda (kako se govorilo „borba za veći biftek“), već opšta reforma, uz borbu za ličnu slobodu i promovisanje prava mladih na saodlučivanje i kreiranje sopstvene budućnosti. Dr Jana Baćević je govorila o politikama obrazovanja i specifičnim pojavama u vezi s tim koje su pratile studentske proteste. S jedne strane se politike obrazovanja mogu posmatrati kao uzrok studentskog nezadovoljstva; s druge, poslužiće kao sredstvo eliminacije njihovog pokreta. O zbivanjima 1968. godine u Jugoslaviji najviše je govorio dr Nebojša Popov, kako iz ugla istraživača tako i iz ugla učesnika. Nadovezujući se na izlaganje profesora Gaje Sekulića, koje se delom odnosilo i na situaciju u Sarajevu 1968, kao i na izlaganje mr Marka Zubka o omladinskoj i studentskoj štampi u SFRJ, i argumentovano potvrđujući svoje stavove kroz debatu, N. Popov je ukazao da se, bez obzira na podsticaje iz inostranstva, i uzroci i neposredni povodi za izbijanje demonstracija nalaze unutar jugoslovenskih društvenih okolnosti. Studenti nijednog trenutka nisu imali za cilj preuzimanje vlasti, pa čak ni uticaj na društvene i ekonomske reforme; cilj je bio sticanje lične slobode, na sve ostale devijantne pojave u društvu studenti su samo ukazivali. Pokret se ne gasi prestankom štrajka univerziteta 9. juna, već opstaje i narednih nekoliko godina – neposredno kroz atmosferu na univerzitetu i rad studentskih zborova, a posredno kroz oslobađanje kritičke misli u umetnosti, nauci i društvu uopšte. Država kreće u suzbijanje oba vida pokreta ubrzo nakon 9. juna i uspeva u svojoj nameri do sredine sedamdesetih. U Hrvatskoj se u borbu protiv liberalne opozicije režimu uključio i desničarski studentski pokret koji je izrastao iz jednog krila zagrebačkog protesta 68. i ubrzo dobio podršku vlasti. Budući da je akademija imala i dnevnopolitički aspekt, u želji da progovori o nivou demokratije u zemljama zapadnog Balkana i promoviše princip regionalne saradnje, poslednja dva dana su više bila posvećena savremenijim temama, ali opet u kontekstu pokreta 68, u vezi sa negativnim efektima gušenja studentskog protesta i društvenim kretanjima uoči raspada SFRJ. U pitanju je konzervativni zaokret u više segmenata unutrašnje politike, za čije sprovođenje je bilo neophodno stvoriti savez naizgled suprotstavljenih društvenih grupa. Ovu „negativnu sintezu“, kako je naziva profesor Lino Veljak, činili su konzervativni krugovi u KP, crkveni prvaci i nacionalistička inteligencija, uz saradnju sa emigracijom i pratećim pojavama rehabilitacije nekadašnjih protivnika komunizma i nacionalnih ikona. Situacija u Hrvatskoj je bila veoma nalik onoj u Srbiji, samo što politički nosioci HDZ-a, takođe izvorno komunisti, u trenutku formiranja „negativne sinteze“ nisu bili na rukovodećim mestima u partiji već u ulozi disidenata. Dalje paralelno praćenje ovih fenomena u Srbiji i Hrvatskoj neminovno vodi do 2000. godine kada i jedna i druga opcija u svojim sredinama gube vlast, barem privremeno. „Negativna sinteza“ kao pojava uzrokovana konzervativnim zaokretima tokom sedamdesetih posmatra se kao unutrašnji faktor koji je na svoj način doprineo da ova jesenja akademija danas ima međunarodni karakter. Već je bilo reči o tome da je akademija pružila dosta prilika za debatu i otvoren razgovor na teme koje su pokretane kroz predavanja. Tokom debata su ispoljena i različita mišljenja, čak i otvorena neslaganja, pre svega oko tema direktno vezanih za 1968. Neke teze koje su zastupane čak bi se mogle svrstati u pokušaje revizije istorije. Sasvim različite ili kontradiktorne interpretacije istog istorijskog događaja (ako izuzmemo nenaučnu nameru, razume se) direktno su pri tome vezane za nedostatak adekvatnih istoriografskih radova koji bi nas značajno približili teško dostižnom idealu istorijske istine. Nikad nisam bio pristalica pluralizma istorijskih istina. Ipak, u iščekivanju adekvatnih naučnih radova na ovu temu, može da raduje činjenica da se još uvek na ovim prostorima neguje atmosfera slobodnog iznošenja mišljenja, iako, nažalost, nije u pitanju univerzitet. Lepo je čuti da ispod naslaga klasne, nacionalne ili građanske discipline i dalje živi svest o neophodnosti slobodne akademske rasprave. Možda bi se moglo reći da se ipak nije uzalud protestovalo 68. Mr Milan SOVILj, Institut za noviju istoriju Srbije Međunarodna naučna konferencija „Security Apparatus, Propagandism and Prague Spring“, Prague, 7–9 september 2008, „Bezpečnostní aparát, propaganda a Pražské jaro“, Praha 7.–9. září 2008, Praha U godini obeležavanja značajnih događaja iz čehoslovačke istorije – 40 godina od Praškog proleća i ulaska združenih snaga pet članica Varšavskog pakta na teritoriju Čehoslovačke – bila je održana međunarodna konferencija „Bezbednosni aparat, propaganda i Praško proleće“ od 7. do 9. septembra 2008. u organizaciji Instituta za studije totalitarnih režima, Poljskog instituta i Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta (Češka), Instituta narodnog sećanja (Poljska) i Instituta za proučavanje istorije Mađarske revolucije 1956. (Mađarska). Mesto održavanja konferencije bila je Univerzitetska sala Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu. Glavni program konferencije činilo je pet panela, koji su bili posvećeni raznim aspektima Praškog proleća i bezbednosnih aparata: Evropa i Praško proleće 1968, Bezbednosni aparat u sovjetskim satelitima i Praško proleće, Bezbednosni aparat u Čehoslovačkoj i Praško proleće, Okupacija Čehoslovačke i Drugi život Praškog proleća. Svojim radovima predstavilo se više od 20 naučnih radnika iz nekoliko zemalja (Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Litvanija, Srbija). Neke od tema na konferenciji odnosile su se na: Mađarsku i Praško proleće, Poljsku u 1968. godini, Praško proleće iz pariske perspektive, Događaje iz 1968. iz ugla Slovačke bezbednosne službe, Aktivnosti centralnog organa čehoslovačke policije avgusta 1968, Žrtve okupacije Čehoslovačke, Propagandu okupacionih vojski, Nove oblike antisovjetskog pokreta u Litvaniji i aktivnost KGB-a posle Praškog proleća itd. Potpisnik ovih redova imao je izlaganje sa temom The Echoes of The Soviet Occupation of Czechoslovakia in The Yugoslav press. Nakon svakog završenog panela sledila je diskusija i razgovori publike i predavača. U okviru konferencije bili su prikazani i čehoslovački, poljski i mađarski dokumentarni filmovi, koji su govorili o Praškom proleću, okupaciji Čehoslovačke i njenim posledicama. Takođe, važan deo konferencije činio je program „Svedoci o Praškom proleću – diskusija“. Konferencija je bila dopunjena i kulturno-umetničkim programom – otvaranjem izložbe fotografija i raznog pisanog materijala pod nazivom „Invazija 1968“ u organizaciji Instituta narodnog sećanja i svečanim koncertom u Rudolfinumu „Muzika za Prag 1968“ u izvođenju Narodnog simfonijskog orkestra Poljskog radija iz Katovica. Koncert je bio posvećen Rišaru Šivecu (Ryszard Siwiec), prvom čoveku koji se zapalio i sebi oduzeo život u znak protesta protiv okupacije Čehoslovačke. Ljubazni domaćini potrudili su se da konferencija bude dobro organizovana. Pored obezbeđenih simultanih prevoda na češki, engleski i poljski jezik (ujedno to su bili i zvanični jezici konferencije), organizatori naučnog skupa su objavili i jedan broj brošura, monografija i dokumenata, kao i kataloge izložbi, koji su tematski bili vezani za samu konferenciju. Promene u čehoslovačkoj državi i društvu, udaljavanje od Sovjetskog Saveza i na kraju okupacija Čehoslovačke, i posle napisanih mnogobrojnih knjiga i objavljenih izvora, i dalje privlače veliku pažnju istoričara širom Evrope. Radovi koji su bili predstavljeni na međunarodnoj konferenciji „Bezbednosni aparat, propaganda i Praško proleće“ upot punjuju proučavanje problematike Praškog proleća, okupacije Čehoslovačke i nje nih posledica, ali i otvaraju neke nove teme i daju nove ideje za buduća istra živanja. Mr Sanja PETROVIĆ TODOSIJEVIĆ, Institut za noviju istoriju Srbije „Tret makedonski kongres za istorija na medicinata so međunarodno učestvo“, Štip, Makedonija, 5–7. juna 2008. Treći makedonski kongres istorije medicine održan je u Štipu od 5. do 7. juna 2008. godine u organizaciji Makedonske aso cijacije za istoriju medicine (Makedonska asocijacija za istorija na medicinata), Specijalne bolnice za kardiohirurgiju „Filip II“ (PZO Specijalna bolnica za kardiohirurgija „Filip II“), Zavoda i Muzeja Štip (Zavod i Muzej Štip). Treći makedonski kongres istorije medicine okupio je istraživače (istoričare, etnologe, lingviste, lekare, farmaceute, defektologe) sa prostora Makedonije (Anica Đorđievska, Božidar Stefanovski, Branislav Svetozareviќ, Valentina Zlatkovska, Vaso Radivojeviќ, Vera Đoševa, Arne Đorgov, Vesna Kostovska, Vesna Veliќ-Stefanovska, Viktor Kamilovski, Gor dana Antulevska, Dimitrija Kitanovski, Katica Trajkova, Lenče Puzderliska, Lidija Tanturovska, Liljana Makarovska, Ljubica Jan čeva, Katarina Mirčevska, Maja Zakoska, Marika Trajkova-Muškar ska, Elena Josimovska, Kiro Papakoča, Marina Gacova, Meri Džar lieva, Oliver Gramosli, Petar Bojadžijevski, Renata Bojadžijev ska-Cvetkovska, Hristo Bajadžiev, Trajko Boseovski, Erieta Nikoliќ, Lidija Đurkovska, Marika Trajkova-Muškarska, Blagica Dukoska, Lenče Ilievska, Domnika Rajčanovska, Ilija Gligorov), kao i iz Bo sne i Hercegovine (Fahrudin Kulenović, Amer Ovčina, Berka Kli nić, Enisa Šljivo) i Srbije (Aleksandar Rajić, Sanja Petrović Todosijević). Ovogodišnji kongres u Štipu bio je prilika da se obeleži deset godina od osnivanja Makedonske asocijacije za istoriju medicine. Osnovana na inicijativu ljubazne i predusretljive gospođe Elene Josimovske, marljivog istraživača i nepokolebljivog entuzijaste, sada već daleke 1998. godine, Asocijacija je, čini se deceniju kasnije, ispunila jedan od svojih osnovnih ciljeva – skrenula je pažnju na medicinu kao relevantan predmet istorijskog istraživanja koji mora naći svoje mesto kako na medicinskim fakultetima i školama u Makedoniji i regionu tako i u udžbenicima istorije opterećenim događajnom odnosno političkom istorijom. Prisustvo više od četrdeset istraživača, profesionalno potpuno drugačije orijentisanih ali svesnih činjenice koliko je multidisciplinarni pristup izučavanju istorije medicine neophodan, još jedna je potvrda opravdanosti postojanja ove i sličnih asocijacija. Mnogobrojni učesnici skupa pokušali su da predoče različite teme (istorija pojedinačnih medicinskih ustanova i delatnosti zaslužnih pojedinaca, geneza razvoja različitih bolesti i istorija različitih pristupa u njihovom lečenju, delatnost više međunarodnih ustanova i različitih asocijacija na prostoru Kraljevine, socijalističke Jugoslavije i država koje su nastale na tom prostoru, istori ja marginalizovanih društvenih grupa pre svega žena i dece, alternativni pristupi u lečenju itd.) koje su, da li kao posledica nemara i neod govornosti društva ili svesne odluke političkih elita, ostale na marginama istoriografije. Odlična organizacija Trećeg makedonskog kongresa istorije medicine dobija na značaju ako se zna da je ljubaznim domaćinima na čelu sa gospođom Elenom Josimovskom pošlo za rukom da učesnike skupa i širu čitalačku publiku obraduju zbornikom radova (Zbornik na trudovi, Štip, 5–7. juni 2008) Skroman budžet nije bio razlog da se pored zbornika radova sa ovogodišnjeg susreta ne promoviše i zbornik radova učesnika Drugog makedonskog kongresa istorije medicine održanog u Strumici 2005. godine, što se, s obzirom na uobičajenu praksu, mora posebno pohvaliti. Susret istoričara, etnologa, lingvista, lekara, farmaceuta i predstavnika drugih profesija, održan u Štipu od 5. do 7. juna 2008. godine, ukazao je broj nim istraživačima na nepregledno polje u balkanskim istoriografijama pot puno zapostavljenih tema. U nadi da će Makedonska asocijacija za istoriju medicine naći načina da u većoj meri privuče pažnju relevantnih predstavnika države i struke, koja neretko pruža otpore, ukazujemo na značaj svih budućih susreta. Mr Jovan ČAVOŠKI, Institut za noviju istoriju Srbije Međunarodna konferencija „Sixth Annual GWU-UCSB-LSE International Graduate Student Conference on the Cold War“, Santa Barbara, 4–5. aprila 2008. Ove godine, već šesti put, Univerzitet Džordž Vašington iz Vašingtona, Kalifornijski univerzitet iz Santa Barbare i londonski LSE organizuju međunarodni naučni skup postdiplomaca i doktoranata iz celog sveta koji se bave različitim dimenzijama hladnoratovskog konflikta. Ova konferncija sada je postala već tradicionalno mesto okupljanja za profesore i studente čije polje interesovanja obuhvata svetsku istoriju posle 1945. godine, a svake godine ovaj skup se premešta na jedan od univerziteta koji su stalni organizatori ovog poduhvata. Ove godine skup je održan u kalifornijskom mestu Santa Barbara, na kampusu ondašnjeg univerziteta. Konferencija je okupila mnoge mlade istraživače iz SAD-a i Evrope (Britanija, Irska, Španija, Srbija), dok su neki od njih bili i iz drugih krajeva sveta (NR Kina, Južna Koreja) ali su svoje postdiplomske studije pohađali, uglavnom, u SAD-u. Na šest panela učesnici su predstavljali radove i diskutovali na najrazličitije teme vezane za globalnu politiku supersila (spoljna politika SAD-a u vreme Niksonove administracije, sovjetska spoljna i ekonomska politika), Treći svet i proces dekolonizacije, Bliski istok, različita religiozna i socijalna pitanja itd. Možemo slobodno reći da je najviše pažnje i najintenzivniju debatu podstakao panel o dekolonizaciji, u kome je učestvovao i mr Jovan Čavoški sa svojim radom „Arming Nonalignment: Yugoslav Arms Shipments to Burma and the Cold War in Asia“. Pored ovog učesnika, druga dva panelista iz Britanije i SAD-a predstavila su svoje radove koji se tiču britansko-francuskih odnosa u svetlu rata u Alžiru i pravne debate u UN-u o statusu jugozapadne Afrike (današnja Namibija) pod okupacijom Južnoafričke Republike. Inače, već ustaljena tradicija ove konferencije jeste da se na kraju dodeli nagrada za najbolji rad kome se omogućava da bude objavljen u nekom od prestižnih svetskih časopisa koji se bave hladnim ratom. Ovom prilikom je napravljen presedan i dodeljene su dve nagrade za najbolji rad i jednu od njih poneo je i rad mr Jovana Čavoškog o jugoslovensko-burmanskim vojnim i političkim odnosima 50-ih godina. Međunarodna publikacija ovog rada može se očekivati u skorije vreme. Pošto je ovo već drugi put da istraživači iz Srbije učestvuju na ovom godišnjem skupu (kolega mr Aleksandar Životić je učestvovao 2006. godine), uvereni smo da je srpska hladnoratovska istoriografija u oba slučaja nesporno dokazala da može da se apsolutno ravnopravno nosi sa svim svetskim izazovima koje proučavanje globalne istorije posle Drugog svetskog rata nameće istoričarima. Nadamo se da će tako i ostati. Mr Jovan ČAVOŠKI, Institut za noviju istoriju Srbije Međunarodna konferencija „From Helsinki to Belgrade: The First CSCE Follow-up Meeting in Belgrade 1977/78“, Sava centar, Beograd, 8–10. marta 2008. Hladni rat u Evropi 70-ih godina bio je nesumnjivo obeležen processom privremenog popuštanja napetosti među blokovima (detant), kao i definisanjem suštinskih postulata evropske bezbednosti i saradnje kroz institucionalne mehanizme Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS). Bio je to pokušaj da se utemeljenjem nekih od univerzalnih principa koegzistencije među evropskim zemljama (bezbednosne garancije, nepovredivost granica, nemešanje u unutrašnju politiku drugih zemalja itd.) konstruktivno povežu dve strane našeg kontinenta, duboko podeljenog decenijskim ideološkim predrasudama. Iako je fundamentalni dokument bio donet još na konferenciji u Helsinkiju 1975. godine, Beogradski sastanak KEBS-a 1977/78. godine u mnogo čemu je doprineo je da ideja kontinuiteta i integralne primene „helsinških principa“ opstane i dugo posle potpisivanja helsinškog završnog akta. Ipak, pad detanta kasnih 70-ih godina, usled konfrontacije supersila u Africi i Indokini, doprineo je da se ponovo probuđeni antagonistički odnosi među blokovima preslikaju i na tok beogradskog sastanka. U organizaciji „Žikić fonda“ iz Bona/Beograda, a uz svesrdnu podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, OEBS-a i vašingtonskog Centra Vudro Vilson, u beogradskom Sava centru održana je međunarodna konferencija o beogradskom sastanku KEBS-a (8–10. marta 2008. godine). Ovaj prestižni skup okupio je širok krug vodećih stručnjaka za hladni rat i evropsku istoriju i politiku iz mnogih zemalja Evrope i sveta (Nemačka, SAD, Rusija, Velika Britanija, Italija, Finska, Švedska, Austrija, Poljska, Bugarska i, naravno, Srbija). Ova konferencija se sastojala iz dva dela, manjeg, političkog, na kome su predstavnici Ministarstava spoljnih poslova Srbije i Finske, kao i predstavnik OEBS-a, stavili diskusiju o nastanku KEBS-a u aktuelni međunarodni momenat, dok je veći deo ovog skupa bio isključivo posvećen naučnoj debati o istorijskom značaju perioda pre, tokom i posle beogradskog sastanka 1977/78. godine. Kroz niz panela na ovom skupu mogla se pratiti uloga i opšte implikacije angažovanja mnogih aktera koji su, na razne načine i sa različitim ciljevima i mogućnostima, uticali na tok beogradskog sastanka – supersile, zemlje zapadne i istočne Evrope, neutralne i nesvrstane zemlje. Pored toga, pitanje ljudskih prava (tzv. III korpa) bilo je, itekako, važno za tok sastanka iz 1977/78. godine, jer je to bila glavna tačka razdora u mnogim raspravama između delegacija dva bloka. Ovom pitanju su bila posvećena dva odvojena panela. Kroz živu naučnu diskusiju moglo se dosta saznati kako o pojedinačnoj politici i stavovima određenih država u tom periodu tako i o novim tendencijama u istoriografiji i politici deklasifikovanja dokumenata zemalja iz kojih su pojedini učesnici došli. Pošto su bivša Jugoslavija i njen predsednik Josip Broz Tito dali suštinski doprinos nastanku i oblikovanju „helsinških principa“, a u ovom slučaju Beograd i Jugoslavija bili su i domaćini sastanka 1977/78. godine, bilo je vrlo važno da se pojave i naši istoričari koji bi rekli koju reč više o ulozi Jugoslavije u procesu KEBS-a i tako upoznali kolege u svetu s najnovijim tendencijama u srpskoj istoriografiji u vezi sa temama vezanim za hladni rat. Na ovom skupu dva predstavnika iz Srbije, prof. dr Ljubodrag Dimić i mr Jovan Čavoški, detaljno su predstavili u svojim radovima ulogu Jugoslavije tokom dva ključna perioda – do konferencije u Helsinkiju 1975. i od Helsinkija do Beograda 1975-77. godine. Svi radovi sa ovog skupa uskoro će biti publikovani u kraćem zborniku koji će biti objavljen u organizaciji OEBS-a, dok je za 2010. predviđeno i prošireno međunarodno izdanje ovog zbornika. Nenad ANTONIJEVIĆ, Muzej žrtava genocida, Beograd International Seminar for Educators „Teaching about the Shoah and Antisemitism“, The International School for Holocaust Studies, Jad Vašem, Jerusalim, Izrael, 6–24. januara 2008. Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije i Savez jevrejskih opština Srbije su me odredili kao predstavnika Republike Srbije na Međunarodnom seminaru za predavače na engleskom jeziku Međunarodne škole za studije holokausta u muzeju Jad Vašem u Jerusalimu (Yad Vashem), na kojem su bili prisutni predstavnici iz više zemalja (Australija, SAD, Velika Britanija, Kanada, Brazil, Južnoafrička Republika, Rumunija, Hrvatska, Makedonija, Litvanija, Estonija, Letonija, Češka Republika, Srbija). Za vreme trajanja seminara imao sam mogućnost da koristim bazu podataka biblioteke, arhiva i vizuelnog centra ovog muzeja, a veliki deo dokumentacije dostupan je i preko internet adrese muzeja: www.yadvashem.org. Od posebne važnosti bila je mogućnost upoznavanja sa stalnom postavkom muzeja Jad Vašem koja je otvorena marta 2005. i koja predstavlja spoj korišćenja dosadašnjih iskustava prezentacije trodimenzionalnih predmeta, fotografija, arhivske građe, filmske dokumentacije i video-svedočenja preživelih, sa najsavremenijim dostignućima u multimedijskoj, digitalnoj prezentaciji i formama savremenog dizajna prilagođenog različitim uzrastima. Osnovna namera autora predstavlja isticanje edukativnog karaktera izložbe što, pored upoznavanja SA osnovnim činjenicama o istoriji holokausta, žrtvama, koncentracionim logorima, ratnim zločincima, izvršiocima i saučesnicima, predstavlja osnovni cilj. Poseban naglasak na izložbi je dat otporu Jevreja koji su se našli na udaru nacističkih rasnih zakona i industrije uništenja, kao i nejevrejima – „pravednicima“ koji su rizikujući sopstvene živote spasavali Jevreje za vreme Drugog svetskog rata. Vidovi prezentacije u ovom muzeju omogućavaju interakciju između kustosa i posetilaca (mogućnost postavljanja pitanja i korišćenja dokumentacije koja se čuva u muzeju). Sa stanovišta muzeologije, poseban značaj predstavlja korišćenje iskustava muzeja Jad Vašem u prikupljanju, obradi, čuvanju i prezentaciji muzealija. Važno pitanje predstavlja i potreba uspostavljanja uzajamnih veza između muzeja Jad Vašem i Muzeja žrtava genocida uz neizbežno poređenje holokausta nad Jevrejima i genocida nad Srbima za vreme Drugog svetskog rata. Tokom seminara je 24 predavača održalo 46 predavanja i prezentacija, među kojima je bilo nekoliko eminentnih profesora sa izraelskih univerziteta (Hebrejski univerzitet u Jerusalimu i Univerzitet u Tel Avivu), kao i stručnjaka za istraživanje holokausta u muzeju Jad Vašem. Među najznačajnijim učesnicima bili su rabin profesor dr Pesah Šindler i profesor dr Menahem Milson sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, profesor dr Rafi Vago sa Univerziteta u Tel Avivu, profesor dr Jehuda Bauer sa Istorijskog instituta u muzeju Jad Vašem i professor dr David Bankir, direktor Istorijskog instituta u tom muzeju, dr David Sil berklang, urednik naučnog časopisa Yad Vashem Studies, i gospođa Šulamit Imber, direktor pedagoškog sektora istog muzeja. Direktor međunarodnog seminara za studije holokausta na engleskom jeziku Efraim Kej i sekretar - gospođa Stefani Mekmahon-Kej održali su nekoliko predavanja na temu holokausta i edukacije o holokaustu. Predavači su imali multidisciplinarni pristup, a predavanja su predstavljala kombinaciju korišćenja metodologije iz više naučnih disciplina i oblasti ljudske delatnosti: istorija, književnost, muzika, istorija umetnosti, svedočenja osoba koje su preživele holokaust, dokumentarni i igrani filmovi i druga građa. Teme predavanja su obuhvatile istorijske procese dugog trajanja: istoriju Jevreja od biblijskih vremena do današnjih dana, odnose Jevreja sa drugim narodima i religijama, fenomene antijudaizma i antisemitizma, istoriju Jevreja u istočnoj Evropi (posebno u bal tičkim zemljama), istoriju Trećeg rajha (rasna ideologija, istorija nacional-socijalističke partije, nacističke vojne i policijske formacije, hronologija događanja), istoriju holokausta i istoriju Drugog svetskog rata. Za istoričare su poseban značaj imale težnje predavača da ukažu na potre bu proučavanja holokausta u kontekstu Drugog svetskog rata, kao i proučavanje Dru gog svetskog rata u kontekstu holokausta (objašnjavanje uzroka i posledica, uzajamne veze i prožimanja). Predavači su isticali značaj korišćenja istorijskih izvora o holokaustu različitog porekla, a posebna pažnja je posvećena fenomenu poricanja holokausta koji se iskazivao kroz tri nivoa: revizionizam u istoriografiji, relativizaciju holokausta i kroz izvrtanje činjenica, koje na kraju dovode do potpunog poricanja holokausta. Tokom trajanja ovog seminara održao sam 17. januara prezentaciju digitalne verzije izložbe Muzeja žrtava genocida „Bili su samo deca – Jasenovac grobnica 19.432 devojčice i dečaka“. U muzeju Jad Vašem sam obavio razgovor sa predstavnicima tamošnjeg istorijskog instituta o mogućnosti korišćenja arhivske građe iz italijanskih izvora koja se nalazi u arhivu njihovog muzeja, a koja govori o holokaustu na području bivše Jugoslavije. Takođe sam imao dva susreta sa dr Efraimom Zurofom, direktorom kancelarije Centra Simon Vizental u Jerusalimu i rukovodiocem akcije „Poslednja šansa“ koja ima za cilj lociranje, pronalaženje dokaza, hapšenje, podizanje optužnice i suđenje živim nacističkim ratnim zločincima i njihovim kolaboracionistima. Dr Zurof je u svom predavanju posebno istakao pomoć Muzeja žrtava genocida u prikupljanju neophodnih dokaza radi podizanja optužnice protiv dr Šandora Kepiroa iz Budimpešte, koji je kao pripadnik mađarske žandarmerije učestvovao u masovnom zločinu mađarskih fašista od 21. do 23. januara 1942, kada je za tri dana ubijeno više od hiljadu ljudi u Novom Sadu, a u široj regiji, uključujući i područja opština Žabalj i Titel, više od 3.000 ljudi, većinom Jevreja, Srba i Roma. Seminar je trajao od 6. do 24. januara 2008. i posle 140 sati nastave uspešno sam ga položio, dobivši sertifikat za zvanje edukatora u oblasti studija holokausta na engleskom jeziku. Milan PILjAK, Institut za noviju istoriju Srbije Izveštaj o jednomesečnom istraživačkom boravku u Bugarskoj, 2008 Zahvaljujući ugovoru o razmeni studenata Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Sv. Kliment Ohridski u Sofiji, bilo mi je omogućeno da sprovedem jednomesečno istraživanje u Sofiji. Pored biblioteke Istorijskog fakulteta, koja je potpuno renovirana 2006, početna istraživanja sam obavljao i u Narodnoj biblioteci Bugarske Sv. Ćirilo i Metodije. U njoj sam našao važnu literaturu i izvore potrebne za izradu disertacije Privredna elita u Jugoslaviji i Bugarskoj tokom šezdesetih godina. Nakon jednonedeljnog istraživanja u bibliotekama, ostatak istraživanja sam sproveo u Centralnom državnom arhivu (CDA). Unutar CDA nalazi se i arhiv Komunističke partije Bugarske (na pr. fondovi: Plenumi i sednice CK BKP 1945–1967, Protokoli i rešenja Politbiroa i sekretarijata CK BKP 1946–1989, Odluke Ministarskog saveta za DSP „Rodopa“, DSO „Teksim“). Arhivska građa dostupna je do 1989. godine, čime se stiče celovit uvid u period hladnog rata. Arhiv poseduje i mogućnost elektronskog pretraživanja. Tokom istraživanja sve vreme sam imao izdašnu pomoć bugarskih kolega sa univerziteta Sv. Kliment Ohridski i Istorijskog instituta pri Bugarskoj akademiji nauka (BAN). Mr Jovan ČAVOŠKI, Institut za noviju istoriju Srbije Okrugli sto „Hladni rat i odnosi unutar socijalističkog bloka“ (Leng zhan yu shehui zhuyi zhenying neibu guojia guanxi), Šangaj, 21–23. novembra 2007. „Centar za međunarodne studije hladnog rata“ (osnovan 2001. godine) Istočno-kineskog pedagoškog univerziteta (Huadong shifan daxue), domaćin ovog skupa, predstavlja prvi i najveći centar u današnjoj NR Kini koji okuplja najuglednije istoričare i stručnjake za međunarodne odnose sa prestižnih kineskih univerziteta i naučnih instituta, dok, istovremeno, održava blisku i intenzivnu sa radnju sa vodećim svetskim naučnim institucijama koje se neposredno bave temama vezanim za hladni rat, kao što su LSE Cold War Studies Center, Cold War Interna tional History Project, Parallel History Project on NATO and the Warsaw Pact, Cornell Cold War Project itd. Inače, biblioteka ovog centra sadrži bogate fondove koji čuvaju desetine hiljada kopija dokumenata iz glavnih kineskih, ruskih i američkih arhivskih institucija (samo za sovjetsko-kineske odnose ima preko 30.000 dokumenata, ne računajući tu one koji se direktno tiču Korejskog rata ili unutrašnje situacije u SSSR-u, zatim više 40.000 američkih dokumenata koji se odnose na istočnu Aziju, a takođe biblioteka poseduje i kopije dokumenata iz istočnoevropskih, vijetnamskih, korejskih, japanskih, kao i lokalnih kineskih arhiva). Centar, inače, izdaje i ugledni časopis Međunarodne studije hladnog rata, koji izlazi dva puta godišnje. Osim periodičnog sazivanja međunarodnih naučnih skupova, Centar organizuje i postdiplomske, doktorske i postdoktorske studije za mnogobrojne domaće i strane istraživače. Direktor ove institucije je profesor Šen Džihua (Shen Zhihua), vodeći kineski stručnjak za istoriju sovjetsko--kineskih odnosa. Okrugli sto organizovan novembra 2007. u Šangaju, okupio je stručnjake za istoriju hladnog rata iz nekih od bivših i još uvek postojećih socijalističkih zemalja. Osim kineskih domaćina koji su bili najbrojniji, skupu su prisustvovale kolege iz Bugarske, Mađarske, Rumunije, Poljske, kao i dva učesnika iz Srbije – prof. dr Ljubodrag Dimić i mr Jovan Čavoški. Cilj organizovanja ovog naučnog skupa bio je da se na jednom mestu okupi što više istraživača iz nekadašnjeg lagera i socijalističkog sveta kako bi se što iscrpnije mogli informisati o najnovijim naučnim trendovima u različitim nacionalnim istoriografijama, kao i sa dosadašnjim iskustvom deklasifikovanja dokumenata u svakoj od pojedinačnih zemalja. Kao što smo se mogli uveriti iz svih iznetih prezentacija, što se tiče politike deklasifikovanja dokumenata situacija je manje-više istovetna u svim istočnoevropskim zemljama, a po rezultatima naučnih istraživanja naša istoriografija nimalo ne zaostaje u kvalitetu, a negde, čak, i prednjači u iscrpnosti arhivskih istraživanja. Od referata treba izdvojiti izlaganje profesora Šena Džihua o najnovijim dokumentima iz Arhiva Ministarstva inostranih poslova NR Kine, kao i prezentacije kolega iz Bugarske i Mađarske – Jordana Baeva i Petra Vamoša o bugarskim i mađarskim arhivima. Što se tiče učesnika iz Srbije, prof. dr Ljubodrag Dimić imao je referat „Istorijski izvori i istorijsko zna nje“ (Historical Sources and Historical Knowledge) o starim i novim tendencijama u jugoslovenskoj (srpskoj) hladnoratovskoj istoriografiji, dok je mr Jovan Čavoški u referatu „Jugoslovenski arhivi kao značajan izvor za hladni rat u Aziji“ (Yu goslav Archives as a Major Source for Cold War in Asia) predstavio domaće arhive kao jedno od referentnih svetskih mesta za istraživanje istorije hladnog rata u Aziji, pre svega vezano za zemlje kao što su Kina, Indija, Burma, Indonezija, Kambodža itd. Ipak, ono što bi trebalo naročito naglasiti u vezi sa ovim skupom jeste činjenica da je ovo bio i prvi sastanak jednog organizacionog odbora u čiji sastav su ušli svi učesnici ovog okruglog stola. Cilj formiranja jednog ovakvog tela sastoji se u tome da se ostvari bliska koordinacija između različitih svetskih naučnih centara, zatim da se planiraju različite zajedničke publikacije, kao i organizovanje velikih svetskih naučnih skupova. Tako će u januaru 2009. godine biti održana u Šangaju konferencija na temu sovjetsko-kineskih odnosa (rad autora ovog teksta već je prihvaćen za ovaj skup), a za 2010. godinu planira se veliki skup o hladnom ratu i odnosima unutar socijalističkog lagera. Sve u svemu, učešće domaćih istraživača na ovom skupu u Šangaju predstavlja značajno iskustvo za našu istoriografiju, ali i ključni iskorak za naše stručnjake da se adekvatno predstave i uklope u najnovija istraživanja, kako na Zapadu tako i na Istoku, što će učešće u organizovanju svih pomenutih aktivnosti nesumnjivo i dokazati. Mr Aleksandar ŽIVOTIĆ Institut za noviju istoriju Srbije Međunarodna naučna konferencija „Military Alliances and Coalitions during the XX Centry“, Sofija, 2–5. 10. 2007. U Sofiji je od 2. do 5. oktobra 2007. godine, u organizaciji Centra za vojnu istoriju Vojne akademije G. S. Rakovski održana međunarodna naučna konferencija „Military Alliances and Coalitions during the XX Centry“. Tema konferencije je bila analiza prirode i karaktera vojnih saveza na Balkanu tokom HH veka, dok je direktan povod organizovanja konferencije bila 95. godišnjica početka balkanskih ratova. Konferencija je okupila pored istoričara iz zemlje domaćina skupa i veći broj istoričara iz Sjedinjenih Američkih Država, Grčke, Izraela, Rumunije i Srbije. Centralna tema skupa je bila analiza karaktera balkanskih ratova. Ipak, pored balkanskih ratova velika pažnja je posvećena različitim vojnim save zi ma na Balkanu tokom međuratnog perioda, kao i tokom hladnog rata. Organizatori konferencije su nastojali da nizom različitih referata osvetle sa raznih aspekata prirodu različitih vojnih savezništava na Balkanu tokom HH veka. Posebna pažnja je posvećena učešću Bugarske u različitim vojnim savezima od Prvog balkanskog rata do Varšavskog ugovora. Sem toga, značajan prostor je dat savremenim vojnim integracijama na Balkanu. Na ovoj konferenciji iz Srbije su učestvovali dr Momčilo Mitrović i mr Aleksandar Životić iz Instituta za noviju istoriju Srbije, sa referatom Vojni savez između Jugoslavije, Albanije i Bugarske 1944–1948, zatim iz Instituta za strategijska istraživanja pukovnik mr Dragan Krsmanović sa referatom Dokumenti o srpsko-bugarskim vojnim odnosima i bugarskoj armiji u fondovima Vojnog arhiva u Beogradu i Dalibor Denda sa referatom Srpska istoriografija o Jedrenskoj operaciji. Gostoljubivi domaćini su se potrudili da učesnicima konferencije iz inostranstva predstave i turističke znamenitosti Bugarske, pa je trećeg dana konferencije organizovana poseta starom gradu Koprivštici. Konferencija je dala odgovore na niz istoriografskih pitanja vezanih za karakter i formu različitih vojnih saveza na prostoru Balkana tokom HH veka i naznačila različite puteve i putokaze budućih istraživanja. Mr Aleksandar ŽIVOTIĆ Institut za noviјu istoriјu Srbiјe Međunarodna konferenciјa „The Communist Movement, 1944 to 1956”, Vroclav, 26–29. 9. 2007. U Vroclavu јe od 26. do 29. septembra 2007. godine u organizaciјi Instituta za političke studiјe Poljske akademiјe nauka i Instituta za narodno pamčenje održana međunarodna naučna konferenciјa „The Communist Movement, 1944 to 1956”. Tema konferenciјe јe bila analiza uspona komunističkog pokreta u Istočnoј Evropi tokom prve posleratne deceniјe, dok јe direktan povod organizovanja konferenciјe bila 60-ta godišnjica osnivanja Informbiroa, za koјi se pretpostavlja da јe osnovan u Škljarskoј Porebi ili Јelenjoј Gori u neposrednoј blizini Vroclava. Konferenciјa јe započela 26. septembra posetom mogućim mestima osnivanja Informbiroa u okolini Јelenje Gore i Škljarske Porebe, a nastavila se sledećeg dana u mestu Miklovice, nedaleko od Јelenje Gore. Tokom prvog radnog dana konferenciјe održane su dve sesiјe. Prva sesiјa јe bila posvećena komunističkim partiјama u centralnoј i istočnoј Evropi tokom njihovog uspona ka vlasti između 1944. i 1948. godine. U okviru te sesiјe svoјe referate su izložili: profesor Mark Kramer, o uticaјu Sovјetskog Saveza na uspon komunističkog pokreta u tom delu Evrope, profesor Denis Deletant, o rumunskoј komunističkoј partiјi, i Vasil Paraskevov i Laslo Borhi, o bugarskim i mađarskim komunistima u navedom periodu. Druga sesiјa јe za temu imala komunističke partiјe u centralnoј i istočnoј Evropi u periodu između 1949. i 1956. godine. U okviru te sesiјe govorili su: Daјan Bler – o letonskoј komunističkoј partiјi, Aleksandar Srebrakovski – o litvanskim komunistima, Ištvan Otvoš – o procesu protiv Lasla Raјka, Mario Kesler – o Uјedinjenoј sociјalističkoј partiјi Nemačke, Peter Blažek – o čehoslovačkoј komunističkoј partiјi i Ana Lalaј –o odnosu Albaniјe i Informbiroa. Treća sesiјa se odnosila na komunističke partiјe na Zapadu od 1944. do 1956. godine. Na toј sesiјi govorili su: Mateo Lodevole – o francuskoј i italiјanskoј komunističkoј partiјi, Idebald Gederis – o belgiјskim i Hoze Faraldo – o španskim komunistima, dok su profesori Džon Heјns i Herbert Romerštaјn govorili o američkoј komunističkoј partiјi, a Volfgang Miler o austriјskim komunistima u tom periodu. Četvrta sesiјa јe tematski bila oriјentisana ka predstavljanju odnosa između komunističkih partiјa od 1944. do 1956. Na toј se sesiјi svoјe referate su predstavili August Grabski i Ursula Lugovska – o međunarodnom јevreјskom komunističkom pokretu, Aleksandar Životić – o odnosima između јugoslovenske komunističke partiјe i bugarskih i albanskih komunista, Andreas Hilger – o odnosima između Sovјetskog Saveza i indiјskih komunista, kao i Andreј Lankov – o odlukama sovјetskog Politbiroa u vezi sa ratom u Koreјi, i Kvang Žai – o odnosima između kineskih i viјetnamskih komunista u navedenom periodu. Konferenciјa јe dala veliki doprinos unapređenju opšteg nivoa znanja o usponu komunističkog pokreta ka apsolutnoј vlasti u Istočnoј Evropi tokom prve posleratne deceniјe i otvorila čitav niz pitanja vezanih za odnose između komunističkih partiјa, njihove organizacione i ideološke osobenosti, specifičnu tehnologiјu vlasti i način јavnog i konspirativnog delovanja. Mr Јovan ČAVOŠKI Institut za noviјu istoriјu Srbiјe Izveštaј o јednogodišnjem studiјskom boravku u NR Kini i kraćem istraživačkom boravku u Indiјi U periodu od septembra 2006. pa do kraјa јula 2007. godine nalazio sam se, kao stipendista Vlade NR Kine, na Pekinškom univerzitetu, u Školi za međunarodne studiјe, kao gostuјući istraživač. Tokom ovog studiјskog boravka moј mentor bio јe profesor Niu Đun (Niu Jun), vodeći kineski stručnjak za istoriјu spoljne politike NR Kine i kinesko-američke odnose, raniјe zaposlen kao јedan od rukovodilaca Instituta za američke studiјe Kineske akademiјe društvenih nauka. Pod njegovom superviziјom, sve vreme sam aktivno pohađao nastavu koјa se tematski odnosila na istoriјu kineske spoljne politike i političkog sistema, međunarodne odnose u istočnoј Aziјi, položaј kineskih intelektualaca u društvu, kao i kurs koјi se ticao moderne istoriјe Indiјe. Svi ovi kursevi bili su na kineskom јeziku, sem јednog koјi sam, na podsticaј profesora Niu Đuna, pohađao zaјedno sa polaznicima kombinovanog master programa između Pekinškog univerziteta i londonskog LSE. Svaki od kurseva, osim mog aktivnog učešća u nastavi, zahtevao јe i izradu seminarskih radova na različite teme. Takođe, imao sam priliku da se ponovom sretnem i sarađuјem sa profesorom Šenom Džihuaom (Shen Zhihua), sa Istočnokineskog pedagoškog univerziteta u Šangaјu, gde se nalazi na čelu Centra za hladnoratovske studiјe. Profesor Šen јe, inače, vodeći stručnjak za sovјetsko-kineske odnose i odnose unutar komunističkog sveta. Sem toga, on јe bio i priređivač јedne veće zbirke ruskih dokumenata koјi se neposredno tiču odnosa Tita i Staljina. U razgovoru sa profesorom Šenom Džihuaom, iskristalisala se ideјa o sazivanju međunarodne konferenciјe posvećene 50-godišnjici Moskovske konferenciјe, na koјu sam pozvan da u novembru učestvuјem sa profesorom dr Ljubodragom Dimićem. Na direktnu preporuku mog kineskog mentora, pružena mi јe ekskluzivna prilika da, kao јedan od retkih evropskih istraživača, obavim višemesečno istraživanje u Arhivu Ministarstva inostranih poslova NR Kine, vezano za temu mog magistarskog rada. Arhiv kineskog MIP-a deklasifikovao јe veliki deo svoјih fondova koјi se odnose na period 1949–1960. godina. Inače, istraživači nemaјu direktan fizički dodir sa arhivskom građom, već јe celokupan sistem izbora i pregleda dokumenta u potpunosti kompјuterizovan i svaki istraživač ima sopstvenu šifru za rad. Tom prilikom sam pregledao i kopirao veliki broј arhivskih materiјala koјi se tematski odnose na kineske odnose sa Јugoslaviјom, Indiјom, Burmom, SSSR-om, Indoneziјom, Egiptom, Ganom itd. Sama dokumenta obuhvataјu mnogobroјne diplomatske izveštaјe i analize kineskih ambasada širom sveta, zatim različite zabeleške o razgovorima kineskih diplomata i vodećih rukovodilaca, iako veći deo tih zabeleški može da se čita, ali ne može da se kopira. Tokom ovog studiјskog boravka ukazala mi se prilika da, na poziv profesora Svarana Singa (Swaran Singh) sa Univerziteta Džavaharlal Nehru, Škole za međunarodne studiјe, posetim njegov univerzitet i naјvažniјe indiјske instituciјe koјe se bave oblastima od značaјa za moјe istraživanje. Profesor Sing јe јedan od vodećih indiјskih stručnjaka za kinesko-indiјske odnose. U ove dve nedelje, koliko sam boravio u Nju Delhiјu, naјveći deo vremena proveo sam istražuјući u Nacionalnom arhivu Indiјe i u Nehruovom memoriјalnom centru, gde se nalazi i Nehruova biblioteka i njegov lični arhiv. Istovremeno sam posetio i Institut za pokret nesvrstanih, kao i Institut za odbrambene studiјe i analizu (IDSA), vo deću instituciјu za pitanja spoljne politike Indiјe, gde sam, u opširnim razgovorima, došao do novih saznanja o odnosima dva aziјska džina, Indiјe i Kine. Što se tiče dostupnosti građe u indiјskim arhivima, pravila su mnogo restriktivniјa nego u Kini, tako da јe veliki deo građe i dalje nedostupan doma ćim i stranim istraživačima. Ipak, zahvaljuјući ličnom priјateljstvu sa dr Etiјem Bahadurom, јednim od glavnih arhivista Nehruovog arhiva, kao i poznanstvom sa drugim arhivistima u Nacionalnom arhivu Indiјe, uspeo sam da dođem do izvesnog broјa relevantnih dokumenata, koјi se tiču odnosa Indiјe sa Јugoslaviјom, Burmom i Kinom sredinom 50-ih godina. Naјznačaјniјi pronalazak predstavlja zabeleška o razgovorima Tita sa Nehruom i Naserom na Brionima 1956. godine, koјa јe, za sada, ostala nedostupna u јugoslovenskim arhivima, tako da se na ovaј način možemo bolje upoznati sa sadržaјem razgovora tokom ovog susreta. Ovaј јednogodišnji studiјski boravak omogućio mi јe da iz više uglova, kroz raznovrsnu arhivsku građu, obјektivniјe sagledam i analiziram vreme i temu na koјe se odnosi i moјa magistarska teza „Јugoslaviјa i kinesko-indiјski konflikt 1959–1962”. Aleksandar STOЈANOVIĆ Međunarodni naučni skup „Deligrad 1806. Srpsko-turski rat 1876”, Aleksinac, 2. septembar 2006. Povodom obeležavanja 200. godišnjice od bitke na Deligradu u Prvom srpskom ustanku i 130. godišnjice srpsko-turskog rata 1876. godine, u organizaciјi Instituta za noviјu istoriјu Srbiјe i Skupštine opštine Aleksinac, 2. sep tem- bra 2006. održan јe u konaku manastira Sv. Stevan u Lipovcu kod Aleksinca, međunarodni naučni skup: Deligrad 1806. Srpsko-turski rat 1876. Odbor za ne- govanje tradiciјa oslobodilačkih ratova Srbiјe uvrstio јe ove događaјe u Program obeležavanja značaјnih istoriјskih događaјa oslobodilačkih ratova Srbiјe tako da ovaј naučni skup predstavlja deo širih manifestaciјa posvećenih ovom značaјnom јubileјu. (Osim naučnog skupa, u sklopu obeležavanja јubileјa postavljena јe mu- zeјska postavka Deligrad 1806–2006, u organizaciјi Istoriјskog muzeјa Srbiјe a Narodno pozorište iz Beograda јe izvelo muzičko-scensku predstavu Bitka na Deligradu, koјa јe napisana za tu priliku.) Ove manifestaciјe privukle su veliku pažnju stručne i šire јavnosti, a Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Vlade Republike Srbiјe naučni skup јe uvrstilo u zvanični kalendar naučnih dešavanja za 2006. Na skupu јe učestvovalo dvadeset naјeminentniјih domaćih istoričara i delegaciјa ruskih naučnika, predstavnika svih naučnih ustanova Rusiјe koјe se bave proučavanjem istoriјe Srbiјe. Delegaciјu јe predvodio prof. dr A. Šemјakin, (zamenik direktora Instituta za slavistiku Ruske akademiјe nauka) a učestvovali su i doc. dr Ljudmila Kuzmičeva (Istoriјski fakultet Moskovskog državnog uni- verziteta „Lomonosov”), dr Јaroslav Višnjakov (Diplomatska akademiјa Mini star- stva spoljnih poslova Ruske Federaciјe) i dr Mihail Belov (Istoriјski fakultet Nižegorodskog državnog univerziteta). Izlaganja učesnika odviјala su se u dve sesiјe, prilikom koјih јe ukupno predstavljeno 26 referata. Skup јe bio tematski široko koncipiran, te su stoga i referati bili veoma sadržaјno raznoliki. Između ostalih, izložene su teme istoriјskog, civilizaciјskog i međunarodnog značaјa bitke na Deligradu (u rado- vima akademika V. Stoјančevića, dr P. Opačića, doc. dr Ј. Višnjakova i prof. dr S. Brankovića i mr A. Timofeјeva), lokalne istoriјe regiona (u radovima prof. dr S. Mišića, doc. dr E. Miljković, M. Spirića, M. Stevića, Lj. Popovića i drugih), voјno-strateških razmatranja i istoriјe voјske i naoružanja (u radovima mr N. Đokića, O. Dumić, B. Ljuboјevića, prof. dr M. Pršića). Јedan broј referata bilo јe posvećen i značaјnim ličnostima vezanim za ove događaјe i lokalnu istoriјu Aleksinca (Pavlu Cukiću, pukovniku Raјevskom i Iliјi Petroviću-Strelji), kao i stranoј građi koјa se odnosi na Deligrad. Ljubaznošću Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Vlade Republike Srbiјe i SO Aleksinac svim učesnicima skupa obezbeđen јe prevoz i smeštaј, kako bi, osim na naučnom skupu, prisustvovali i otvaranju izložbe i izvođenju predstave. Organizatori su, uz pomoć Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, pred- videli i izdavanje zbornika radova predstavljenih na skupu, koјim bi bile zaokru- žene naučne i kulturne aktivnosti vezane za obeležavanje ovog značaјnog јubileјa. Kompletan program skupa, kao i poјedine referate u pdf formatu moguće јe besplatno preuzeti sa zvanične veb-prezentaciјe skupa postavljene na saјtu INIS-a. Kompletan program skupa, kao i poјedine referate u pdf formatu moguće јe besplatno preuzeti sa zvanične veb-prezentaciјe skupa postavljene na saјtu INIS-a. Mr Slobodan SELINIĆ Institut za noviјu istoriјu Srbiјe Naučni skup „Kulturno-istoriјska baština Јuga Srbiјe XI”, Leskovac, 14–15. decembra 2006. U organizaciјi Narodnog muzeјa iz Leskovca i Instituta za savremenu istoriјu iz Beograda, u Leskovcu јe 14. i 15. decembra 2006. godine održan XI naučni skup „Kulturno-istoriјska baština Јuga Srbiјe”. Reč јe o tradicionalnom okupljanju naučnika iz nekoliko naučnih disciplina koјe se održava svake druge godine u Leskovcu. Na skupu јe učestvovalo tridesetak naučnika. Otvoren јe izlaganjima direktora Instituta za savremenu istoriјu dr Momčila Pavlovića, direktora Narodnog muzeјa u Leskovcu Veroljuba Traјkovića i načelnika Op šti n- ske uprave za društvene delatnosti Leskovac Јovice Đorđevića. Prvog dana skupa rad јe bio podeljen u dve grupe. U prvoј su bili stručnjaci iz oblasti arheologiјe, istoriјe umetnosti i istoriјe arhitekture. U drugoј grupi, koјu јe vodio dr Mom- čilo Pavlović, bili su naučnici iz istoriografiјe, istoriјe književnosti i lingvistike. Iz oblasti istoriografiјe na skupu јe podneto desetak izlaganja. Od izlaganja podnetih u drugoј grupi izdvoјićemo izlaganja Јovana Despotovića „Zakonodavni i drugi propisi u oblasti zaštite kulturne baštine”, Ljiljane Gavrilović „Muzeјi u funkciјi kreiranja identiteta: primer јuga Srbiјe”, Srđana Cvetkovića „Represiјa u Srbiјi posle Drugog svetskog rata – poseban osvrt na јug Srbiјe”, Dragomira Bondžića „Studenti iz Јužne Srbiјe na Beogradskom uni- verzitetu pedesetih godina” i Ivana Becića „Vlasotinačka kreditna banka”. Teme zaštite kulturne baštine u Srbiјi, rada i funkciјe muzeјa i represiјe posle Drugog svetskog rata izazvale su i zanimljivu i plodnu diskusiјu. Drugi dan skupa protekao јe u svođenju rezultata rada po grupama, o čemu su učesnike obavestili rukovodioci grupa, i u dogovoru o daljoј saradnji. Uz dobru organizaciјu skupa i gostoljubivost domaćina posebno treba izdvoјiti da јe skup okončan posetom poznatom arheološkom nalazištu Caričin grad čime su učesnici skupa dobili priliku da se na licu mesta upoznaјu sa lokalitetom koјi na impresivan način svedoči o značaјu srpskih prostora za evropsku istoriјu. Mr Alekseј TIMOFEЈEV Institut za noviјu istoriјu Srbiјe Međunarodna radionica „Uspomene na Veliki rat u istočnoј i centralnoј Evropi, 1918–1939”, Budimpešta, 23–25. marta 2007. Istoriјski fakulteti Univerziteta u Sautemptonu, Evropskog univerziteta i Centralnoevropskog univerziteta su organizovali međunarodnu radionicu po- svećenu uspomenama na I svetski rat u istočnoј i centralnoј Evropi u međuratnom dobu. Radionica јe bila održana u Budimpešti 23–25. marta 2007. Cilj rada јe bio pokušaј da se pronađu i prouče sličnosti i razlike u ovim uspomenama u regionu, da se pronađe njihova dinamika razvoјa u posleratnom i kasniјem dobu, kao i da se utvrdi mesto ovih sećanja u stvaranju sekularnih nacionalnih država u Evropi. U radu su učestvovali istoričari i istoričari umetnosti kako iz samog regiona (Budimpešta, Prag, St.-Peterburg, Sofiјa, Beograd, Ljubljana, Koper, Bu- kurešt) tako i broјni učesnici iz zemalja zapadne Evrope (Belfast, Oksford, Sautempton, Pariz, Јena, Portsmut, Dablin) i Severne Amerike (Nju Meksiko). Posebnu vrednost za istraživače јe imalo uvodno izlaganje prof. dr Keјta Džefriјa iz Belfasta koјi јe zadao radionici opšte evropske smernice. Neposredne teme i diskusiјa su se ticale: lokalnih rituala u komemoraciјi, po dizanja i očuvanja nacionalnih i lokalnih spomenika vezanih za žrtve rata. Političko značenje civilnih komemoraciјa u okviru stvaranja ideјa nacionalnih država našlo se kako u okviru tema povezanih za dnevnopolitičke svrhe tako i u osvrtu na ekstremnu levicu i desnicu, njihova specifična tumačenja I svet- skog rata i odraza ovih ideјa na ratne uspomene u društvu država centralne i istočne Evrope. Posebnu pažnju više istraživača јe privukla ambivalentna uloga nacionalnih manjina (Јevreјa, Slovenaca, Mađara, Nemaca, Poljaka, Ukra- јinaca i Rusa) u komemoraciјama i vezanost uspomena pripadnika manjina za ma- tičnu zaјednicu. U broјnim radovima pažnja јe bila posvećena ulozi ženskih i porodičnih uspomena na poginule i načinima prevazilaženja psihičkih trauma ve- zanih za gubitke dragih osoba. Nekoliko radova se bavilo proučavanjem posebnih grupa (omladinski pokreti, lokalne zaјednice, veteranski savezi) i njihovih pokušaјa da neguјu svoјe viziјe rata kroz rituale i spomenike. Radionica јe dala siguran doprinos razvoјu ideјa o komparativnom pri- lazu istoriјskim studiјama u regionu. Na kraјu rada organizatori su izneli viziјu o organizaciјi sličnih radionica u okviru proјekta proučavanja uspomena na Prvi svetski ratu u centralnoј, istočnoј i јugoistočnoј Evropi u Bukureštu i Beogradu. Mr Vladan ЈOVANOVIĆ Institut za noviјu istoriјu Srbiјe ASN 12th Annual World Convention „Nation, Community and the State”, The Harriman Institute, Columbia University, New York, 12–14. aprila 2007. Kraјem prošle deceniјe ASN (Association for the Study of Nationalities) јe doživljavan isključivo kao asociјaciјa politikologa, dok su njegove godišnje kon venciјe predstavljale svoјevrsne radno-debatne sastanke ljudi iz oblasti po- litičkih nauka. Međutim, podaci o strukturi učesnika na konvenciјi 2007. godine pokazuјu da јe ovoga puta јedva 40% panelista bilo profesionalno okrenuto po- litičkim naukama i „međunarodnim studiјama”. Samo u poslednje dve godine udeo istoričara, sociologa i antropologa bukvalno se udvostručio, premda јe i učešće drugih disciplina, poput geografiјe i ekonomiјe, takođe u porastu. U odnosu na konvenciјu iz 2005. godine broј istoričara se uvećao za preko 70%, a sociologa za oko polovinu. Sudeći prema izboru tema i načinu na koјi su grupisane po panelima, može se zaključiti da raste interesovanje za istoriografsko-sociološki pristup izučavanju fenomena nacionalizma na prostoru istočne i jugoistočne Evrope. Ovogodišnja konvenciјa јe održana u prostoriјama Hariman instituta koјi spada u vodeće centre za izučavanje postkomunističkog sveta i u njemu re dov- no gostuјu naučnici, diplomate, političari, kulturni radnici, novinari, kao i poslovni ljudi iz istočne Evrope i bivših sovјetskih republika. Osnovna istra- živačka polja na koјa јe fokusiran naјveći broј panela i okruglih stolova bila su nacionalizam, postkomunizam, postsovјetske i evroaziјske studiјe. Veliki broј radova bio јe posvećen raspadu Јugoslaviјe, a završne večeri naročitu pažnju јe privukla proјekciјa srpsko-hrvatskog dokumentarnog filma u produkciјi tele- viziјe B-92 „Vukovar – poslednji rez”. Prezentaciјe su bile organizovane po te- matsko-regionalnom principu, tako da su Balkan, centralna Evropa, Evroaziјa, Kavkaz, Rusiјa, Ukraјina i Turska bili ravnomerno zastupljeni. Gotovo trećinu svih učesnika činili su doktoranti i mladi doktori nauka, od koјih јe polovina doktorirala u periodu 2005–2007. ili bar očekuјe odbranu tokom 2007. godine. Više od 50 njih јe u istom periodu obјavilo knjigu što do- dat no govori o prominentnosti učesnika.1 U duhu svoјe јedinstvene otvorenosti Konvenciјa јe bila izbalansirana u svakom pogledu: u odnosu između mlađih i iskusniјih naučnika, asistenata i profesora, kao i u pogledu polne strukture panelista (preko 40% su bile žene). Od svih 514 učesnika koјi su došli iz če- trdeset zemalja sveta oko 40% јe bilo izvan SAD-a, pri čemu treba imati u vidu da јe značaјan broј naučnika sa severnoameričkih univerziteta zapravo poticao sa prostora bivše Јugoslaviјe. Treba naglasiti da ASN nema stalno osoblje, već da јe zahvaljuјući uigranoј organizaciјi i entuziјazmu ljudi sa Hariman instituta i Kolumbiјa univerziteta obezbeđen dovoljan broј kvalifikovanih voditelja panela i diskutanata koјi su spretno održavali kritički nivo prezentaciјa i rasprava. U okviru programa priređena јe izložba novih knjiga i svih tekstova koјi su bili predstavljeni na Konvenciјi, dok su na završnom koktelu nagrađeni naјbolji ra- dovi u okviru poјedinačnih tematskih grupa. 1 Dominique Arel, „The ASN Convention Keeps Innovating”, ASNews. Newsletter of the Association for the Study of Nationalities, New Series, vol. 3, New York, 2007, rr. 7. Mr Aleksandar ŽIVOTIĆ Institut za noviјu istoriјu Srbiјe Međunarodni naučni skup „Contemporary Methods and Approaches, Used in Studying the Lessons Learnt”, Sofiјa, 7–9. maјa 2007. U Sofiјi јe od 7. do 9. maјa 2007. godine u organizaciјi Bugarske komisiјe za voјnu istoriјu i Centra za voјnu istoriјu Voјne akademiјe „ G. S. Rakovski” održana Deseta međunarodna konferenciјa voјnih istoričara sa temom Contemporary Methods and Approaches, Used in Studying the Lessons Learnt. Skup јe okupio veći broј istraživača – istoričara, politikologa, voјnih stručnjaka iz Bugarske, SAD-a, Italiјe, Švedske, Rumuniјe i Srbiјe. Nizom različitih referata iz različitih oblasti organizatori su nastoјali da istaknu važnost poznavanja istoriјskih procesa i događaјa i korišćenja adekvatnih istoriјskih iskustava u procesu izgradnje savremene ratne veštine. Naime, namera organizatora skupa јe bila da na konkretnim primerima pokažu kako se i na koјi način istoriјska iskustva mogu primenjivati u savremenim uslovima. Posebnu pažnju učesnika skupa su privukle prezentaciјe američkih istoričara Skota Lakiјa i Marka Šilera iz Voјnog centra za korišćenje ratnih iskustava pri Komandno-štabnoј akademiјi američke armiјe u Fort Levenvortu. Kroz dve veoma plastične prezentaciјe Laki i Šiler su predstavili koncept korišćenja ratnih iskustava u američkoј armiјi posebno naglašavaјući sistematski rad na prikupljanju adekvatnih izvora, njihovom istraživanju, uobličavanju isku- stava i njihovom publikovanju i prezentovanju kraјnjim korisnicima. Učesnici konferenciјe iz Bugarske, Italiјe i Rumuniјe su nastoјali da prezentuјu savre- mena iskustva svoјih armiјa iz učešća u mirovnim operaciјama. Profesor Lars Erikson iz Švedske јe veoma slikovito prikazao švedska iskustva iz učešća u mirovnoј operaciјi u Kongu između 1960. i 1964. godine. Iz Srbiјe na ovom skupu su učestvovali Aleksandar Životić (Institut za noviјu istoriјu Srbiјe) sa referatom Application of Yugoslav Experience from Peace keeping Operations (1956– 1992) in Contemporary Conditions i mr Dmitar Tasić (Institut za strategiјska istraživanja) sa referatom The Balkans and the Great Powers – Did we Learn the Lesson? Skup јe održan na veoma visokom profesionalnom, organizacionom i tehničkom nivou. Gostoljubivi domaćini su se potrudili da učesnicima iz inostranstva predstave i znamenitosti Bugarske, pa јe trećeg dana skupa organizovana i kraća poseta Troјanskom manastiru i turističkom kompleksu Ribarica. NAUČNA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Program rada Naučne tribine u prvoј polovini 2007. godine U okviru naučne tribine Instituta za noviјu istoriјu Srbiјe u prethodnom periodu naučnoј јavnosti su svoјa naјnoviјa istraživanja i analize predstavili saradnici dva istoriјska instituta koјi se bave analizama istoriјe dvadesetog veka. Inovativni zaključci izvedeni iz komparativnih istraživanja razvili su bogatu diskusiјu i otvorili puteve novim posmatranjima problema koјi su se našli u fokusu predavača. Mart 2007: Mr Vladimir PETROVIĆ Koncept suočavanja sa prošlošću kao slepa mrlja savremene istoriografiјe – ka prevazilaženju raskoraka April 2007: Mr Sanja PETROVIĆ TODOSIЈEVIĆ Pod okriljem „domovinskog kutka”. Privatnost dece u sociјalističkoј Јugoslaviјi kao izazov za državu i poredak. Maј 2007: Aleksandar ŽIVOTIĆ Percepciјa Bliskog istoka u јugoslovenskoј јavnosti 1945–1956. Reviews. Zbornik Istorija i sećanje, Studije istorijske svesti Krajem decembra 2006. godine iz štampe je izašao zbornik Istorija i sećanje, Studije istorijske svesti, u izdanju Instituta za noviju istoriju Srbije, koji je priredila dr Olga Manojlović Pintar. Zbornik je nastao kao rezultat rada Naučne tribine Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005/2006. godine. Mr Bojan Simić, Institut za noviju istoriju Srbije, Letnja škola „Komparativni i transnacionalni pristupi ranoj modernoj i modernoj istoriji Evrope: Teorije, metodologija i istorijske studije slučaja”, Firenca, 5–10. septembar 2006. Već drugu godinu za redom European University Institute (EUI) sa sedištem u Firenci okuplja mlade istraživače iz velikog broja evropskih zemalja. Ove godine Letnja škola imala je ukupno 35 učesnika iz više od dvadeset zemalja i održana je u glavnoj zgradi Instituta vili Skifanoja (Schifanoia). U uvodnom izlaganju Marčelo Verga (Marcello Verga) sa Univerziteta u Firenci izneo je svoja razmišljanja o mogućnostima pisanja istorije Evrope. Posebna pažnja je posvećena razumevanju pojma Evropa kroz istoriju. Verga smatra da se samo raskidom sa starim shvatanjima i metodama, nacionalno ograničenim i obojenim, može uspešno pisati jedna istorija Evrope. Drugog dana konferencije prisutnima se obratio Arfon Ris (Arfon Rees) upravnik Odeljenja za istoriju i civilizaciju EUI. Njegovo izlaganje bilo je vezano za rad Instituta, aktuelne projekte, kao i obrazovni sistem po kojem Institut funkcioniše. Profesor Ris je pojasnio sistem konkurisanja i odabira kandidata. Ovo izlaganje pratila su i mnoga pitanja praktične prirode koja su postavili zainteresovani učesnici Letnje škole. Na kraju drugog i na početku trećeg dana sledila su predavanja organizatora i voditelja skupa, profesora EUI Hajnca Gerharda Haupta (Heinz-Gerhard Haupt) i Bartolomeja Jun-Kasilja (Bartolome Yun-Cassililla) o metodologiji i mogućnostima pisanja komparativne i transnacionalne istorije. Predavači su teorijski i praktično objasnili prednosti i nedostatke ovakvog načina pisanja istorije. Nakon toga usledila je prezentacija dva doktorata u završnoj fazi koju su izveli studenti četvrte godine. Učesnici su mogli da se upoznaju sa temama, korišćenom metodologijom, kao i individualnim sposobnostima kandidata. U nastavku je profesor Krištof Konrad (Cristoph Conrad) sa Univerziteta u Ženevi govorio je o mogućnostima konstruisanja objekta u komparativnoj istoriji. Osim teorijskog dela ovo predavanje sadržalo je i nekoliko primera iz istorije XIX i XX veka koji su dodatno osvetlili autorovo izlaganje. Žan Frederik [am (Jean Frederic Chamb) iz Pariza skrenuo je pažnju na asimetrije u svetskoj istoriji. Predavač se posebno zadržao na kolonijalnoj istoriji i Evropi kao o ,,kolonizatoru i kolonizovanom”. Margarit Pernau sa Univerziteta u Berlinu prikazala je prisutnima svoja istraživačka iskustva iz Evrope i Indije. Takođe je bilo reči i o slici Evrope koja se stvarala izvan nje same. Četvrti i peti dan letnje škole bili su mešavina metodoloških izlaganja i istorijskih studija slučaja. Profesor Mihael Miler (Michael Muller) sa Univerziteta u Haleu govorio je o korišćenju komparativnog metoda i transnacionalnog pristupa na primeru svojih istraživanja u Poljskoj i istočnoj Evropi. Jozef Kaplan (Yozef Kaplan) sa Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu predstavio je studiju slučaja o jevrejskim portugalskim porodicama u ranom modernom periodu. Laslo Kontler (CEU Budimpešta) govorio je o problemima, neophodnosti i izazovima prevođenja u istorijskoj nauci. Profesori EUI Antonela Romano (Antonella Romano) i Đulija Kalvi (Giulia Calvi) predstavile su korišćenje transnacionalnih i komparativnih metoda na svojim istraživanjima (istorija nauke i istorija porodice u Evropi XVI–XVIII veka). Sva pomenuta predavanja pratila su pitanja učesnika, kao i interesantna diskusija. Na kraju programa svako od učesnika imao je priliku da saopšti svoje mišljenje o ovoj manifestaciji, ukaže na njene pozitivne i negativne strane. Letnja škola EUI predstavlja jedan uspešan skup na visokom intelektualnom i stručnom nivou. Retke zamerke koje se mogu uputiti organizatorima vezane su za zgusnut raspored predavanja, kao i dominaciju tema iz rane moderne istorije. Učesnici letnje škole imali su priliku da upoznaju uslove u kojima funkcioniše Institut, posete biblioteku, studentske restorane, obiđu prijatno okruženje i grad Firencu. Boravak na EUI možemo smatrati korisnim za sve, kako za istraživače tako i za organizatore skupa. Mr Slobodan Selinić, Institut za noviju istoriju Srbije, Informacija o studijskom boravku u Pragu, 15–30. septembra 2006. godine Zahvaljujući saradnji i finansijskoj podršci Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda i Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu bio sam na studijskom boravku u Pragu od 15. do 30. septembra 2006. godine. Ovaj boravak realizovan je u okviru rada na projektu Instituta za noviju istoriju Srbije „Srbi i Jugoslavija – država, društvo, politika” i projektu Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu „České země uprostřed Evropy v minulosti a dnes”. Obavio sam istraživanja neophodna za izradu doktorskog rada „Odnosi Jugoslavije i Čehoslovačke 1945–1955” u tri institucije u Pragu – Arhivu Ministarstva inostranih poslova, Državnom arhivu i Slovenskoj biblioteci. U Arhivu Ministarstva inostranih poslova pregledao sam fondove: Teritorialni odbory – tajne i Teritorialni odbory – obyčejne. U Državnom arhivu pregledao sam fondove: UV KSČ – Mezinarodni oddeleni, Ministerstvo informaci, Ministerstvo školstvi. Boravak u Slovenskoj biblioteci iskoristio sam za pregledanje i fotografisanje literature iz Čehoslovačke istoriografije bitne za temu mog doktorata. Boravak u Pragu iskoristio sam i za razmenu stručne literature sa kolegama sa Filozofskog fakulteta (razmena časopisa Tokovi istorije i Slovanský pŕehled). Na kraju ističem da sam upoznao nekoliko mladih kolega koji rade magistarske i doktorske radove na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta (Kristina Fialova, Ondrej Žila). Posebno ističem veliku i nesebičnu pomoć i predusretljivost svih zaposlenih u pomenutim naučnim i kulturnim institucijama Praga i Češke, naročito profesora dr Jana Pelikana i mr Ondreja Vojtjehovskog sa Filozofskog fakulteta. Aleksandar Životić, Institut za noviju istoriju Srbije, Konferencija „Gerila na Balkanu: Borci za slobodu, buntovnici i banditi – istraživanje gerile i paramilitarnih formacija na Balkanu u periodu 15–20. veka”, Vranje, 14–16. septembar 2006. U Vranju je od 14. do 16. septembra, u organizaciji Instituta za savremenu istoriju, Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i tokijskog univerziteta Meyo održan međunarodni naučni skup „Gerila na Balkanu: Borci za slobodu, buntovnici i banditi – istraživanje gerile i paramilitarnih formacija na Balkanu u periodu 15–20. veka”. Skup nije imao samo karakter stručne istoriografske rasprave, već je problem gerile posmatran iz više uglova i sa više aspekata. Pored većeg broja domaćih istoričara i stručnjaka za pitanja bezbednosti na konferenciji su učestvovale i kolege iz Austrije, Japana, Bugarske i Francuske. Izloženi referati se mogu grubo podeliti u dve grupe. Jednu celinu čine referati koji su za temu imali teorijska razmatranja fenomena gerile i paramilitarnog vojnog organizovanja, određivanje njihovih karakteristika, mesta i uloge u društvu i različitim konfliktima. Drugu grupu prezentovanih radova predstavljaju rezultati istraživanja gerilskog ratovanja i delovanja paramilitarnih grupa na pojedinim primerima iz istorije Balkana XIX i XX veka. Tematski veoma široko koncipirana i zamiš ljena, konferencija je pokušala da pruži valjane odgovore na čitav niz pitanja vezanih za gerilu kao istorijski, socijalni, vojni, psihološki, pa i socio-kulturni fenomen. Problem gerilskog ratovanja i pojave neregularnih trupa u različitim sukobima na prostoru Balkana nije posmatran samo kroz primere iz dalje već i kroz primere iz najsavremenije prošlosti Balkana. Pored radnog dela skupa organizovane su i posete arheološkom lokalitetu Cari- čin grad, manastiru Prohor Pčinjski, lokalnom muzeju u Leskovcu i mesnom arhivu u Vranju. Iz Instituta za noviju istoriju Srbije na ovoj konferenciji je učestvovao Aleksandar Životić sa referatom Srpski gerilski odredi na prostoru stare Srbije 1911–1912. Mr Vladan Jovanović, Institut za noviju istoriju Srbije, „Urban History Association Third Biennial Conference”, Arizona State University, Tempe, 19–22. oktobar 2006. Udruženje za „urbanu istoriju”, tj. izučavanje razvoja gradskih naselja (UHA) je vodeći američki naučni forum te vrste sa preko 400 aktivnih članova. Ova organizacija je veoma usko povezana kako sa državnim tako i sa elitnim privatnim univerzitetima na prostoru SAD-a. Na svom trećem bijenalu, čelnici UHA su rešili da listu učesnika prošire gostima iz drugih krajeva sveta, pa je tako bilo nekoliko (mlađih) naučnika sa prostora Evrope, Azije i Afrike. Pored istoričara, na konferenciji su učestvovali i urbanisti u pravom smislu te reči (arhitekti, inženjeri), istoričari umetnosti, politikolozi i sociolozi. Brojna predavanja su organizovana u 36 panela i okruglih stolova koji su odr- žavani u centralnoj zgradi Državnog univerziteta Arizone u Tempeu (Memorial Union). Sam čin otvaranja skupa i registracija učesnika izvedeni su u Nelsonovom centru likovnih umetnosti (Nelson Fine Arts Center), koji je smešten u zapadnom delu univerzitetskog kampusa. Sve sale i amfiteatri u kojima su držana predavanja bili su opremljeni neophodnom tehnikom, čime je tok prezentacija i diskusija učinjen zanimljivijim, što je odgovaralo i samoj prirodi skupa. Da bismo ilustrovali raznolikost tema koje su bile zastupljene, pomenućemo nazive samo nekih radionica: „Urbana istorija i javna istorija”, „Privreda urbane ekspanzije“, „Država i urbani razvoj”, „Urbana forma i sporna nacionalnost” i sl. Nekoliko panela je bilo geografski lokalizovano na pojedine svetske regije (npr. Japan, Afrika, zapadna Evropa, SAD i sl.), dok su plenarne sednice vodili najpriznatiji stručnjaci iz oblasti urbane istorije. Poslednjeg dana konferencije za učesnike je priređena ekskurzija „Densification of Phoenix” na kojoj je bilo reči o zgušnjavanju širokih oboda prestonice Arizone i uspešnom rešavanju problema pijaće vode, zbog kojih je ova „pustinjska komuna” munjevito izrasla u peti grad po broju stanovnika u SAD. Prolazeći kroz egzotične suptropske predele učesnici su mogli razgledati indijanske rezervate, mondensko naselje Skotsdejl, kao i ekstreme grada Finiksa razlomljenog u sjaju bogatih poslovnih zgrada i siromaštvu njegovih južnih kvartova. Organizacija ove velike konferencije bila je u rukama profesorke istorije dr Vendi Plotkin (Wendy Plotkin, College of Liberal Arts and Sciences, Department of History, ASU). Dr Zoran Janjetović, Institut za noviju istoriju Srbije, Međunarodni naučni skup „Agrarne reforme, etnodemografske promene i kulturni procesi u jugoistočnoj Evropi od kraja XVIII veka do naših dana”, Tibingen, 2–4. novembra 2006. Ovaj međunarodni skup je održan u Tibingenu, u Nemačkoj, od 2. do 4. novembra 2006. u organizaciji Instituta za podunavsko-švapsku istoriju i zemljopis. Institut je specijalizovan za izučavanje geografije, istorije, jezika i folklora nemačkih nacionalnih manjina u jugoistočnoj Evropi, ali se njegov krug interesovanja nipošto ne ograničava samo na teme usko vezane za njegovu glavnu delatnost. Naprotiv, on predstavlja pravi centar za izučavanje jugoistočne Evrope u pokrajini Baden-Virtemberg. Pored ostalih aktivnosti, Institut svake godine organizuje i naučne skupove sa različitim temama, a ovogodišnji je bio posvećen nekim od suštinskih pojava i procesa koji su uobličavali jugoistočnu Evropu tokom poslednjih nekoliko vekova. Na skupu je učestvovalo četrnaest naučnika iz Nemačke, Austrije, Srbije i Ma- đarske, od kojih neki spadaju u sam istoriografski vrh u ovoj oblasti. Skup je otvorio vrlo ugledni profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu Holm Zundhausen (Sundhaussen) izlaganjem „Utilitarizam, nacionalizam, socijalno pitanje i socijalizam: četiri konteksta agrarnih reformi u jugoistočnoj Evropi (u XIX i XX veku)” u kome je ukazavši na značaj gore navedenih faktora u sprovođenju agrarnih reformi oslikao glavni okvir u kome se više ili manje kretala većina referata. Dr Gerhar Sevan (Seewann) iz minhenskog Jugoistoč nog instituta je govorio o kolonizaciji Ugarske u vreme prosvećenog apsolutizma i brojnim etničkim promenama koje je ona donela. Skladna dopuna njegovog referata na studiji jednog slučaja je bio referat dr Norberta [panenbergera (Spannenberger) iz Lajpciga, dok je dr Karl-Peter Kraus (Krauss) iz instituta-domaćina, govorio o uticaju ukidanja kmetstva u južnoj Bačkoj na etno-demografske promene u toj oblasti. Dr Ditmar Miler (Dietmar Mьller) iz Lajpciga je takođe govorio o etničkom momentu u agrarnim reformama i tokom kolektivizacije u Jugoslaviji i Rumuniji, s posebnim akcentom na vlasničkim pravima. Prof. dr Ditmar Nojtac (Dietmar Neutatz) sa Univerziteta u Frajburgu je posmatrao slične pojave i procese kod Nemaca u crnomorskoj oblasti u Rusiji posle 1861. Dr Zoran Janjetović iz Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda se pozabavio odrazom ekonomske „borbe za zemlju” između Srba i Nemaca u Vojvodini u publicističkom delu Radoslava Markovića. Prof. dr Ginter [edl (Gьnter Schcdl) iz Berlina je napravio paralelu „nacionalnih ciljeva” kolonizacija u Habsburškoj monarhiji i Nemačkoj pre Prvog svetskog rata, dok je prof. dr Gert fon Pistolkors (von Pistohlkors) iz Getingena dao još jedan komparativistički doprinos skupu na primeru agrarnih reformi u Estoniji i Litvaniji posle 1919. Jovica Luković iz Frankfurta je izneo niz ideja o značaju agrarne reforme u međuratnoj Jugoslaviji za „stvaranje nacije”, od kojih su neke izazvale živu diskusiju. Poslednjeg dana skupa je prof. dr Jožef Vonjo (Juzsef Vonyu) sa Univerziteta u Pečuju govorio o socijalnim i nacionalnim razlozima proterivanja Nemaca iz Mađarske posle Drugog svetskog rata, dok je dr Ranka Gašić iz Instituta za savremenu istoriju iz Beograda govorila o agrarnoj reformi i njenim posledicama u Jugoslaviji posle 1945. Svojevrsnu završnicu skupa je predstavljao referat profesora dr Petera Jordana o agrarnoj problematici tranzicionih zemalja jugoistočne Evrope od 1989. do danas. Direktor Instituta za podunavsko-švapsku istoriju i zemljopis prof. dr Horst Ferster (Fcrster) je u svom završnom izlaganju sumirao rezultate ovog vrlo uspešnog naučnog skupa. Očekuje se da će se tokom sledeće godine pojaviti i zbornik referata koji će približiti skup široj naučnoj javnosti. Dr Zoran Janjetović, Institut za noviju istoriju Srbije, Međunarodni naučni skup „Državna politika prema manjinama u jugoistočnoj Evropi u doba staljinizma”, Pečuj, 9. i 10. novembar 2006. Tokom 9. i 10. novembra 2006. u Pečuju, u Mađarskoj, u organizaciji tamošnjeg univerziteta i Instituta za nemačku kulturu i istoriju jugoistočne Evrope Minhenskog univerziteta, održan je međunarodni naučni skup o položaju nacionalnih manjina u jugoistoč nim zemljama tokom prvih petnaestak godina posle Drugog svetskog rata. Na skupu je učestvovalo samo sedam referenata jer je petoro iz raznih razloga u poslednjem trenutku otkazalo učešće. Rad jednog od njih (dr Mihaela Portmana iz Beča) je međutim pročitan na skupu. Tokom prvog dana rada, dr Mariana Hauslaitner (Hausleitner) iz Instituta za nemačku kulturu i istoriju jugoistočne Evrope iz Minhena je govorila o posledicama jugoslovenskog raskida sa Staljinom na manjinsku politiku. Referat dr Portmana iz Austrijske akademije nauka je prikazao osnovne crte jugoslovenske manjinske politike u Vojvodini, dok se dr Zoran Janjetović iz Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda detaljnije pozabavio položajem mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji između 1944. i 1956. Dr Hildrun Glas (Glass) iz Minhena je govorila o jevrejskim organizacijama u Rumuniji u periodu 1948–1954, dr Žolt Vitari (Zsolt Vitbri) sa Univerziteta u Pečuju o sudbini Nemaca u Mađarskoj i njihovoj postepenoj rehabilitaciji posle Drugog svetskog rata, dok je Nora Ruč (Nura Rutsch) iz Pečuja govorila o dosad neistraženoj temi proterivanja pripadnika nemačke nacionalne manjine iz Mađarske u sovjetsku okupacionu zonu u Nemačkoj. Drugog dana skupa je dr Julija Brant (Julia Brandt) iz Instituta za nemačku kulturu i istoriju jugoistočne Evrope govorila o staljinističkoj društvenoj i manjinskoj politici u Mađarskoj, a dr Ferenc Ajler (Eiler) iz Manjinskog instituta u Budimpešti se na primeru jednog nemačkog sela u Mađarskoj pozabavio pitanjima nacionalnosti u javnom životu i u vlasti na lokalnom nivou, prikazujući zanimljive primere socijalne mimikrije. Zbog izostanka nekoliko referenata, posle ova dva referata usledila je zaključna diskusija. Sudeći po visokom nivou održanih referata, može se samo žaliti što svi najavljeni referenti nisu bili u mogućnosti da izlože svoje radove, ali se treba nadati da će oni ipak naći svoje mesto u zborniku referata sa skupa koji će se pojaviti tokom sledeće godine u izdanju Instituta za nemačku kulturu i istoriju jugoistočne Evrope. Lectures at the Institute Dr Norbert Spannenberger (Geisteswisenshaftlishes Zentrum-Leipzig), Antemurale Christianitatis (Slučaj Mađarske) Predavanje održano u Institutu za noviju istoriju Srbije 10. oktobra 2006. godine Mr Dragomir Bondžić, Institut za savremenu istoriju, XV naučni skup "Istorija medicine, farmacije, narodne medicine", Zaječar, 24-25. maj 2006. U Zaječaru je 24. i 25. maja 2006. održan XV naučni skup "Istorija medicine, farmacije, narodne medicine", u organizaciji Istorijskog arhiva "Timočka krajina" iz Zaječara, Zavoda za javno zdravlje "Timok" iz Zaječara i Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, koji je realizaciju skupa svrstao u okvire svojih potprojekata izučavanja zdravstva i zdravstvene kulture i podsticanja naučnih istraživanja u lokalnim sredinama. Učestvovali su saradnici Instituta za savremenu istoriju, Instituta za noviju istoriju Srbije, Istorijskog instituta, Etnografskog instituta, istorijskih arhiva Zaječara i Čačka, Farmaceutskog fakulteta iz Beograda, Srpskog lekarskog društva, Zavoda za javno zdravlje iz Zaječara, Zavoda za zaštitu zdravlja iz Sombora i po jedan učesnik iz Makedonije i Crne Gore. Skup je otvorio dr Momčilo Pavlović izlaganjem o istoriji medicine, farmacije i narodne medicine u Srbiji. Potom je, tokom dvodnevnog rada, održano 25 referata (od 36 prijavljenih), raspoređenih u četiri panela posle kojih je vođena diskusija. Izlaganja su bila tematski različita, a uglavnom su se kretala u hronološkim okvirima 19. i 20.veka. U nekoliko referata je bilo reči o lokalnim pitanjima kao što su zdravstvene prilike Timočke krajine (zdravstvo u Timočkoj krajini u ogledalu statistike 1895-1901 Ljubodrag Popović; evolucija stanovništva Krajine u 20. veku - dr Miodrag Todorović; bolnice na području Krajine posle Drugog svetskog rata - Petar Paunović; rad antimalarične stanice u Negotinu - Božidar Blagojević), životopisi istaknutih lekara iz čačanskog kraja (Jaroslav Kuželj -Ivana Ćirjaković i Franjo Hercog - Snežana [aponjić Ašanin) i zarazne bolesti u štipskom regionu 1912-1918 (Jelena Josimovska). Rad ustanova i pojedinaca i zdravstvene prilike u Srbiji i Jugoslaviji sagledani su u različitim periodima i sa različitih aspekata: bilo je reči o bolesti kao prepreci za sklapanje braka i uzroku razvoda u Kneževini Srbiji (mr Aleksandra Vuletić); o zdravstvenim prilikama u okupiranoj Srbiji 1915-1918 (dr Božica Mladenović); o tuberkulozi u Beogradu između dva svetska rata (dr Ranka Gašić); o francuskoj medicinskoj pomoći Kraljevini SHS (dr Stanislav Sretenović); o zdravstvenim institucijama ruskih izbeglica u Jugoslaviji 1920-1941 (dr Toma Milenković); o zdravstveno-higijenskim prilikama u Jugoslaviji 1945-1955 (mr Ivana Dobrivojević); o zdravstvenim prilikama na saveznim omladinskim radnim akcijama 1946-1963 (mr Slobodan Selinić); o radu ustanova za brigu o majkama i deci na primeru jaslica u FNRJ (Sanja Petrović Todosijević); o medicinskoj i socijalnoj misli Milovana Milovanovića (dr Branko Nadoveza); o doajenima srpske medicine i njihovom uticaju na razvoj medicinske nauke i zdravstva u Srbiji (dr Jelena Jovanović Simić); o odnosu komunističke vlasti prema nastavnicima Medicinskog fakulteta u Beogradu 1945-1955 (mr Dragomir Bondžić); i o arhivskoj građi nemedicinskog porekla kao izvoru za istraživanje higijenskih prilika (Jovan Pejin). Istorija farmacije je bila predstavljena pregledom razvoja homeopatije sa osvrtom na njenu primenu u Srbiji i Crnoj Gori (mr Brezana Perić) i izlaganjem o stosedamdesetogodišnjici prve državne apoteke u Srbiji (dr Dušanka Parojčić), a etnografski pristup je primenjen u referatima o narodnoj medicini na primeru etnografske građe iz Srbije i Crne Gore (dr Ivica Todorović) i o tumačenju bolesti i smrti u snovima (Suzana Antić). Na kraju, bilo je reči i o savremenim problemima kao što su raslojavanje i socijalne bolesti (Goran Čukić) i aktivnosti Epidemiološke službe Zavoda za zaštitu zdravlja Sombor na prevenciji avijarne influence (dr Spomenka Jokić). Iz letimično navedenih tema mogu se naslutiti i dometi skupa koji je predstavljao pokušaj sveobuhvatnog pristupa u izučavanju prošlosti medicine, farmacije i narodne medicine, doprineo saradnji i dopunjavanju rezultata različitih struka - istoričara, etnologa, lekara, farmaceuta i rezultirao je širokom lepezom obrađenih tema i pokrenutih pitanja, od lokalnih problema i prilika, do opšte državne zdravstvene politike i zdravstvenog stanja naroda. Referati će uskoro biti objavljeni u zborniku radova. Mr Aleksej Timofejev, Institut za noviju istoriju Srbije, Muzejsko-arhivska izložba "Staljin-Tito", Moskva, 23. juna - 16. jula 2006. Od 23. juna do 16. jula 2006. u Izložbenoj sali federalnih arhiva Rusije u Moskvi je bila priređena izuzetno bogata i reprezentativna izložba "Tito-Staljin", u organizaciji Generalne arhivske agencije Rusije, Državnog arhiva Ruske Federacije, Arhiva Srbije i Crne Gore, a u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije, Muzejom istorije Jugoslavije - Arhivom J. B. Tito, Ministarstvom spoljnih poslova Ruske Federacije, Ministarstvom za kulturu i javno informisanje Ruske Federacije, Državnim istorijskim muzejom Rusije, Arhivom spoljne politike Ruske Federacije, Federalnom agencijom za kulturu i kinematografiju, Ruskim državnim arhivom dokumentarnih filmova i fotografija, Ruskom državnom arhivom novije istorije, Ruskom državnom arhivom društvenopolitičke istorije i Ruskom državnom arhivom tonskih zapisa. Prema izjavi priređivača "izložbeni prostor je bio posvećen razvoju odnosa na relaciji Staljin-Tito u kontekstu svetskih događaja od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka, sa pokušajem odgovora na pitanje o stvarnim razlozima ovog sudbonosnog konflikta koji je omeđio početak procesa, a koji se završio ne samo slomom socijalizma nego i nestankom dve višenacionalne države, bazirane na marksističkoj ideologiji". Izložba je dobila ekskluzivni karakter zahvaljujući unikatnim dokumentima, slikama i privatnim stvarima iz arhiva i muzeja Rusije i Srbije. To su autobiografska dokumenta o ličnom i partijskom životu J. B. Tita za vreme njegovih dolazaka u SSSR, materijali vezani za događaje Drugog svetskog rata i zajedničke borbe protiv nacista i fašista, o ličnim susretima Staljina i Tita, kao i njihovih izaslanika nakon 1944. Posebna pažnja je bila posvećena izbijanju sukoba 1948, uzajamnim napadima, kao i "normalizaciji" odnosa između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza nakon smrti J. Staljina. U okviru izložbe su prikazani i delovi dokumentarnih filmova SSSR-a i Jugoslavije vezanih za ovu tematiku. Tokom otvaranja izložbe u Moskvi bilo je najavljeno i održavanje izložbe "Staljin-Tito" i istoimenog naučnog skupa koji bi trebalo da se održe u Beogradu krajem oktobra 2006. godine. Arhiv Srbije i Crne Gore je potvrdio najavljena naučna dešavanja u saradnji sa više eminentnih naučnih ustanova iz Srbije i Rusije. Dr Mile Bjelajac, Institut za noviju istoriju Srbije, Međunarodna konferencija "Relations franco-yougoslaves dans entredeux guerres" Pariz, 20-21. oktobar 2006. Zalaganjem profesora dr Dušana Batakovića, direktora Balkanološkog instituta, i dr Žan Pol Bleda (Jean Paul Bled), profesora i direktora doktorskih studija na Sorboni, održan je prvi u nizu naučnih skupova istoričara iz Francuske i Srbije posle dugo vremena odsustva bilateralne saradnje. Formiran je Komitet francusko-srpskih istoričara (Le Comite d'historiens franco-serbes). Dakle pored uže stručnog, čiji rezultati će biti objavljeni u Revue danoubienne, skup je imao i karakter uspostavljanja redovne naučne saradnje dve istoriografije. Time se srpska istoriografija u francuskoj metropoli sa zakašnjenjem izjednačila sa praksom kojom su obuhvaćene ostale nacionalne istoriografije iz regiona. Pokretači ideje za prvi skup dve istoriografije pošli su od konstatacije da bi na temama koje su poslednjih decenija bile najčešće i najdublje izložene kontroverzama trebalo otpočeti dijalog uz predstavljanje novih i temeljnih istraživanja. Sledeći ideju, organizatori su pozvali iz svake sredine jedan broj naučnika upravo poznatih po obradi tema međuratnog perioda i koji su, kao zajedničku karakteristiku, imali iskustvo rada u arhivskim ustanovama obe zemlje. Sa srpske strane ponuđeni su referati na teme politike i ekonomije između dva rata (prof. dr Vojislav Pavlović), percepcije Jugoslavije kod francuske diplomatije (dr Gordana Krivokapić-Jović), saglasnosti i kontroverzi u srpskoj i francuskoj istoriografiji o karakteru savezničkih odnosa između dva rata (dr Mile Bjelajac), o prosrpskim grupama za pritisak unutar francuskih institucija (dr Stanislav Sretenović), o francusko-srpskim odnosima kroz putopise Francuza između dva rata (prof. dr Dušan Bataković). Francuske kolege su referisale na teme Male antante (Žan Pol Bled), jugoslo-venske ratne mornarice i njenog vrha (Patrick Boureille), delatnosti Alexis-a Leger-a, generalnog sekretara francuskog ministarstva spoljnih poslova u svoje vreme (Renauld Melts), odjecima jugoslovenskih nacionalizama u izveštajima francuskog konzula iz Sarajeva (Philippe Gelez), delatnosti Svetozara Pribićevića (Edi Milos), jugoslovensko-francuskoj vojnoj saradnji (Alexis Troud). Zbog bolesti bio je sprečen prof. Jean Nouzille (Strasbourg) da izloži svoj referat na temu posledica Trijanonskog mirovnog ugovora iz 1920. i francusko-jugoslovenskog ugovora o prijateljstvu iz 1927. godine na ukupne odnose dve zemlje i region. No, ovaj rad će biti objavljen u tematskoj svesci Revue danoubienne. Tokom dva dana istoričari su otvorili niz pitanja na kojima bi trebalo raditi i dalje, poželjno zajedno. Indukovane su kontroverze, odjeci starih političkih mišljenja. Diskutovalo se u samoj sali ali i tokom zajedničkih druženja. Uspostavljeni su novi kontakti, obnovljeni stari. Značaj skupa je potcrtan prisustvom i pozdravnom reči ambasadora Srbije u Parizu prof. dr Predraga Simića, zatim Žaka Bara (Jacques Barrat), naučnog savetnika Fondacije Simone et Cino del Duca u čijem legatu se nalazi Institut Francuske, mestu održavanja konferencije, kao i svečanim prijemima koje su za sve učesnike skupa, predstavnike diplomatije i politike priredili dekan Sorbone i srpski ambasador. Dođite na Web-stranicu konferencije Aleksandar Životić, Međunarodni naučni skup: The Interaction between Policy and Military Strategy: Historical Aspects and Projections, Sofija, 3-5. maja 2006. Od 3. do 5. maja 2006. godine u Sofiji je u organizaciji Više vojne akademije „G. S. Rakovski", Sekcije za istraživanje vojne istorije (ranije Vojnoistorijski institut) i Bugarske komisije za vojnu istoriju, a u saradnji sa Istorijskim institutom Bugarske akademije nauka, sofijskim univerzitetom „Sveti Kliment Ohridski" i Vojnoistorijskim mu-zejem iz Sofije organizovan naučni skup o istorijskim aspektima korelacije između vojne strategije i politike. Skup je okupio veći broj istraživača - istoričara, politikologa, vojnih stručnjaka iz Bugarske, Grčke, Turske, Estonije, Srbije i Crne Gore, Rumunije, kao i sa Kipra. Organizatori skupa su želeli da kroz niz različitih referata o različitim primerima međusobne interakcije između politike i vojne strategije istaknu važnost poznavanja istorijskih događaja i procesa prilikom donošenja odluka od velikog političkog i strategijskog značenja, kao i da naznače važnost istorijskog iskustva za kreiranje moderne spoljne politike. Kako je tema konferencije bila široko zamišljena, a pošto su shodno tome i referati učesnika skupa bili različito koncipirani, organizatori su se potrudili da više tematski srodnih referata povežu u jednu celinu u okviru posebnih panela. U tematskom smislu izloženi referati se mogu podeliti na one koji su za temu imali istraživanja vezana za istoriju Balkana u XX veku, sa akcentom na hladnoratovske suprotstavljenosti balkanskih zemalja i njihovu specifičnu poziciju tokom tog perioda, referate koji se tiču aktuelnih geopolitičkih kretanja na Balkanu i grupu referata o aktuelnim geopolitičkim pitanjima važnim za Bugarsku, njenu spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost. Konferencija je organizovana na izuzetno visokom profesionalnom, tehničkom i organizacionom nivou. Gostoljubivi domaćini su se potrudili da gostima iz inostranstva predstave znamenitosti Bugarske. Tokom drugog dana konferencije je organizovana poseta Nacionalnom muzeju i Vojnoistorijskom muzeju u Sofiji. Takođe, za učesnike konferencije iz inostranstva organizovana je i jednodnevna ekskurzija tokom koje su obišli grad Melnik i Rilski manastir. Na ovoj konferenciji iz Srbije i Crne Gore su učestvovali mr Ivan Laković (Istorijski institut Crne Gore) sa referatom Zapadna vojna pomoć Jugoslaviji 1951-1958 i modernizacija vojske i Aleksandar Životić (Institut za noviju istoriju Srbije) sa referatom Vojna opasnost i jugoslovensko pristupanje Balkanskom paktu. Organizatori konferencije nameravaju da u junu 2007. godine organizuju naučni skup o vojnim savezima na Balkanu u XX veku na kome očekuju učešće većeg broja istoričara iz Srbije i Crne Gore. Aleksandar Životić, Međunarodni naučni skup: Fourth Annual LSE - GWU- UCSB International Graduate Conference on the Cold War, London, 6-8. aprila 2006. Od 6. do 8. aprila 2006. godine u Londonu je, u organizaciji univerziteta London School of Economics and Political Science, Džordž Vašington, Santa Barbara i Kembridž u saradnji sa National Archive održana četvrta godišnja konferencija postdi-plomaca i doktoranata o hladnom ratu. U oštroj konkurenciji od oko 170 prijavljenih kandidata pozvano je 23 učesnika iz različitih krajeva sveta, sa najpoznatijih univerziteta. Cilj skupa je predstavljalo upoznavanje dostignuća, interesovanja i načina sagledavanja istraživačkih problema najmlađe generacije istoričara tematski orijentisane ka proučavanju istorije hladnog rata. Pored postdiplomaca i doktoranata sa univerziteta organizatora konferencije učestvovali su i postdiplomci sa Univerziteta u Firenci, Kraljevskog koledža u Londonu, Univerziteta Taft, Univerziteta „Džavaharlal Nehru" u Nju Delhiju, Pekinškog univerziteta, Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, Univerziteta Ma-sačusets, Harvarda, Jejla, Gradskog univerziteta u Nju Jorku, Karlovog univerziteta u Pragu i Beogradskog univerziteta. Ovogodišnja tema skupa je bio fenomen globalnog hladnog rata. Iz tog razloga organizovano je više panela koji su objedinjavali različite teme koje su se ticale pojedinih aspekata hladnog rata. Radni deo konferencije je bio organizovan u okviru osam panela. Prvog dana skupa, nakon svečanog otvaranja, održani su promocija i razgovor o knjizi profesora Cujošija Hasegave Racing the Enemy. Stalin, Truman and Surrender of Japan. Tokom prvog dana skupa čiji je radni deo bio u Vera Anstey Room na LSE-ju održana su četiri panela. Prvi panel je za temu imao informisanje i kulturu u hladnom ratu, drugi pitanje kolektivnog identiteta, treći međunarodne odnose tokom 70-tih godina dok se tokom četvrtog panela govorilo o hladnom ratu na prostorima Bliskog istoka i Južne Azije. Radni deo drugog dana skupa je održan u konferencijskoj sali Nacionalnog arhiva u londonskom predgrađu Kew. Prvi panel drugog dana konferencije je bio posvećen mestu i ulozi istočne Azije u hladnom ratu, drugi pitanjima društvenih pro-mena tokom njegovog trajanja, dok se na trećem panelu govorilo o politici Sjedinjenih Američkih Država u oblastima trećeg sveta. Poslednji panel se odnosio na događaje 1956. godine. Predsedavajući panela i komentatori izlaganja učesnika konferencije su bili eminentni profesori sa prestižnih univerziteta. Iz Instituta za noviju istoriju Srbije na ovoj konferenciji je sa referatom Jugoslavija i Suecka kriza 1956. Politika nesvrstavanja na delu učestvovao Aleksandar Životić. Sledeća, peta godišnja konferencija će biti održana u Vašingtonu u aprilu 2007. godine. Mr Bojan SIMIĆ, Međunarodna naučna konferencija: „Od Kule od slonovače do ulica - Intelektualci i društvo u dvadesetom veku u Istočnoj i Zapadnoj Evropi", Groningen, 15-16. decembar 2005. Grupa mladih saradnika Instituta (mr Vladimir Cvetković, mr Bojan Simić i Dušan Bajagić) boravila je tokom decembra meseca u Holandiji. Radi se o uzvratnoj poseti studentskoj organizaciji MOG Spartak sa Univerziteta u Groningenu. Tokom boravka u Holandiji istraživači Instituta aktivno su učestvovali u naučnoj konferenciji koja je organizovana u prostorijama Univerziteta. Pored predstavnika Srbije i Holandije na konferenciji su bile i kolege iz Nemačke i Poljske (Univerzitet u Krakovu). Konferencija je trajala dva dana a bila je hronološki podeljena na četiri vremenske celine: period 1918-1939 - Intelektualci i stvaranje ideologija; nakon 1945 - Intelektualci i sećanje na Drugi svetski rat i holokaust; 1968-1989 - Intelektualci i disidenti; i period 1989-2005 - Nove uloge intelektualca i forme intelektualizma u ujedinjenoj Evropi. Svaki od pomenutih delova konferencije počinjao je predavanjem jednog uglednog profesora, stručnjaka za konkretnu oblast. Nakon toga rad se nastavljao radionicama (ukupno 17). Saradnici Instituta imali su svoje radionice. Brojne diskusije i razmene mišljenja, kako na samoj konferenciji tako i van nje, smatramo korisnim za sve učesnike. Tokom posete Holandiji, ljubaznošću i zalaganjem kolega iz Spartaka, istraživači su imali prilike da posete niz značajnih institucija među kojima su: Holandski parlament, Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju, Holandski insitut za ratnu dokumentaciju, Državni muzej i druge. Posete ovim ustanovama bile su dobro organizovane jer je svaku od njih pratilo prigodno predavanje i diskusija. Boravak u Holandiji pružio je priliku da se steknu značajna iskustva kako po pitanju funkcionisanja institucija u Kraljevini Holandiji tako i po pitanju života akademskog ali i običnog sveta NAUČNE TRIBINE Tribina INIS-a od marta do oktobra 2005. godine Lectures at the INIS March - October 2005 15. mart 2005. Mr Stanislav Sretenović Francuski pogled na Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1929 29. mart 2005. Ljiljana Lazarević Evropski uticaji na porodične odnose u Srbiji 1919-1925 12. april 2005. Bojan Simić Centralni presbiro kao ministarstvo propagande u Kraljevini Jugoslaviji 26. april 2005. Mr Maks Bercholc Ka istoriji sećanja na NOB 22. septembar 2005. Naučna tribina Istorija i sećanje - tradicije Prof. dr Milan Vukomanović Dr Radmila Radić Politizacija religije i religizacije politike 18. oktobar 2005. Prof. dr Đorđe Stanković Srpska medijska istoriografija kao tragikomedija Ciklus okrulgih stolova o memoarskoj literaturi Istorija bez distance 13. oktobar 2005. Razgovor o knjizi Dušana Mihajlovića Povlenske magle i vidici O knjizi govorili: Dr Latinka Perović, Prof. dr Svetozar Rajak, Prof. dr Ljubodrag Dimić, Dr Boško Bojović i autor 24. oktobar 2005. Promocija knjige Istorija Srba (Dĕjiny Srbska) O knjizi govorili: Jan Pelikán, Ondřej Vojtĕchovský Prof. dr Ljubodrag Dimić, Prof. dr Milan Ristović NAUČNA TRIBINA "Istorija i sećanje" Pored bogate izdavčke delatnosti, organizacija panel diskusija, naučnih tribina i predavanja, predstavlja jednu od najzapaženijih aktivnosti Instituta za noviju istoriju Srbije tokom 2005. godine. Naime, pored već ustaljenih predavanja saradnika INIS-a u prostorijama Instituta, pokrenuta je i naučna tribina pod nazivom "Istorija i sećanje", koja se svakog poslednjeg četvrtka u mesecu održava u Kulturnom centu Beograda, sa ciljem da identifikujući "mesta sećanja" koja su obeležila kreiranje kolektivnih identiteta, ukaže na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske države. Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpska istorijska nauka danas" 3. decembra 2004. u Kulturnom centru Beograda, na kojoj su učestvovali: Akademik Sima Ćirković, Akademik Andrej Mitrović, dr Latinka Perović, Prof. dr Milan Ristović, Prof. dr Smilja Dušanić, Doc. Dr Dubravka Stojanović, dr Mile Bjelajac. Pokretanjem diskusije o metodološkim i teorijskim problemima sa kojima se suočava srpska istoriografija, najavljena je tribina "Istorija i sećanje", čiji je osnovni cilj da fenomene srpske istorije postavi u širi medjunarodni okvir, ali i da metodološki osavremeni istorijsku nauku u našoj sredini. Polazna osnova pri formulisanju teme, bio je projekat istoričara Pierra Nora - "Mesta sećanja", u kome su vodeći francuski istoričari, sociolozi i politikolozi analizirali (de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih sećanja prve moderne evropske nacije. Naime, u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske buržoaske revolucije, država je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom Pierra Nora "Les lieux des memoires", u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. do 1992. štampano osam kapitalnih tomova, u kojima su sadržani članci najistaknutijih analitičara francuske istorije i društva. Kao projekt od izuzetnog naučnog, ali i državnog značaja "Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih čitanja" istorijskih fenomena i omogućio da se kroz analize simbola kao što su na primer: "Marseljeza", državna zastava, ili čak gastronomija, biciklistička trka Tour de France, i sl. otvore novi načini za razumevanje prošlosti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta. Organizovana u tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele, Tradicije, Simboli i tribina "Istorija i sećanje" ima intenciju da otvori recentne istoriografske teme i probleme, kao što su: - "Slika drugog" u srpskoj javnosti - percepcija političkog oponenta, pripadnika druge nacije, odnosno druge klase - Stvaranje tradicija - Istorijski stereotipi - Državni simboli i izgradnja "laičke religije patriotizma" - Istorijske ličnosti kao simboli kolektivne identifikacije... Multidisciplinarni metodološki pristup fenomenima srpske istorije objedinjuje vodeće istoričare, sociologe, istoričare umetnosti, istoričare književnosti u Srbiji. Program rada tribine u 2005-oj godini: Sukobi i podele: 27. januar dr Latinka Perović Politički protivnik kao neprijatelj dr Dubravka Stojanović Podele kao deo političke kulture 24. februar dr Nenad Makuljević Slika drugog u vizuelnoj kulturi u Srbiji dr Vesna Matović Slika drugog u srpskoj književnosti 17. mart dr Kosta Nikolić, dr Todor Kuljić Rat i sećanje 31. mart dr Ljubodrag Dimić dr Sreten Vujović Linije podele i sukoba u srpskom društvu u vremenu socijalističke Jugoslavije Tradicije: 5. maj dr Miroslav Jovanović O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim aždajama graždanske misli" - sterotipi o Vuku Karadžiću i njegovim oponentima dr Miroslav Timotijević Heroizacija lika Vuka Stefanovića Karadžića 30. jun dr Ana Stolić, mr Aleksandra Vuletić Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladarska, gradjanska, seoska) Simboli: Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima, jer su razgovori sa predavačima u toku NAUČNA TRIBINA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU I INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE MART - JUN 2004. I TOKOVI ISTORIOGRAFIJE utorak, 2. mart 2004. Dr Kosta Nikolić POLEMIKE O PREGLEDU ISTORIJE SKJ 1963-1964. sreda, 17. mart 2004. Dr Mile Bjelajac ZAPADNI ISTORIČARI O RASPADU JUGOSLAVIJE utorak, 30. mart 2004. Dr Predrag Marković ISTORIOGRAFIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA – PROPUŠTENE ŠANSE – II IZ AKTULENIH ISTRAŽIVANJA sreda, 14. april 2004. Mr Olga Manojlović ISTRAŽIVANJE IDEOLOŠKOG I POLITIČKOG U SPOMENIČKOJ ARHITEKTURI XIX I XX VEKA, KAO NAČIN RAZUMEVANJA RAZVOJA NACIONALNE SVESTI utorak, 27. april 2004. Mr Goran Miloradović IZ ISTORIJE JUGOSLOVENSKO SOVJETSKIH ODNOSA 1945–1955 sreda, 12. maj 2004. Prof. dr Milan Ristović JUGOSLOVENSKA POMOĆ GRČKIM KOMUNISTIMA U GRAĐANSKOM RATU U GRČKOJ 1946–1949. III PRIVREDNA ISTORIJA sreda, 2. juni 2004. Mr Dragan Petrović RAZVOJ I RAZMEŠTAJ INDUSTRIJE U BEOGRADU U XIX I XX VEKU sreda, 09. jun 2004. Prof. dr Dragana Gnjatović RNARODNA BANKA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE I VELIKA PRIVREDNA KRIZA 1929–1934. utorak, 22. jun 2004. Vladimir Cvetković FRANCUSKI KAPITAL U "JASENICI" A.D. 1923–1940. GODINE NAUČNA TRIBINA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU I INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE OKTOBAR - DECEMBAR 2003. I MLADI SARADNICI utorak, 7. oktobar 2003. Sanja Petrović DRUGI ŽIVOT. EVROPSKI UTICAJ NA PROCES MODERNIZACIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA ŠAPCA IZMEĐU DVA RATA sreda, 22. oktobar 2003. Aleksandar Miletić SOCIJALNA POLITIKA U KRALJEVINI SHS 1918-1923 utorak, 4. novembar 2003. Vesna Đikanović JUGOSLOVENSKO ISELJENIŠTVO U SAD IZMEĐU DVA RATA II MANJINE U JUGOISTOČNOJ EVROPI (SEE-MINORITIES NETWORK) sreda, 19. novembar 2003. Mr Vladan Jovanović ISELJAVANJE MUSLIMANA IZ MAKEDONIJE 1918-1941. utorak, 02. decembar 2003. Nenad Makuljević SLIKA MANJINA U SRPSKOJ VIZUELNOJ KULTURI KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA sreda, 17. decembar 2003. Mr Zoran Janjetović ŠKOLSTVO NESLOVENSKIH NARODA NA TERITORIJI JUGOSLOVENSKIH ZEMALJA DO 1918. GODINE sreda, 24. decembar 2003. PREDSTAVLJANJE KNJIGA SARADNIKA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU I INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE NAUČNA TRIBINA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU I INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE JANUAR - JUN 2003. I MLADI SARADNICI 8. januar 2003. Slobodan Selinić SNABDEVANJE BEOGRADA PREHRAMBENIM PROIZVODIMA 60-TIH GODINA 20. VEKA 21. januar 2003. Sonja Jerković PRILOG ZA SOCIJALNO-PRIVREDNU ISTORIJU BEOGRADA: ZANATSKE ŠKOLE U BEOGRADU IZMEĐU DVA RATA 4. februar 2003. Dušan Bajagić MAĐARSKA ŠTAMPA O UBISTVU ALEKSANDRA I KARAĐORĐEVIĆA II IZ AKTUELNIH ISTRAŽIVANJA 4. mart 2003. Dr Predrag Marković IMENA KAO ISTORIJSKI IZVOR 19. mart 2003. Prof. dr Andrej Mitrović SRPSKA VLADA I SEPARATNI MIR POČETKOM 1918. GODINE (JEDNA NEDOGRAĐENA TEZA) 1. april 2003. Mr Anja Suša BEOGRADSKO POZORIŠTE I STUDENTSKE DEMONSTRACIJE 1968. GODINE III IZ ISTORIJE RELIGIJE 16. april 2003. Dr Radmila Radić PATRIJARH GAVRILO DOŽIĆ 1881 - 1950 (PRILOZI ZA BIOGRAFIJU) 29. april 2003. Prof. dr Dragoljub Živojinović NOVI DETALJI O KONKORDATU KRALJEVINE SRBIJE I VATIKANA 1912 - 1914 14. maj 2003. Dr Nikola Žutić SRPSKO PRAVOSLAVLJE I ANGLIKANSKA CRKVA U PRVOJ POLOVINI 20. VEKA IV VOJSKA I DRUŠTVO 27. maj 2003. Mr Nebojša Đokić DRŽAVA I VOJSKA U KNEŽEVINI/KRALJEVINI SRBIJI 11. jun 2003. Dr Mile Bjelajac JUGOSLOVENSKA VOJNA ELITA 24. jun 2003. Mr Bojan Dimitrijević PRVA DECENIJA JNA 1945 - 1954 NAUČNA TRIBINA INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE OD 15. 10. – 25.12.2002. GODINE 15.10.2002. Vladimir Cvetković SVAKODNEVICA FRANCUSKE PORODICE PLEJUST U JUGOSLAVIJI 1934-1949 30.10.2002. Dragomir Bondžić OBNOVA I POČETAK RADA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA 1944-1945 12.11.2002. PROMOCIJA KNJIGA SARADNIKA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU 27.11.2002. PROMOCIJA KNJIGA SARADNIKA INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE 10.12.2002. Saša Mišić IZVOZNA BANKA U JUGOSLOVENSKO-ALBANSKIM ODNOSIMA 1934. 25.12.2002. Mr Radina Vučetić.Mladenović BALOVI U BEOGRADU IZMEĐU DVA SVETSKA RATA NAUČNA TRIBINA INSTITUTA ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE OD 12.02.-02.07.2002. GODINE I ISTORIOGRAFIJA 12.02.2002. Dr Mile Bjelajac, dr Gordana Jović-Krivokapić, Dijalog srpskih i hrvatskih istoričara 26.02.2002. Dr Ulf Brunbauer, Socijalizam i porodica u jugoistočnoj Evropi-novi pristup proučavanju socijalizma 12.03.2002. Nataša Milićević INIS i ISI posle 1989: institucije, istraživači, teme, metodi 26.03.2002. Mr Zoran Janjetović Istorijsko u delu Adama Milera Gutenbrunera II "SRBIJANCI" I "PREČANI" U XIX i XX VEKU 09.04.2002. Dr Nikola Žutić 27. mart 1941. godine i ideologija 23.04.2002. Mr Sofija Božić "Prečani" i "Srbijanci" u Kraljevini SHS - predstave i stereotipi o Srbiji u viđenjima Srba iz Hrvatske 07.05.2002. Dr Petar Krestić "Švabe" ili "nemačkari" III ISTORIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA 21.05.2002. Dr Vera Gudac-Dodić Žene u Srbiji u drugoj polovini XX veka - brak i porodica 04.06.2002. Dr Kosta Nikolić Život na srpskom selu pod okupacijom - kulturna regresija 18.06.2002. Mr Vladan Jovanović Društvena panorama Skoplja 1918-1929. 02.07.2002. Mr Mladenka Ivanković Jevrejska zajednica u Srbiji 1945-1953. NAJNOVIJA IZDANJA Dr Žarko Jovanović, Zapisnik sa sednica gradskog veća opštine grada Valjeva 1941-1944, INIS 2002. (gradja), Čuva se kao originalan u Istorijskom arhivu u Valjevu. Zapisnik nije kompletan za 1941. godinu. Sadrži samo Zapisnik sa VIII sednice Gradskog veća od 11. septembra iste godine. U periodu od 4. februara 1942. (kada je održana II redovna sednica) pa do 29. decembra 1943. godine održano je ukupno 35 sednica zaključno sa 36 redovnom sednicom. Tokom 1944. godine održane su samo četiri redovne sednice, prva u dva nastavka, (10. i 11. februara 1944.), druga 22 i 25. aprila 1944., dok je treća održana 22. maja 1944, a četvrta 29. jula iste godine i ona u tom sazivu nije završena. I pored toga što je grad Valjevo bio pod okupacijom Gradsko veće opštine Valjevo je uglavnom redovno zasedalo, često u nepotpunom sastavu i na svojim sednicama je rešavalo sva goruća pitanja života gradjana uz preduzimanje svih opsežnih mera da ona na najbolji mogući način rešavaju i po mogućstvu olakša života egzistencija na jugroženijih stanovnika grada (hrana, odeća, obuća, ogrev, osvetljenje itd.). Vladan Jovanović: Jugoslovenska država i Južna Srbija 1918-1929, INIS, Beograd 2002. Posle Balkanskih ratova prostori Kosova, Metohije, Sandžaka i Makedonije priključeni su Srbiji i Crnoj Gori, a stvaranjem Kraljevine SHS organizovani su kao pokrajina Južna Srbija (16 okruga). Tematska struktura monografije (Prostor i ljudi; Država i njene institucije; Političke prilike; Privredni ambijent Juga; Kultura i društvo) prilagođena je sagledavanju procesa otežane integracije bivših turskih područja u sistem nove države (etničko i versko šarenilo, feudalne navike i mentalitet, kulturna zapuštenost terena). Pažnja je obraćena i na ostale faktore koji su sputavali delotvornost državnih akcija: fiktivna moć parlamenta, problematičan činovnički aparat (loši kadrovi, simptomi pravne anarhije, korupcija), stanje opšte nesigurnosti u graničnom području (komite, kačaci), uzavrela unutrašnja politička scena i složene međunarodne okolnosti. Sagledan je pokušaj države da gomilanjem žandarmerije, regularnih vojnih snaga i dopunskih oružanih formacija ("leteći odredi", "kontra-čete") konsoliduje stanje u pokrajini. Uočeni su i prateći efekti militarizacije područja i permanentnog vanrednog stanja (represija, kuluk, iseljavanje). Iz više uglova posmatrani su tokovi agrarne reforme i politika naseljavanja "novih krajeva". Uočena je vojno-strateška i nacionalna uloga saobraćajne politike koja je često suprotstavljena zahtevima ekonomije. Teškoće u prosvetnoj politici (83% nepismenih) nisu prevaziđene nominalnim rastom broja škola i kulturnih institucija. Utoliko je zanimljivije pratiti dominantnu nacionalnu komponentu koja prožima veći deo kulturno-prosvetnih sadržaja. Odraz takve politike vidljiv je i kod uporednog odnosa države prema hrišćanima i muslimanima. Dragan Aleksić, Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS 2002 Rad predstavlja rekonstrukciju srpske privrede, odnosno analizu njene strukture i funkcionisanja u specifičnim uslovima rata i okupacije i istovremeno opterećenu svim negativnim posledicama izdvajanja iz privrednog organizma Kraljevine Jugoslavije. Kako su mnogi bazični poroblemi Srbije, čije se rešavanje nametnulo odmah posle okupacije, imali poreklo u bližoj ili daljoj prošlosti, hronološke granice rada su šire od onih koje su odredjene u naslovu. U prva dva poglavlja posvećena privredi Kraljevine Jugoslavije, izloženi su ekonomski procesi u Evropi uoči ratnog sukoba i ukonponovan ekonomski i politički položaj Jugoslavije izmedju dva suprodstavljena tabora. U sagledavanju privrede Srbije tokom okupacije, što predstavlja centralni predmet istraživanja, analiziraju se dve osnovne grupe činjenica. Jedna se odnosi na materijalno proizvodnu osnovu Srbije - sirovinske resurse, industrijske kapacitete, potencijale u poljoprivredi i radnu snagu a druga na nove ekonomske institucije i privredne subjekte, okupacione i domaće, privredne mehanizme i pravni poredak uspostavljen okupacijom. Nisu se mogle izostaviti i pojave koje su indirektno uticale na položaj privrede: ustanak u leto 1941. godine, problem izbeglica, pitanje ratnih zarobljenika i elementi socijalne politike. Gordana Krivokapić-Jović, Oklop bez vitezova, Socijalne osnove i socijalna struktura Narodne radikalne stranke u Kraljevini SHS 1918-1929, INIS 2002. Rekonstruisana je organizaciona struktura stranke u horizontalnoj rasprostranjenosti na celoj teritoriji Kraljevine SHS od 1918. do 1928. godine kroz mesne organizacije. Identifikovane su ličnosti kroz njihove partijske funkcije, njihovo trajanje u dimanici partijskog života. Rekonstruisana je vertikalna struktura organizacije NRS-a od Mesnih organizacija-MO do sreskih organizacija-SO i Okružnih organizacija-OO NRS-a, pa sve do Glavnog odbora NRS-a. Opisane su i drugi vrhovni organi stranke, kao i druge prateće organizacije i uže partijske aktivnosti NRS-a: organizacije Radikalne omladine (RO), radikalska štampa i druge izdavačke i propagandne radnje, finansiranje stranke i sl. Socijalna struktura NRS-a je posmatrana na osnovi identifikovanja zanimanja njenih članova, i to na dva načina: kao "unutrašnji" savez u varoško-gradskim i seoskim sredinama i zajednicama i kroz njihov medjusobni odnos; i kao "spoljašnji" savez na opštejugoslovenskom planu kroz odnos pojedinih pokrajina-istorijskih pokrajina, odnosno gradsko-varoških naselja i seosko-agrarnih zona. Slom (i prelom) koji su doživele jugoslovenske zajednice i društva u Prvom svetskom ratu, posmatran je u ovom slučaju kroz lične sudbine radikala u njemu, odnosno kroz promene okolnosti i promene ljudi u njima u formi jednostavnih curicuulum vitae, koji su ujedno iskazivali i opšti društveni i javni angažman pojedinaca. Na opštem planu socijalna struktura NRS-a je posmatrana kao pokušaj ostvarenja balkanske varijante saveza elita. NAŠI SARADNICI NA NAUČNIM SKUPOVIMA I GOSTOVANJIMA Dr Zoran Janjetović, Međunarodnig naučni skup: „Nemačke i druge manjine juoistočne Evrope u društvenom prelomu 1944/45. godine“, Temišvar 16-17. juli 2005. Ovaj međunarodni skup je organizovao Institut za nemačku kulturu i istoriju jugoistočne Evrope sa Minhenskog univerziteta u saradnji sa Nemačkim kulturnim centrom i Zapadnim univerzitetom iz Temišvara i on predstavlja primer toliko poželjne međunarodne naučne saradnje, koja po pitanju istraživanja nacionalnih manjina ima vrlo specifičnu važnost. Težište skupa je bilo na nemačkim manjinama u Jugoslaviji, Rumuniji i Mađarskoj u za njih prelomnim godinama 1944/45, ali je bilo reči i o drugim srodnim temama koje su donekle izlazile iz postavljenog uskog vremenskog okvira, što je omogućilo sagledavanje istorijskih pojava, događaja i procesa u širem istorijskom i geografskom kontekstu. Nekoliko referata se bavilo i drugim manjinama, a poseban segmet je bio posvećen istoriografiji. Dr Mariana Hauslajtner (Mariana Hausleitner), koja je bila glavni organizator skupa, održala je pregledni referat o položaju nemačke manjine u jugoslovenskom i rumunskom delu Banata tokom Drugog svetskog rata, pri čemu se videlo da je jugoslovenski deo bolje istražen. Nemačku manjinu je prikazala prvenstveno kao žrtvu nacionalnog inženjeringa vođstva Trećeg rajha, ali nije zaobišla ni podršku koju je deo nemačkog stanovništva pružio naređenim merama, uključujući i zločine nad nenemačkim stanovništvom do kojih je pri tome dolazilo. Profesor dr Karl Štulpfarer (Stuhpfarrer) sa Univerziteta u Klagenfurtu je održao iznijansirano predavanje o vrlo složenoj situaciji u okupiranoj Sloveniji i u austrijskoj Koruškoj, pod naslovom „Kolaboracija, protivljenje i otpor u Sloveniji 1941-1945“. Prof. dr Mari-Žanin Čalić (Marie-Janine Calic) je na osnovu svojih ranijih radova prikazala položaj folksdojčera u NDH, a Karl Betke (Carl Bethke) je govorio o postepenom prelasku od preseljavanja do evakuacije i bega, i konačno do proterivanja delova nemačke manjine iz NDH. Drugi segment naučnog skupa je bio posvećen političkim prilikama u jugoistočnoj Evropi između leta 1944. i kraja 1947. U sklopu njega je prof. dr Denis Deletant (Dennis Deletant) iz Londona govorio o britanskoj politici prema jugoistočnoj Evropi tokom 1944/45, sa posebnim osvrtom na Rumuniju, za koju je stručnjak. Prof. dr Armin Hajnen (Heinen) sa Univerziteta u Ahenu je prikazao proces zavođenja komunističke vlasti („staljinizaciju“) Rumunije 1944-1947, te kako se ona odrazila na položaj nacionalnih manjina u toj zemlji, dok je dr Norbert Španenberger (Spannenberger) iz Lajpciga govorio o sličnoj temi na primeru Mađarske. Jedan deo skupa je bio posvećen metodološkim i praktičnim problemima istraživanja manjina, tokom kog su profesori Deletant i Štulpfarer, kao i profesori Zapadnog univerziteta u Temišvaru dr Viktor Nojman (Victor Neumann) i dr Samaranda Vultur govorili o svojim iskustvima i problemima pri istraživanju manjinske problematike. Naredni deo je bio posvećen manjinama neposredno nakon 1944. godine. U njemu je Haneloe Bajer (Hanneloe Baier) govorila o Nemcima u Rumuniji 1944-1947, a profesor dr Pavel Poljan iz Moskve/Frajburga o deportaciji nemačkih civila iz Mađarske i Rumunije na prinudni rad u Sovijetski Savez krajem 1944. i početkom 1945. Dr Lućan Nastas (Lucian Nastasă) iz Kluža govorio je o položaju Mađara u Rumuniji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata, a dr Hildrun Glas (Glass) o položaju Jevreja u istom razdoblju. U segmentu posvećenom istoriografiji, dr Zoran Janjetović iz Instituta za noviju istoriju Srbije je održao referat o tome kako je posleratna jugoslovenska i postjugoslovenska istoriografija prikazivala folksdojčere, dr Vasile Doćea (Docea) iz Temišvara o etničkom profilu pisaca banatske istorije, dok je mladi doktorant sa Univerziteta u Ekseteru Džejms Koranji (James Korany) predstavio rad na svojoj doktorskoj tezi o Nemcima u rumunskom Banatu, koju radi metodom oral history. Ovaj međunarodni skup je, kako svojim referatima tako i bogatom diskusijom posle svakog od njih, pokazao koliko je polje istraživanja manjina široko i koliko se aspekata može osvetliti, čak i ako se uzme vrlo uski vremenski okvir. Pojedini referati su svojim pristupima pokazali i to koliko se može dobiti od interdisciplinarnog pristupa proučavanju manjina, tako da je prava šteta što baš takav pristup nije bio još prisutniji na ovoj, inače u svakom pogledu uspeloj konferenciji. Dr Zoran Janjetović, Međunarodni naučni skup: „Od Sen-Žermena do Belvedera.Austrija i Evropa 1919-1955“, Beč 15-16. septembar 2005. Godina 2005. u Austriji protiče u obeležavanju pedesetogodišnjice najznačajnijeg događaja u novijoj austrijskoj istoriji – potpisivanja Državnog ugovora, kojim se ova zemlja konačno izvukla iz komplikovane situacije u koju ju je doveo Anšlus iz 1938, kao i Drugi svetski rat koji je usledio ubrzo potom. Državni ugovor je omogućio povlačenje savezničkih okupacionih jedinica i označio je početak pune nezavisnosti reuspostavljene Austrije. On je, pod zaštitom neutraliteta, zemlji omogućio miran i skladan privredni i društveni razvoj, koji joj je iz raznih razloga bio uskraćen tokom međuratnog razdoblja. Od države koju pri osnivanju većina njenih građana nije želela, ona je postala ne samo prihvaćena od njih već je počela da drugima služi kao uzor uspešnog rešavanja socijalnih, političkih i ekonomskih problema i, kao druge razvijene zemlje, magnet za imigrante iz manje razvijenih zemalja. U sklopu više manifestacija koje tokom ove godine obeležavaju ovaj važan datum, održan je i pomenuti međunarodni naučni skup u organizaciji Austrijskog instituta za istočnu i jugoistočnu Evropu, kome su prisustvovali istaknuti naučnici iz Austrije i svih susednih zemalja. Skup je zato bio mnogo više od formalnog obeležavanja jubileja uz nešto naučne dekoracije. Reč je o vrlo ozbiljnom naučnom skupu koji je imao za cilj da, s jedne strane, preispita austrijsku prošlost od 1919. do potpisivanja Državnog ugovora i da, s druge strane, prikaže složene odnose Austrije sa svojim susedima. U skladu s tim, skup je i bio podeljen u dva dela: u prvom su austrijski istoričari promišljali brojne probleme sa kojima se ta zemlja suočila između 1919. i 1955. Bila je to prilika za naučno zasnovanu nacionalnu samorefleksiju sa puno poštenih i korisnih zaključaka. U drugom delu su gosti iz svih susednih zemalja osvetlili odnose Austrije sa njima, a ni odnosi sa velikim silama (SAD-om, SSSR-om, Britanijom i Francuskom) nisu zaobiđeni. Pri tome se referat, inače vrlo uglednog prof. dr Normana Stouna (Stone) sa Univerziteta u Istambulu o britansko-austrijskim odnosima, svojom nepripremljenošću, nepovezanošću i anegdotskim pristupom, izdvojio kao jedini koji je bio ispod inače vrlo visokog naučnog nivoa ovog skupa, koji je pokazao da i prigodne naučne konferencije mogu da postignu izuzetno visok naučni nivo ako se pozovu učesnici od formata i ako organizatori imaju zaista naučne ambicije kao što je to ovde bio slučaj. Dr Zoran Janjetović, Deseti Dijalog povijesničara / istoričara,Osijek 22-25. septembar 2005. Kao što se vidi iz naslova, reč dijalog je napisana velikim slovom, što ukazuje na to da su ovi skupovi istoričara iz Srbije i Hrvatske u organizaciji Fondacije Fridrih Nauman postali svojevrsna institucija. Započeti sa malim brojem učesnika u jesen 1998, oni su prerasli u tradicionalne susrete kolega iz dve zemlje koji u otvorenom i prijateljskom dijalogu pokušavaju da raščiste sporna pitanja zajedničke istorije, ali i da jedni druge upoznaju sa rezultatima svojih istraživanja, stvarajući na taj način kolegama iz susedne zemlje prilično dobru sliku o tome šta se radi u dve susedne istoriografije. Prvi skupovi iz ove serije su održani u Pečuju, da bi se od petog preselili u gradove zemalja učesnica. Ovogodišnji naučni skup je održan u Osijeku, po već dobro uhodanom načinu rada koji se sastoji iz plenarnih sednica i rada po radionicama. Na prvoj plenarnoj sednici referate o ratovima do kojih je došlo prilikom raspada Jugoslavije su održali prof. dr Džejms Sadkovič (James Sadkovich) sa Univerziteta Viskonsin iz Milvokija i prof. dr Nikola Samardžić sa Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta. I dok je prvi referat uopšteno govorio o ratovima na tlu Jugoslavije, uz nekoliko provokativnih izjava koje su izazvale mnoštvo reakcija tokom kasnije diskusije, drugi se, uz pretenziju da govori o evropskom okviru zločina počinjenih tokom ratova devedesetih godina, ipak najviše bavio (ne)spremnošću za suočavanje sa zločinima i njihovim počiniocima, pre svega u Srbiji. Treći referat na plenarnoj sednici je podneo dr Davor Marijan, koji je na dosta objektivan način prikazao ulogu JNA u poslednjim godinama SFRJ i tokom rata u Hrvatskoj. Dalji rad se odvijao u radionicama od kojih su prve tri postale već tradicionalne: Nacionalni identiteti Hrvata i Srba, Razdoblje socijalističke Jugoslavije i Ljudski gubici Srbije i Hrvatske u 20. veku. Četvrta radionica, Dijalog disidenata je održana po prvi put uz učešće nekoliko još živih aktera. U radu radionica, u kojima se odvijala bogata diskusija zbog koje je rad često trajao duže nego što je bilo predviđeno, učestvovalo je četrdesetak predstavnika iz obe zemlje, ne računajući brojne goste, od kojih je bilo i dvoje iz Nemačke i jedan iz Švajcarske. Skup je završen drugom plenarnom sednicom na kojoj su rezimirani rezultati rada u radionicama i dogovorene smernice za pripremu zbornika i narednog susreta, koji bi trebalo da se organizuje sledeće godine negde u Srbiji. Vesna Đikanović, Izveštaj iz Graca (Austrija) Tokom 2005. godine, jedan broj mlađih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije (Bajagić Dušan, Miletić Aleksandar, Đikanović Vesna) imalo je priliku da, kao stipendisti austrijske vlade odnosno austrijskog Ministarstva za obrazovanje, nauku i kulturu, ostvare jednomesečni boravak u Gracu na Institutu za istoriju jugoistočne Evrope pri Univerzitetu Karl-Francen. Tokom ovog boravka otvorena je mogućnost upoznavanja sa načinom funkcionisanja i aktuelnim projektima Instituta, uz korisnu razmenu iskustava u radu dve naučne institucije, sa austrijskim kolegama, kao i upoznavanje sa interesovanjima dve naučne sredine. Od dragocenog značaja bio je uvid u bibliotečke fondove Univerziteta u Gracu i upoznavanje sa Halpernovom kolekcijom zapisa i istraživačkih radova proizašlih iz višedecenijskog istraživanja Džoela Halperna na našim prostorima. Konsultovanje strane literature imalo je veliki značaj za postojeći istraživački interes saradnika iz Beograda. Pozitivna iskustva saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije svakako mogu poslužiti kao preporuka zainteresovanima za apliciranje za stipendiju One Mounth Visit for University Graduates. Kontakt adresa: www.wus-austria.org Mr Vladan Jovanović, Međunarodni naučni skup: „Sport zwischen Ost und West. Interdisziplinäre Tagung zur Sportgeschichte“, Zürich, 7-8. 10. 2005. Od 7. do 8. oktobra 2005. godine u amfiteatru Nemačkog seminara Univerziteta u Cirihu održana je međunarodna konferencija „Sport između Istoka i Zapada. Interdisciplinarna radionica za istoriju sporta“. Skup su organizovali Katedra za istočnoevropsku istoriju Univerziteta u Cirihu, Katedra za noviju istoriju istočne Evrope Univerziteta Pasau, Nemački istorijski institut u Varšavi i dvadesetak mlađih istoričara okupljenih u grupi FOSE (Forum Ostmittel-und Südosteuropa), koji na polugodišnjim sastancima razmenjuju najnovije rezultate svojih istraživanja vezanih za istoriju istočne i jugoistočne Evrope. Na konferenciji je učestvovalo 12 istoričara i jedan lingvista iz 10 zemalja (SAD, Finske, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Poljske, Češke, Srbije, Rumunije i Bugarske) koji su svoja predavanja održali u okviru četiri tematske radionice: Sport i propaganda (Petar Petrov, Andreas Nievergelt); Sport i međunarodni odnosi (Christian Koller, Barbara Keys, Uta Andrea Balbier, Markku Jokispilä, Jörg Ganzenmüller); Koncept fizičke kulture i sport (Philip Blaha, Malte Rolf, Eva Maurer); Nacionalnost i sport (Bogdan Popa, Vladan Jovanović, Andreas Prokopf). U veoma kreativnim izlaganjima preovlađivale su mahom „hladnoratovske“ teme, tj. načinjen je pokušaj da se kroz sagledavanje svih funkcija sporta u zemljama istočnog lagera objektivnije oslika širi politički kontekst. Otuda je težište većine izlaganja bilo u neposrednoj vezi sa unutrašnjom i spoljnom politikom SSSR-a (nametanje poželjne slike o sebi, sport kao političko sredstvo na međunarodnom planu itd.). Pored inventivnih radova o sovjetskoj „šahografiji“ i alpinizmu, hokeju na ledu kao pozornici hladnog rata i sportskim paradama u SSSR-u, nekoliko predavača je pažnju prisutnih usmerilo na teme kakve su formiranje ženskog identiteta u sportu, etničke predrasude i antisemitizam na sportskim terenima i sl. Predavanja su držana na nemačkom i engleskom jeziku, a zahvaljujući spretnosti četvorice moderatora prevaziđen je nedostatak simultanog prevoda sa nemačkog na engleski. Besprekorna organizacija skupa je bila u rukama trojice mladih istoričara koji zaslužuju da budu posebno pomenuti: Arié Malz, Stefan Rohdewald, Stefan Wiederkehr. Dr Olga Manojlović Pintar,Naučni skup "Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans", Sofija mart 2005. School of Slavonic and East European Studies - Centre for South-East European Studies i AHRB istraživački projekt "East Looks West", u saradnji sa British Council, British Academy i sofijskim univerzitetom, organizovali su krajem marta 2005. u Sofiji trodnevni skup pod nazivom "Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans". Cilj organizatora bio je da u fokus naučnog istraživanja postavi analize putovanja i putopisne literature, koju su beležili putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadom kontinenta. Uloga koju su putopisi "zapadnjaka" imali u definisanju Istočne Evrope i Balkana, ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao "drugim", poslednjih godina je posebno aktuelizovana u naučnim istraživanjima. Martovski skup u Sofiji promovisao je, medjutim, temu koja je ostala na marginama istraživanja, ali koja svojom šironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja društvene svesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope. Program skupa, na kome je učestvovalo tridesetak naučnika iz Evrope i SAD bio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutar regiona, čime je po rečima organizatora Prof. Wendy Bracewell, posebno istaknuta uloga putovanja i putopisne literature kao jednog od najvažnijih preduslova za stvaranje slike o sebi - kako na individualnom, tako i nacionalnom i regionalnom nivou. Iz naše zemlje na skupu su učestvovale prof. Ljubinka Trgovčević sa Fakulteta političkih nauka, mr Radina Vučetić i dr Olga Manojlović Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije. Više informacija o projektu "East Looks West" moguće je pronaći na internet adresi www.ssees.ac.uk/eastwest.htm; dok o prethodna dva skupa održana u organizaciji School of Slavonic and East European Studies - Centre for South-East European Studies, potpunije podatke sadrži internet stranica www.ssees.ac.uk/seecentre.htm. Mr Slobodan Selinić,Informacija o učešću na Šestom balkanističkom simpozijumu, Brno, 25 – 27. april 2005. Šesti balkanistički simpozijum održan je u Brnu (Češka republika) od 25. do 27. maja 2005. godine. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerziteta u Brnu, Južnomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka Češke. Učestvovalo je oko sto naučnika iz Češke, Slovačke, Srbije i Crne Gore, Slovenije, Bugarske, Hrvatske i Makedonije. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikološko-etnološku i jezičko-kulturološku sekciju. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, katedra za Istoriju Jugoslavije, učestvovali prof dr Ljubodrag Dimić sa temom "Pogled iz Beograda na ČSR 1968. godine" i docent dr Mira Radojević sa temom "Saradnja srpske i čehoslovačke emigracije u I svetskom ratu". Institut za noviju istoriju Srbije predstavljali su dr Momčilo Mitrović ("Saradnja Begradskog i Češkog Univerziteta 1918-1941", mr Miroslav Perišić ("Formiranje jugoslovenske inteligencije na čehoslovačkim univerzitetima 1945-1948") i mr Slobodan Selinić ("Saradnja jugoslovenske i čehoslovačke industrije 1945-1950"). Treba izdvojiti i učešće prof. dr Ljubodraga Dimića u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana, posebno pitanju Kosova i Metohije, tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Veoma veliku pažnju, posebno kolega iz Češke, pobudio je i nastup docent dr Mire Radojević, posebno deo njenog izlaganja koji se odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. Osim prilike da na jednom ovako značajnom međunarodnom simpozijumu predstave rezultate svojih istraživanja o jugoslovensko-čehoslovačkim odnosima, za naučnike iz Beograda od velikog je značaja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz Češke, posebno sa prof. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim čije su teme i inače bile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. Tako je prof. dr Pelikan predstavio rad o Makedoniji 1968. godine, a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj informbirovskoj emigraciji u Čehoslovačkoj. Dr Radmila Radić, Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fašizma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO), Amsterdam, 27 – 29. april 2005. U Amsterdamu je od 27. do 29.4.2005. održana završna konferencija projekta pod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fašizma (The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). Program je započeo 2000. godine uz podršku Evropske naučne fondacije i nekoliko naučnih institucija iz Zapadne Evrope. Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istoričara iz nekoliko evropskih zemalja (Nemačke, Holandije, Švedske, Velike Britanije, Norveške, Poljske, Grčke, Italije, Belgije, Finske, Švajcarske, Češke, Francuske, Austrije i Danske). Novembra 2000. održana je prva konferencija u Trentu (Italija), na kojoj je odlučeno da se formira šest istraživačkih timova. Na čelu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vođa tima koji rukovode radom grupe, određuju saradnike za pojedine teme, organizuju sastanke timova i bave se izdavanjem publikacija. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u političkom i kulturnom životu, tim 2: Kontinuitet crkava, tim 3: Ekonomije pod okupacijom, tim 4: Struktura svakodnevnog života, tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reakcije hrišćana. Septembra 2003. održana je konferencija u Varšavi na kojoj su svi timovi podneli izveštaje o svom radu. Planirano je da konačni rezultat projekta bude šest monografija i više zbornika tekstova od kojih su neki već objavljeni. Na projektu je angažovano više od 120 istoričara iz gotovo svih evropskih zemalja, uključujući i Rusiju i zemlje Istočne Evrope. Ovaj projekat predstavlja prvi pokušaj da se u saradnji istoričara poreklom iz različitih nacionalnih sredina i istoriografija, napiše jedinstvena istorija Evrope u jednom određenom razdoblju i do sada je dao zadovoljavajuće rezultate. Bojan Simić, Izveštaj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije, Beograd, 1 – 8. maj 2005. U periodu od 1. do 8. maja, na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mladjim saradnicima Instituta, u našoj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta u Groningenu. Radi se o studentima završnih godina istorije i slovenskih jezika. Za vreme svog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika, ustanova, muzeja i prisustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filološkom fakultetu. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Prva poseta bila je posvećena upoznavanju sa uslovima za rad, prostorijama i načinom funkcionisanja Instituta. Gostima se obratio direktor Mitrović poželevši im dobrodošlicu, pritom odgovarajući na postavljena pitanja. Drugi boravak na Institutu iskorišćen je za održavanje radionice koja je imala za temu stereotipe. U prvom delu radionice razgovarano je o postojećim stereotipima o evropskim narodima, njihovom poreklu i uzrocima. Drugi deo radionice bio je posvećen stereotipima o Holandiji i Srbiji. Radilo se u grupama i učesnici imali priliku da izraze i obrazlože sopstveno mišljenje kao i da diskutuju o ostalim ponudjenim razmišljanjima. Načelno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkretizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Na tom seminaru učešće bi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske. Dušan Bajagić, Izveštaj sa međunarodne konferencije: ''The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement'', Sveti Stefan, 13 – 16 maj 2005. Organizatori: The Cold War Studies Centre–London School of Economics and Political Science (London), International Center for Advanced Studies–New York University (Njjork), Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). Održavanje konferencije pomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars, Washington DC, USA i The Ford Fondation, New York, USA. U maju mesecu od 13. do 16. ove godine na Svetom Stefanu održana je međunarodna konferencija sa temom ''The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement''. Na ovoj konferenciji učestvovao je i jedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda. Možda neće biti pogrešno ako se kaže da je ovo nastavak saradnje koja je počela na skupu ''Velike sile i male države u hladnom ratu 1945–1955'' (Slučaj Jugoslavije) održanom 3–4. novembra 2003. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore između dve institucije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu i Departmana za internacionalnu istoriju LSE, u okviru koga funkcioniše ''Program za istoriju hladnog rata''. Konferencija je održana u dva dana i imala je šest sesija sa zaključnim razmatranjem. Ukupno su bila dvadeset sedam učesnika. Izložena su šesnaest referata. Na ovom skupu bilo je reči o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike održanoj od 18. do 24. aprila 1955. godine u Bandungu, u Indoneziji. Bandunška konferencija usvojila je završno saopštenje i tom prilikom donešene su rezolucije koje su se odnosile na razoružanje, borbu protiv kolonijalizma, ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije i Afrike, samoopredeljenje naroda. Podrška je data Arapima Palestine, a po pitanju Tunisa, Maroka i Alžira od Francuske je traženo da pristupi mirnom rešavanju ovih problema. Bandunška konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanu na deset principa. Pojedine zemlje kao što su Kina, Indija i druge imale su važnu ulogu na Konferenciji. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoistočnu Aziju (SEATO), i tada su primećena raličita stajališta pojedinih zemalj učesnica. Osudi ''sovjetskog kolonijalzma'' u Istočnoj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. Od pojedinačnih pitanja konferenciju je obeležio indonežansko – kineski sporazum o rešenju problema dvojnog državljanstva. Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavajući profesor Ljubodrag Dimić. Prvi referat držao je profesor Arne Veštad u kojem je Bandunšku koferenciju video kao izazov hladnom ratu, jer je isticala antinuklearni princip, emancipaciju nacija, širenje procesa dekolonijalizma i drugo (''The Post – Colonial Challenge to the Cold War''). U referatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kao opcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na težnju velikih sila da Treći svet ostane bipolaran, odnosno nadu da se Treći svet može promeniti na bolji način (Mick Cox, ''Non – Alignment in the Cold War''). Vladislav Zubok u svom referatu (''The Soviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement'') kaže da je Sovjetski Savez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji širi antikolonijalnu politiku. Na Bandunškoj konferenciji očekivao je da će Kina dobiti mogućnost da prevaziđe međunarodnu izolaciju i da će joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolucionarne delatnosti. Na Bandunškoj konferenciji Indokina se pojavila u međunarodnom okviru, dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson, ''Indochina and Bandung''). Bandunška konferencija bila je prvi međunarodni skup na koji je pozvan Japan. Učešće Japana na konferenciji bilo je važno sa aspekta potvrđivanja suvereniteta zemlje, ali i kao mogućnost da se prošire postojeći i ostvare novi ekonomski interesi. Japan je bio zemlja koja je izgubila rat, ali ne i poziciju vodeće ekonomije. Na kraju konferencije japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah, ''Japan's Participation in the Bandung Conference: The Reactions of the United States''). Dragan Bogetić je u referatu (''The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non–Alignment'') istakao veliko uvažavanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferencije i to da je bilo privrženo ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. Za Jugoslaviju će kasnije od posebnog značaja biti prevladavanje univerzalnog koncepta, jer je na taj način ostvarila zacrtane državne projekcije. Vedi Hadiz u svom referatu (''The Politics of the Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third World Development in Indonesia'') osvrnuo se na promenu predstave o Trećem svetu u Indoneziji. Hadiz kaže da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vreme Sukarna. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti, ali uspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu i demokratiju, dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Robert Mekmahon analizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. Po njemu Nehru se zalagao za princip neutralnosti, nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. On je kao jedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva za istok. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okreće Kini i SSSR-u. Ipak, Nehru je osudio sovjetsku politiku u Mađarskoj. U momentu kada je usledio porast tenzija između Indije i Kine, osnova politike nesvrstavanja sprečavala je Indiju da potraži podršku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. Činjenica je da je Nehru bio prilično naivan u vezi namera koje je imala Kina. Kompleksnost međunarodnih odnosa prinudila ga je da se pridržava politike nesvrstavanja (''The Promise and Perils of Nehruvian Non–Alignment: From Independence to the Sino–Indian War''). Ljubodrag Dimić pratio je evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobođenih od kolonijalizma do definisanja politike nesvrstanosti. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinu sveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobođenih kolonijalnih zemalja. Jugoslavija svoju pažnju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Nastojala je da vidi druge kroz razumevanje istorijskog, demografskog, sagledavanje ekonomskog, političkog na nekoliko nivoa itd (''Yugoslav and Afro – Asian Area: From Information to Policy in Defining Non–Alignment''). Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanja u Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. Tito je koristio princip univerzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Transformacija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. godine. Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su prožeti teškim i napornim radom, jer su se Bandunška konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative (''Tito's Two Trips to Asia and Africa, 1954 and 1958: The Shaping of the Non–Aligned Movement''). Miroslav Perišić i Momčilo Mitrović ukazali su na kulturu kao instrument jugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Proces upoznavanja posredstvom kulture trajao je od Bandunga do Beograda. Razmena kulturnih sadržaja bila je u razvoju uoči Beogradske konferencije. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila se kroz predstavljanje književnosti, koncerte filharmonije, a najčešće kroz fimske projekcije i radio emisije jer su dopirale najdalje. Jugoslavija je takođe razvijala strategiju naučno – tehničke pomoći drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kulturne akcije (''Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics''). Mira Radojević ukazala je na stav jugoslovenske političke emigracije prema jugoslovenskoj politici nesvrstanih. Praćena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je traženo nešto loše i trebalo ga je načiniti smešnim, a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikazati taktičkom u cilju sakrivanja njegove boljševičke suštine. Političku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike, jer je to doživljavano kao prepreka restauraciji građanskog društva (Yugoslav Political Emigrés on Yugoslav Policy of Non–Alignment). Dragomir Bondžić i Slobodan Selinić dali su viđenje Bandunške konferencije prenešeno posredstvom štampe jugoslovenskom javnom mnjenju. Jugoslovenska politika videla je Bandunšku konferenciju kao korak ka smirivanju u svetu, pozitivan element i doprinos miru. Od konferencije se očekivalo da na njoj progovori Azija, pozdravljano je antiblokovsko raspoloženje (''The Bandung Conference and the Yugoslav Public Opinio''). Đorđe Borozan u svom referatu je izneo viđenje o Prvoj konferenciji šefova država nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. Beogradska konferencija proklamovala je poštovanje prava na samoopredeljenje i miroljubivu koegzistenciju, i definisala je principe po kojima će se svet nesvrstanih promovisati (''The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries, Belgrade 1961''). Džim Hešberg govorio je o stavu Sjedinjenih Država prema Beogradskoj konferenciji 1961. Konferencija je pružila SAD uvid u unutrašnju jugoslovensku stvarnost (''John F. Kennedy, George F. Kennon, and a 'Bag of Eels': The United States and 1961 Belgrade Conference''). Mat Koneli razmatrao je pitanje demografske politike i kontrole širenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizma drugim sredstvima. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetske populacije. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. Kontrola populacija se posmatra kroz mrežu međunarodnih institucija, ideja itd (''Imperialism by Other Means? The Struggle over Population Control in the Post–Colonial World'') Završno razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saopštenju (''Bandung and Beyond: Suggestions for a Research Agenda''). Neke od ideja ponudili su i ostali učesnici skupa. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim naučnim nastojanjima pažnja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta, socijalne pokrete kao koncept modela za razvoj, definisanje značaja koji je imao Egipat, ulogu Kine u Trećem svetu. Predložene su još neke zanimljive teme: degolizam, kolektivni portreti vođa, generacija i drugo, viđenje hladnog rata iz različitih uglova, stereotipi, istorija mentaliteta, religija, institucije, ideje, strah i slično. Istaknuta je i važnost koji bi imalo proučavanje pokreta nesvrstanih do susreta u Lusaki. Skrenuta je pažnja na potrebu saradnje istoričara sa bivšeg jugoslovenskog prostora. Aleksandar R. Miletić, Izveštaj sa Konferencije “Urban Life and Culture in Southeastern Europe”, Beograd 26 – 29. maj 2005. Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog života u Jugoistočnoj Evropi okupio se veliki broj ucesnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezentovali rezultate svojih istraživanja. Ovako veliki broj predavača iz svih oblasti društvenih nauka i arhitekture, bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutar kojih se nalazilo po 6 panela. U svakom panelu bilo je predviđeno učešće četvoro predavača čijim radom je rukovodio jedan od renomiranih učesnika u svojstvu predsedavajućeg. Samo mali broj prethodno naznačenih učesnika nije se pojavio u predviđenom terminu njihovih predavanja. Paneli su tematski obuhvatali najrazličitije aspekte urbanog na Balkanu: istorijske, sociološke, demografske, antropološke, arhitektonske, kulturološke... Radni deo konferencije održavao se u prostorijama Filozofskog fakulteta u Beogradu, a predavanja su držana na engleskom jeziku. Teme predavanja bila su pitanja intimne i privatne istorije, sporta, turizma, medjuetničkih interakcija, odnosa na relaciji urbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. Za učesnike skupa bili su organizovani kokteli - protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skupštini grada Beograda. Organizatori Konferencije bili su: Međunarodno udruženje za antropologiju Jugoistočne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthropology - INASEA), Filozofski fakultet iz Beograda i Udruženje za Jugoistočnu Evropu (Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. Veliki trud oko organizacije Konferencije uložili su predsednik INASEA Ulf Brunbauer, profesor Slobodnog Univerziteta (Freie Universität) u Berlinu i Vesna Vučinić-Nešković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih učesnika objavljeni su u posebnoj publikaciji. Iz ugla učesnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odličnom organizacijom ovako velikog skupa u Beogradu. Radina Vučetić-Mladenović, Rich and Varied Diversity. The Learning and Teaching about Ethnic, Religious and Linguistic Minorities in History, Prag 12-17. mart 2002. Udruženje EUROCLIO (European Conference of History Teachers Association) organizovalo je svoju Generalnu skupštinu i skup o etničkim, verskim i jezičkim manjinama u nastavi istorije u Pragu, od 12. do 17. marta 2002. godine. Kao predstavnik Udruženja za društvenu istoriju i saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, učestvovala je na tom skupu i predstavila stanje u našoj zemlji, vezano za probleme manjina u udžbenicima istorije. Bogat program joj je omogućio da sluša niz predavanja i da učestvuje u radionicama i grupama za diskusiju u okviru samog skupa. O značaju samog skupa svedoči i činjenica da je isti otvorio ministar prosvete Češke Republike, kao i da su među predavačima bili Mark Mazower (University of London), koji je održao najuspešnije predavanje o manjinama u Evropi (Ethnic, Religious and Linguistic Minorities in Europe), Jaroslav Panek, direktor Istorijskog instituta Češke Akademije nauka i Dušan Kovač iz Istorijskog instituta Slovačke Akademije nauka. Rad u radionicama se odvijao na najrazličitije teme vezane za manjinska pitanja, te su tako učesnici, po sopstvenom izboru, mogli da saznaju nešto više o obrazovanju romske populacije, o pitanju učenja istorije u podeljenom društvu u Severnoj Irskoj, o načinu života tradicionalne jevrejske porodice, o porodičnom i verskom životu na Balkanu... Poslednjeg dana održana je Generalna skupština EUROCLIO, na kojoj je naša zemlja postala punopravni član ove organizacije. Zoran Janjetović, Petar Dragišić, Poseban program Nemačke službe za inostranu akademsku razmenu (DAAD), Akademska obnova jugoistočne Evrope, Projekat: Istorija jugoistočne Evrope kao evropska istorija. Drugi kurs je održanžan u Sinaji u Rumuniji od 6. do 11. aprila 2002, sa temom Pojam Evrope i istorijski regioni Skup je okupio predstavnike Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije, Rumunije, Nemačke i Kosova a rukovodilac kursa je prof. dr. Holm Sundhausen sa Slobodnog univerziteta u Berlinu. Kurs je održan kao drugi u seriji od šest predviđenih. Cilj projekta je diskutovanje o problemima istorije jugoistočne Evrope. Tokom diskusija težilo se usaglašavanju pojmova kao što su Evropa, Balkan, Jugoistočna Evropa itd. Konačni cilj projekta je sastavljanje predloga nastavnog programa za predavanje istorije jugoistočne Evrope na univerzitetu. Rad se odvijao kroz uvodna izlaganja četvorice koordinatora (za Srbiju prof. dr. Milana Ristovića) i diskusija. Popodnovni program je bio rezervisan za rad u nacionalnim grupama i kasnije zajedničku diskusiju. Na skupu je učestvovalo preko 20 predstavnika. OSTALA DELATNOST SARADNIKA Uz obradu osnovnih tema mnogi saradnici angažovani su na pisanju recenzija, stručnih mišljenja, referata o naučnim zvanjima, predavanjima po pozivu itd. Saradnici Instituta za noviju istoriju Srbije su pripremljeni i zainteresovani, da odgovore i prihvate, sve vrste profesionalnih ponuda, za moguće naručioce i korisnike.

Copyright © 1997 INIS. All rights reserved. This page was last updated 16/01/2010.