Тематски зборници

Уредник: Миле Бјелајац

детаљније

Уредник: Александар Стојановић

Идеја о Новом човеку јавља се код нас највероватније у међуратном периоду (ако не први пут, онда учестало – у разним формама). Формирање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца била је велика политичка и економска прекретница. Млада држава је обухватила мноштво различитих региона у правном и друштвено-економском погледу, који су произашли из краљевина Србије и Црне Горе те делова бивше Аустроугарске монархије и Османског царства. (…) Зборник радова Нови човек. Конституисање српског и југословенског друштва 20. века кроз идеологију и јавне политике покушај је, како његов уредник Александар Стојановић пише, „академског проблематизовања једног значајног аспекта спрске и југословенске историје, а истовремено и подстицај истраживачима да на исту или сродне теме дају свој допринос и виђења...“

(др Светлана Стефановић)

детаљније

Уредници: Весна Алексић, Јелена Рафаиловић

Зборник радова "Токови капитала у Југославији 1918-1991 – студије случаја" настао је са намером да обухвати читав спектар питања у подручју историје токова финансијског, друштвеног и јавног капитала. У њему се налазе радови који настоје да укажу на комплексност и важност токова капитала као и њихов утицај кроз директне стране, портфељне, банкарске и друге инвестиције у обе Југославије. Део Зборника чине студије које се баве питањем утицаја страних банака и (не)успешног пласирање међународног капитала у привреду предратне Југославије. Остале студије обухватају питања попут оних који се односе на то ко руководи капиталом и како изгледа капитал у појединим индустријама, док посебни део представљају радови који обрађују питања токова капитала у другачијем друштвенополитичком и економском систему, односно у социјалистичкој Југославији. 

детаљније

уредници: Божица Славковић Мирић, Милана Живановић, Давор Стипић

Тематски зборник радова „Између слободе и тескобе: националне мањине у Југославији“, настао је из потребе да се на једном месту обједине резултати досадашњих истраживања по питању друштвене, културне и политичке историје мањинских, етничких и верских заједница на простору Југославије у периоду од њеног настанка па све до распада државе. Чланци су фокусирани на различите аспекте живота националних мањина у Југославији попут школства, политичког организовања, емиграције, идентитета, економске и социјалне структуре, демографских промена као и анализе њихове перцепције од стране етничке већине.

детаљније

уредници: Јован Чавошки, Александар В. Милетић

Радови из овог зборника посвећени су најбурнијем, а уједно и најважнијем раздобљу послератне историје Југославије. Током тог раздобља десило се практично све, све што ће касније битније утицати на југословенску спољнополитичку оријентацију, на њену међународну позицију и њен стратешки прилаз њеном непосредном географском окружењу, Балкану, али и ширим европским просторима и целокупном простору Трећег света. При томе, као што то често наводе и аутори зборника, у оквиру овог пројекта је посебно истакнуто "све то што је у интеракцији са светом настало 'ново' и суштински мењало југословенску спољну политику, настојећи, тако да обогати наше историјско знање и прошири стручне и опште видике, успут извлачећи и извесне поуке у односу на специфичну тематику којом се сваки одељак бави“.

 (Др Драган Богетић, дописни члан САНУ)

детаљније

Editors: Srđan Mićić and Jovan Čavoški

детаљније

Уредници: Александра Илић Рајковић, Сања Петровић Тодосијевић

Зборник под насловом „Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас“ кога су уредиле проф. др Александра Илић Рајковић и др Сања Петровић Тодосијевић представља резултат сарадње Института за новију историју Србије и Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Настао је са циљем да се укаже на све фазе и различите аспекте дугог и сложеног процеса „уласка“ друштва у целини „у школу“, која није у свим временима вреднована и позиционирана на исти начин али и да скрене пажњу на последице, сада већ трајне и систематске маргинализације образовних институција које имају кључну улогу у процесу модернизације и еманципације друштва. Намера Зборника јесте да пружи увид у процес борбе за модеран образовни систем који у условима српског и југословенског друштва као и у условима постјугословенских друштава траје од 19. века до данас.

детаљније

Уредници:  Дмитар Тасић, Лела Вујошевић

Зборник представља резултат потребе за новим истраживањима и новим тумачењима, за преиспитивањима социјализованог и институционализованог памћења, а све услед промена глобаланог, регионалног и националног политичког и друштвено-економског контекста до којих је дошло у годинама распада југословенске федерације и изградње нове политичке реалности на Балкану. Зборник представља пресек трендова у обрађивању неких од најспорнијих тема у науци, популарним формама и уџбеницима као што су сарадња са окупатором, ратни злочини, страдање, реторзија и револуционарна репресија после 1944. године. Један од његових циљева је превазилажење неких старих спорних места и интерпретација, али и формирања нових интерпретација о којима се међу историчарима у јавности води дијалог, како унутар српске историографије, тако и у земљама у окружењу.

детаљније

Уредник: Алексеј Тимофејев

Институт за новију историју Србије, Славистички институт РАН, Историјски институт и Центар за Руске и Источноевропске студије „М. Јовановић“, Филозофског факултета у Београду одржали су 2019. међународну конференцију „Русија и Србија на прелому векова. Српске теме Андреја Шемјакина“. Реферати учесника конференције односили су се на више питања: историја српско-руских веза током бурног периода 19/20. века; историографија руске србистике и српске русистике у новије време; имагологија и формирање представе о „другом“ у историји Србије; формирање и развој идеја и идеологија у српском друштву и утицај руске друштвене мисли; комеморативне радове везане за А.Л.Шемјакина. На основу предатих радова припремљен је овај зборник радова.

детаљније

уреднице: Олга Манојловић Пинтар, Вера Гудац Додић

детаљније

Latinka Perović
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2018.
репринт издање

садржај

уредник: Алексеј Тимофејев

Зборник је посвећен пружању слике ратне драме и перцепцијама савременика пре сто година. Такође, дат је и један шири историјски контекст у коме су се развијале превратне идеје и формирали носиоци догађаја. Аутори зборника су посебну пажњу посветили утицају револуционарне 1917. на судбину Србије у периоду јединствене катаклизме која је почела уочи Фебруарске револуције и трајала све до Октобарске револуције. Вишесмерне приступе и теме радова можемо да сведемо на три општа правца: ратне околности Русије и ратна судбина Србије; сама револуција као појава и њене специфичне последице у различитим доменима српско-руских односа у том тренутку; развој и расплет борбе за различито виђење југословенске идеје.

детаљније

Зоран Јањетовић
Београд: Институт за новију историју Србије; Музеј жртава геноцида, 2016.

Уредник: Владан Јовановић

Овај зборник радова представља избор најновијих истраживања сарадника ИНИС-а у којима се трага за индикаторима трансформације и тачкама историјског (дис)континуитета на институционалном нивоу, у политичким праксама, дипломатији, економији, образовању, религији, друштвеном положају жена, култури сећања и историографији. Зборник, подељен у четири целине, обрађује трансформације у политици и друштву Србије и Југославије, од раних тежњи за „деоријентализацијом“ и „европеизацијом“, преко укрштања патријархалних и модерних вредности, улоге војног фактора, развоја билатералних односа и индустрије, до социјалних трансформација и државне контроле у привреди. Посебан фокус је на ретрадиционализацији и факторима који су утицали на карактер трансформације Србије и њен периферни статус.

детаљније

Софија Божић
Београд: Институт за новију историју Србије; Географски институт "Јован Цвијић" САНУ; Институт за славистку РАН, 2014.

садржај

Драган Алексић
Београд: Институт за новију историју Србије; Музеј жртава геноцида; Институт за славистику Руске академије наука, 2014.

Београд, Институт за новију историју Србије, 2013.

садржај

Олга Манојловић Пинтар
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije; Arhiv Jugoslavije, 2011.
садржај

Уредник: др Слободан Селинић

Тематски зборник радова Спољна политика Југославије 1950–1961. садржи 33 рада подељена у четири целине, уз предговор академика Љубодрага Димића. Аутори радова су научници из Србије, Русије, Црне Горе, Чешке, Финске, Грчке, Бугарске, Словеније, Израела и Хрватске. Они су изнели резултате истраживања односа Југославије и Источног блока, Југославије и Запада, несврстане политике Југославије и питања везаних за формирање Балканског пакта. Аутори су анализирали политичке билатералне односе, делатност политичких емиграната, однос Југославије и НАТО-а, питања колективне безбедности, рад дипломата, везе Југославије са међународним организацијама, научну сарадњу у Хладном рату и др.

Слободан Селинић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2012.

садржај

садржај

садржај

Узми пун текст књиге.

Садржај

Узми пун текст књиге.