Тематски зборници

Уредница: Олга Манојловић Пинтар

детаљније

уредници: Божица Славковић Мирић, Енес С. Омеровић

Зборник радова "Изгубљени у калеидоскопу" је хвале вредан покушај да се традиционално маргинализована истраживачка тема ревитализује и да се кроз нова истраживања преиспитају неки од њених важнијих аспеката. Како су приметили уредници (и аутори) ове књиге, неспремност историографије да се бави националним мањинама, „јер се оне не доживљавају као главни актери у обликовању националне историје“, осим у случајевима великих мањинских група или сукоба. Посебна вредност овог зборника је учешће колега из више постјугословенских земаља, као и историчара из Мађарске и Чешке. (извод из рецензије др Владана Јовановића)

детаљније

Уредник: Миле Бјелајац

детаљније

Уредник: Александар Стојановић

Идеја о Новом човеку јавља се код нас највероватније у међуратном периоду (ако не први пут, онда учестало – у разним формама). Формирање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца била је велика политичка и економска прекретница. Млада држава је обухватила мноштво различитих региона у правном и друштвено-економском погледу, који су произашли из краљевина Србије и Црне Горе те делова бивше Аустроугарске монархије и Османског царства. (…) Зборник радова Нови човек. Конституисање српског и југословенског друштва 20. века кроз идеологију и јавне политике покушај је, како његов уредник Александар Стојановић пише, „академског проблематизовања једног значајног аспекта спрске и југословенске историје, а истовремено и подстицај истраживачима да на исту или сродне теме дају свој допринос и виђења...“

(др Светлана Стефановић)

детаљније

Уредници: Весна Алексић, Јелена Рафаиловић

Зборник радова "Токови капитала у Југославији 1918-1991 – студије случаја" настао је са намером да обухвати читав спектар питања у подручју историје токова финансијског, друштвеног и јавног капитала. У њему се налазе радови који настоје да укажу на комплексност и важност токова капитала као и њихов утицај кроз директне стране, портфељне, банкарске и друге инвестиције у обе Југославије. Део Зборника чине студије које се баве питањем утицаја страних банака и (не)успешног пласирање међународног капитала у привреду предратне Југославије. Остале студије обухватају питања попут оних који се односе на то ко руководи капиталом и како изгледа капитал у појединим индустријама, док посебни део представљају радови који обрађују питања токова капитала у другачијем друштвенополитичком и економском систему, односно у социјалистичкој Југославији. 

детаљније

уредници: Божица Славковић Мирић, Милана Живановић, Давор Стипић

Тематски зборник радова „Између слободе и тескобе: националне мањине у Југославији“, настао је из потребе да се на једном месту обједине резултати досадашњих истраживања по питању друштвене, културне и политичке историје мањинских, етничких и верских заједница на простору Југославије у периоду од њеног настанка па све до распада државе. Чланци су фокусирани на различите аспекте живота националних мањина у Југославији попут школства, политичког организовања, емиграције, идентитета, економске и социјалне структуре, демографских промена као и анализе њихове перцепције од стране етничке већине.

детаљније

уредници: Јован Чавошки, Александар В. Милетић

Радови из овог зборника посвећени су најбурнијем, а уједно и најважнијем раздобљу послератне историје Југославије. Током тог раздобља десило се практично све, све што ће касније битније утицати на југословенску спољнополитичку оријентацију, на њену међународну позицију и њен стратешки прилаз њеном непосредном географском окружењу, Балкану, али и ширим европским просторима и целокупном простору Трећег света. При томе, као што то често наводе и аутори зборника, у оквиру овог пројекта је посебно истакнуто "све то што је у интеракцији са светом настало 'ново' и суштински мењало југословенску спољну политику, настојећи, тако да обогати наше историјско знање и прошири стручне и опште видике, успут извлачећи и извесне поуке у односу на специфичну тематику којом се сваки одељак бави“.

 (Др Драган Богетић, дописни члан САНУ)

детаљније

Editors: Srđan Mićić and Jovan Čavoški

детаљније

Уредници: Александра Илић Рајковић, Сања Петровић Тодосијевић

Зборник под насловом „Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас“ кога су уредиле проф. др Александра Илић Рајковић и др Сања Петровић Тодосијевић представља резултат сарадње Института за новију историју Србије и Института за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Настао је са циљем да се укаже на све фазе и различите аспекте дугог и сложеног процеса „уласка“ друштва у целини „у школу“, која није у свим временима вреднована и позиционирана на исти начин али и да скрене пажњу на последице, сада већ трајне и систематске маргинализације образовних институција које имају кључну улогу у процесу модернизације и еманципације друштва. Намера Зборника јесте да пружи увид у процес борбе за модеран образовни систем који у условима српског и југословенског друштва као и у условима постјугословенских друштава траје од 19. века до данас.

детаљније

Уредници:  Дмитар Тасић, Лела Вујошевић

Зборник представља резултат потребе за новим истраживањима и новим тумачењима, за преиспитивањима социјализованог и институционализованог памћења, а све услед промена глобаланог, регионалног и националног политичког и друштвено-економског контекста до којих је дошло у годинама распада југословенске федерације и изградње нове политичке реалности на Балкану. Зборник представља пресек трендова у обрађивању неких од најспорнијих тема у науци, популарним формама и уџбеницима као што су сарадња са окупатором, ратни злочини, страдање, реторзија и револуционарна репресија после 1944. године. Један од његових циљева је превазилажење неких старих спорних места и интерпретација, али и формирања нових интерпретација о којима се међу историчарима у јавности води дијалог, како унутар српске историографије, тако и у земљама у окружењу.

детаљније

Уредник: Алексеј Тимофејев

Институт за новију историју Србије, Славистички институт РАН, Историјски институт и Центар за Руске и Источноевропске студије „М. Јовановић“, Филозофског факултета у Београду одржали су 2019. међународну конференцију „Русија и Србија на прелому векова. Српске теме Андреја Шемјакина“. Реферати учесника конференције односили су се на више питања: историја српско-руских веза током бурног периода 19/20. века; историографија руске србистике и српске русистике у новије време; имагологија и формирање представе о „другом“ у историји Србије; формирање и развој идеја и идеологија у српском друштву и утицај руске друштвене мисли; комеморативне радове везане за А.Л.Шемјакина. На основу предатих радова припремљен је овај зборник радова.

детаљније

уреднице: Олга Манојловић Пинтар, Вера Гудац Додић

Зборник који се налази пред читатељкама и читаоцима представља другу књига радова сарадника на пројектима Традиција и трансформација – историјско наслеђе и национални идентитети у Србији у 20. веку (No. 47019) и Срби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници (No. 47027), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије од 2011. године. Прва књига под насловом Традиција и трансформација: Политичке и друштвене промене у Србији и Југославији у 20. веку, чији је главни и одговорни уредник био Владан Јовановић, објављена је 2015. године. Оба зборника су резултат трагања за историјским перспективама које указују на сложеност наслеђа две Југославије и позицију Србије унутар њих.

детаљније

Latinka Perović
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2018.
репринт издање

садржај

уредник: Алексеј Тимофејев

Зборник је посвећен пружању слике ратне драме и перцепцијама савременика пре сто година. Такође, дат је и један шири историјски контекст у коме су се развијале превратне идеје и формирали носиоци догађаја. Аутори зборника су посебну пажњу посветили утицају револуционарне 1917. на судбину Србије у периоду јединствене катаклизме која је почела уочи Фебруарске револуције и трајала све до Октобарске револуције. Вишесмерне приступе и теме радова можемо да сведемо на три општа правца: ратне околности Русије и ратна судбина Србије; сама револуција као појава и њене специфичне последице у различитим доменима српско-руских односа у том тренутку; развој и расплет борбе за различито виђење југословенске идеје.

детаљније

Зоран Јањетовић
Београд: Институт за новију историју Србије; Музеј жртава геноцида, 2016.

Уредник: Владан Јовановић

Овај зборник радова представља избор најновијих истраживања сарадника ИНИС-а у којима се трага за индикаторима трансформације и тачкама историјског (дис)континуитета на институционалном нивоу, у политичким праксама, дипломатији, економији, образовању, религији, друштвеном положају жена, култури сећања и историографији. Зборник, подељен у четири целине, обрађује трансформације у политици и друштву Србије и Југославије, од раних тежњи за „деоријентализацијом“ и „европеизацијом“, преко укрштања патријархалних и модерних вредности, улоге војног фактора, развоја билатералних односа и индустрије, до социјалних трансформација и државне контроле у привреди. Посебан фокус је на ретрадиционализацији и факторима који су утицали на карактер трансформације Србије и њен периферни статус.

детаљније

Софија Божић
Београд: Институт за новију историју Србије; Географски институт "Јован Цвијић" САНУ; Институт за славистку РАН, 2014.

садржај

Драган Алексић
Београд: Институт за новију историју Србије; Музеј жртава геноцида; Институт за славистику Руске академије наука, 2014.

Београд, Институт за новију историју Србије, 2013.

садржај

Олга Манојловић Пинтар
Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije; Arhiv Jugoslavije, 2011.
садржај

Уредник: др Слободан Селинић

Тематски зборник радова Спољна политика Југославије 1950–1961. садржи 33 рада подељена у четири целине, уз предговор академика Љубодрага Димића. Аутори радова су научници из Србије, Русије, Црне Горе, Чешке, Финске, Грчке, Бугарске, Словеније, Израела и Хрватске. Они су изнели резултате истраживања односа Југославије и Источног блока, Југославије и Запада, несврстане политике Југославије и питања везаних за формирање Балканског пакта. Аутори су анализирали политичке билатералне односе, делатност политичких емиграната, однос Југославије и НАТО-а, питања колективне безбедности, рад дипломата, везе Југославије са међународним организацијама, научну сарадњу у Хладном рату и др.

Слободан Селинић
Београд: Институт за новију историју Србије, 2012.

садржај

садржај

садржај

Узми пун текст књиге.

Садржај

Узми пун текст књиге.