Зборници грађе

Коста Ст. Павловић: Дневник 1930–1932

приредили Срђан Мићић и Наташа Милићевић
Београд: Историјски архив Београда; Институт за новију историју Србије, 2020.

Дневничке белешке које је Коста Павловић водио од 1928 до 1935 само су делимично сачуване у оквиру Легата Косте Ст. Павловића у Историјском архиву Београда. Сачуване су три укоричене књиге, које почињу „ уносом за 1. септембар 1930. и прекидају се са уносом за 4. јануар 1934. године (овај унос није у целости сачуван, јер је реченица на крају последње стране прекинута).

У појединим уносима Коста Павловић додатно је уметао исечке из новина и званичних публикација о говорима појединих државника и дипломата у Народној скупштини и Друштву народа.

Дневничке белешке које је Коста Павловић водио у време док је био личнисекретар Војислава Маринковића, 1930-1932, представљају значајан историјски извор за истраживаче и ширу јавност. Информације су главном тачне и прецизне, што је потврђено у великом броју случајева поређењем с другим изворима и досадашњим сазнањима у историографији. Књигу прати уводна студија и богато је опремљена коментарима који детаљно објашњавају личности и догађаје који се помињу у књизи.

Коста Софронијевић Берлински записи из два светска рата

приредио Зоран Јањетовић
Институт за новију историју Србије
Београд, 2020.

О дијаспори са ових простора, до одласка великог гастарбајтерског таласа
шездесетих година XX века, постоји мало сазнања. Записи шеширџијског радника
Косте Софронијевића нам откривају да је српска и уопште јужнословенска
емиграција у Берлину била релативно бројна још пре Првог светског рата. Није се
радило само о физичким радницима, већ и о квалификованим занатлијама које су
често имале сопствене радње, кафеџијама, па и понеком власнику фабрике. Запажа
се још једна појава коју смо обично склони да везујемо за новије време – мешани
бракови са Немицама.
Костини записи о Првом светском рату садрже приказ живота једног
„непријатељског странца“ међу Немцима током Великог рата и потоње револуције
и пружају одличан увид у понашање и размишљање како обичних људи тако и
представника власти.
За период Другог светског рата аутор нам је оставио пластичну слику
велеграда под бомбама које уништавају целе градске четврти.

 

садржај књиге можете преузети овде

Сељак - свој човек

Драгољуб Јовановић
прир. Надежда Јовановић и Момчило Исић

Београд: Институт за новију историју Србије, 1997.

О приступу прошлости: пример једног историјског извора, Београд

Мирослав Перишић – уредник, Боро Мајданац – уредник. 
Београд: Институт за новију историју Србије, 2010.

Григорије Бабовић, Летопис Шапца: 1933-1944.

Сања Петровић Тодосијевић - уредник. 
Београд: Институт за новију историју Србије, 2010.