Zahvaljući dugogodišnjem radu na dokumentima iz srpskih, britanskih, indijskih, kineskih, mjanmarskih, američkih i sovjetskih arhiva, Jovan Čavoški je napisao kapitalno delo o Samitima Pokreta nesvrstanih. Knjiga objašnjava značaj pokreta Nesvrstanih i analizira njegovu evoluciju i razvoj. više o sadržaju knjige možete pogledati na https://www.bloomsbury.com/uk/nonaligned-movement-summits-9781350032095/
Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije "Tokovi istorije" za 2021. godinu kategorisan je kao Q1 na SJR listi (Scimago Journal Ranking), odnosno, po citiranosti nalazi se u prvih 25% u naučnoj oblasti ''Istorija''. SJR lista obuhvata časopise koji se nalaze u indeksnoj bazi SCOPUS, u koju su "Tokovi istorije" uvršteni 2020. godine. Prema podacima sa SJR liste, "Tokovi istorije" su za 2021. godinu najbolje rangirani časopis iz Srbije iz uže naučne oblasti "istorija" (https://www.scimagojr.com/journalrank.php?category=1202&area=1200&country=RS&fbclid=IwAR0fRf_Mus1KqRM-onF_4qUt1je4NBBS16acEMqz7ER42ZMs0OPlp4pclEM), a u konkurenciji časopisa posvećenih izučavanju prošlosti sa prostora Istočne Evrope nalaze se na 31. mestu (https://www.scimagojr.com/journalrank.php?area=1200&country=Eastern%20Europe&category=1202)
Simbolično, 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom, Davor Stipić, saradnik INIS-a odbranio je doktorsku disertaciju na Filozofskom fakultetu u svečanoj sali Dragoslav Srejović.Stipić je doktorirao na temu: „Odnos prema Holokaustu u Jugoslaviji 1945–1991“Sastav komisije za odbranu disertacije činili su:Prof. dr Milan Ristović Redovni profesor Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradudr Milan Koljanin Viši naučni saradnik u penziji Institut za savremenu istorijudr Olga Manojlović-Pintar Viša naučna saradnica Institut za noviju istoriju SrbijeProf. dr Radina Vučetić Vanredna profesorka Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu, mentorka
Objavljen je prvi broj Tokova istorije za 2022. godinu. U novom broju časopisa mogu se pročitati naučni radovi o jugoslovensko-američkim privrednim odnosima, ruskoj emigraciji, pokretu otpora i oslobodilačkim akcijama u Drugom svetskom ratu, obnovi posleratnih odnosa sa istočnim susedima, nacionalizmu, internacionalizmu i haškim izvorima o ratu u Bosni. Celokupnom sadržaju novog broja Tokova istorije možete pristupiti ovde: https://tokovi.istorije.rs/lat/arhiva/5/2022/04/27/12022-.html Tokovi istorije su naučni časopis Instituta za noviju istoriju Srbije posvećentemama iz savremene istorije Srbije, Jugoslavije i Balkana. U časopisu se objavljuju originalni naučni članci, pregledni radovi, naučne kritike,polemike, eseji, prikazi, saopštenja i građa.
U petak 15. aprila 2022. u prostorijama Narodnog muzeja u Čačku, predstavljen je zbornik radova "80 godina od izbijanja Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije i stradanja grada Kragujevca: novi pomaci ili revizija istorije" koga su zajedničkim snagama izdali Centar za naučnoistraživački rad Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Kragujevcu i Institut za noviju istoriju Srbije. Zbornik su uredili dr Dmitar Tasić, viši naučni saradnik INIS-a i Lela Vujošević. U okviru zbornika nalaze se četiri tematske celine Zbornika (Revizionizam; Genocid i kultura sećanja; Pod okupacijom; Međunarodni kontekst) možete čitati radove: Mileta Bjelajca, Dubravke Stojanović, Bojana Dimitrijevića, Davora Stipića, Viktora Bejatovića, Nenada Karamijalkovića, Nemanje Devića, Marijane T. Mraović, Radeta Ristanovića, Aleksandra Stojanovića, Miloša Timotijevića, Milane Živanović, Zorana Janjetovića, Miljana Milkića i Aleksandra Rakonjca.
U Institutu za noviju istoriju Srbije 10-11. aprila 2022. održana je međunarodna radionica. U radu ovog naučnog skupa učestvovali su dr Vladan Jovanović, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije, kao moderator i jedan od organizatora ovog interdisciplinarnog projekta, dok je Ognjen Tomić, istraživač pripravnik u INIS-u, drugog dana radionice predstavio svoj rad. Prilikom otvaranja skupa, učesnike iz Nemačke, Švajcarske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Turske, Albanije i Srbije pozdravio je dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije. foto: Sanja Petrović Todosijević program konferencije možete preuzeti ovde.
Dana 30 marta 2022. godine, preko Zoom platforme održana je međunarodnanaučna konferencija Rumunsko-srpski odnosi u 20. veku u organizaciji Fakulteta zaistoriju Univerziteta „Aleksandru Joan Kuza“ u Jašiju (Rumunija) i Instituta zanoviju istoriju Srbije. Posle pozdravnih govora, usledio je rad podeljen u dvapanela. U prvom panelu koji je moderirao Dr Jonuc Nistor radove su saopštiliAdrijan Bogdan Čobanu na temu Rumunske diplomate u Beogradu 1879 – 1914. Nekarazmatranja, Zoran Janjetović na temu Rumunska nacionalna manjina u jugoslovenskomBanatu 1918 – 1948. godine, Adrijan Vicalaru na temu U prestonici savezničkedržave. Rumunske diplomate u Beogradu 1920 – 1941. godine i Vladimir Lj.Cvetković na temu Jugoslavija i kriza vlade Petru Groze (avgust 1945 – januar 1946.).U drugom panelu koji je moderirao Vladimir Lj. Cvetković izlagali su AleksandruAjoanej na temu Jugoslavija i britanske specijalne operacije u Rumuniji tokomDrugog svetskog rata, Olivera Dragišić na temu Italijanski presedan za pregovoreo primirju sa Rumunijom 1944. godine, Jonuc Nistor na temu Brak iz računa. Rumunskaradnička partija i jugoslovenska emigracija početkom 1950-ih godina, kao i PetarDragišić na temu Srpska štampa o rumunskoj revoluciji 1989. godine.Posle izlaganja učesnika, usledila je veoma živa i korisna diskusija u kojoj suučešće uzele sve koleginice i kolege koje su učestvovale na konferenciji. Diskusijaje pokazala visok nivo stručnih znanja i interesovanja koleginica i kolega (kako izSrbije tako i iz Rumunije) za istraživanje srpsko/jugoslovensko-rumunskih odnosa. Otome je svedočio i veći broj zainteresovanih, uglavnom mladih, koji su konferencijupratili kao slušaoci. Treba podvući da na ovu uspešnu konferenciju i na Fakultetuza istoriju u Jašiju i u Institutu za noviju istoriju Srbije gledaju kao na prvi korakka znatno široj stručnoj saradnji dveju institucija koja bi u bliskoj budućnostitrebalo da preraste u redovno susretanje i razmenu stručnog znanja i iskustva kolegaiz Srbije i Rumunije koji se bave proučavanjem odnosa dvaju susednih naroda injihovih država.Konferencija je realizovana na engleskom jeziku.
Institut za noviju istoriju Srbije vas obaveštava da je iz štampe izašao zbornik radova pod nazivom:"80 godina od izbijanja Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije i stradanja grada Kragujevca: novi pomaci ili revizija istorije" koga su zajedničkim snagama izdali Centar za naučnoistraživački rad Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Kragujevcu i Institut za noviju istoriju Srbije. Zbornik su uredili dr Dmitar Tasić, viši naučni saradnik INIS-a i Lela Vujošević. U okviru četiri tematske celine Zbornika (Revizionizam; Genocid i kultura sećanja; Pod okupacijom; Međunarodni kontekst) možete čitati radove: Mileta Bjelajca, Dubravke Stojanović, Bojana Dimitrijevića, Davora Stipića, Viktora Bejatovića, Nenada Karamijalkovića, Nemanje Devića, Marijane T. Mraović, Radeta Ristanovića, Aleksandra Stojanovića, Miloša Timotijevića, Milane Živanović, Zorana Janjetovića, Miljana Milkića i Aleksandra Rakonjca.
Pozivamo vas da u utorak 1. februara u 12č pratite i uključite se u razgovor o knjizi dr Aleksandra V. Miletića "Titov emisar Milovan Đilas: Diplomatsko-pregovaračke i spoljnopolitičke aktivnosti (1943-1953)". Pored autora, u razgovoru će učestvovati MA Natalija Dimić, moderatorka će biti dr Božica Slavković Mirić, viši naučnik saradnik. Zum veza sa početkom u 12č https://zoom.us/j/97229072888?pwd=TTUwM2JMQmtvdzJ1QnY2eHpBZFJ5dz09
Dr Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije je gostovala u Jutarnjem programu televizije Euronews Srbija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. https://www.euronews.rs/.../dan-secanja-na-zrtve.../vest
Institut za novuju istoriju Srbije vas poziva na otvaranje izložbe Istorijskog arhiva Beograda pod nazivom Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih, u utorak 1. februara sa početkom u 12 h u Ruskom domu u Beogradu (Kraljice Natalije 33). Autori izložbe su: prof. dr Aleksej Timofejev koji je u isto vreme i naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije, dr Milana Živanović, naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije i Slobodan Mandić, pomoćnik direktora Istorijskog arhiva Beograda. Više o otvaranju izložbe kao i o samoj izložbi možete videti na: https://www.facebook.com/events/514511083270178/?ref=newsfeed https://ruskidom.rs/sr/dogadjaj/izlozhba-istori-skog-arhiva-beograda/
Оbjavljen je treći broj Tokova istorije za 2021. godinu. U novom broju časopisa mogu sepročitati naučni radovi (na engleskom jeziku) o zakonodavstvu u međuratnoj Jugoslaviji,političkoj saradnji FNRJ sa Italijom, Belgijom i Izraelom, o korupciji, rodnoj politici,kulturnoj diplomatiji i cenzuri u socijalizmu, te pogledima savremene zapadneistoriografije na Srbiju, Jugoistočnu Evropu i Prvi svetski rat.Celokupnom sadržaju novog broja Tokova istorije možete pristupiti ovde:http://tokovi.istorije.rs/cir/arhiva/13/2021/12/30/32021.html.Tokovi istorije su naučni časopis Instituta za noviju istoriju Srbije posvećen temama izsavremene istorije Srbije, Jugoslavije i Balkana. U časopisu se objavljuju originalninaučni članci, pregledni radovi, naučne kritike, polemike, eseji, prikazi, saopštenja igrađa.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 29. decembra 2021. obrazovalo novi Matični naučni odbor za istoriju, arheologiju i etnologiju.Među osam članovima odbora nalaze se dr Petar Dragišić, naučni savetnik iz Instituta za noviju istoriju Srbije, dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik iz Instituta za savremenu istoriju i dr Petar Krestić, naučni savetnik Istorijskog instituta.Mandat članova MNO traje 5 godina. Čestitamo! Dokument minitarstva miožete pogledati ovde.
Prema kategorizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na listi za 2021. godinu časopis Instituta za noviju istoriju Srbije "Tokovi istorije" rangiran je kao međunarodni časopis sa kategorijom M23. Listi naučnih časopisa domaćih izdavača može se pristupiti preko sledećeg linka: https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2021/12/List%D0%B0-naucnih-casopisa-domacih-izdavaca-za-2021.pdf?fbclid=IwAR0vw40iWPXUvx9ETMWf7RIe1SZT8PiPhwIg5Y0KkkDu8oK3UHg04k01wgg
U saradnji sa Čigoja štampom, Institutom za evropske studije i Fondacijom Šaper, Institut za noviju istoriju Srbije jedan je od koizdavača monografske publikacije srpskog ambasadora u Atini Dušana Spasojevića "Grčka: Rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije". U pitanju je prva knjiga na srpskom jeziku koje se bavi temom današnje Grčke, temeljima na kojima je uspostavljena moderna grčka država i stvoren nacionalni identitet savremenih Grka. Nastala je kao plod višegodišnjeg predanog rada, koji je podrazumevao istraživanje opsežne arhivske građe i literature, uključujući i grčku, čiji jezik autor govori. Autor knjige Dušan Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Između 2000. i 2013. godine obavljao je dužnosti šefa Kabineta saveznog ministra unutrašnjih poslova, spoljnopolitičkog savetnika predsednika Republike, pomoćnika ministra i državnog sekretara odbrane, kao i ambasadora Srbije u Turskoj. Od 2016. godine je srpski ambasador u Grčkoj. Knjiga ima 416 strana, opremljena je bogatim naučnom aparatom, najprobranijim ilustracijama i izuzetno korisnim, specijalno za nju izrađenim geografskim mapama, koje verno odslikavaju istorijske procese. Knjiga će biti dostupna u svim boljim knjižarama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Detaljno o promociji knjige možete pročitati ovde.
Institut za noviju istoriju Srbije u saradnji sa nekoliko naučnih institucija iz inostranstva (Center for Governance and Culture in Europe - Univerziteta u Sent Galenu, Berliner Zentrum für transnationale Grenzforschung, Center for Advanced Studies - Sofia, New Europe College Bucharest, Wissenschaftskolleg u Berlinu) organizuje 10-11. aprila 2022. naučnu radionicu posvećenu “neformalnim praksama” u Jugoistocnoj Evropi. Radionica će se održati u prostorijama Instituta za noviju istoriju Srbije. Radni jezik radionice je engleski. Pozivamo zainteresovane kolege, posebno mlađe saradnike, da do 12. januara pošalju prijavu na email adresu: informality2022@gmail.com . Detaljni opis radionice mozete videti u pozivu koji se nalazi u prilogu.
Poštovane kolege i koleginice, Čast mi je da vas pozovem da u ponedeljak 13. decembra sa početkom u 12 h putem Zoom aplikacije prisustvujete predstavljanju zbornika Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas koji je izdao naš institut zajedno sa Institutom za pedagogiju i andragogiju a u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Ne zaboravite da se registrujete. Biće mi drago da vas vidim. https://ifdt.bg.ac.rs/?mec-events=aleksandra-ilic-rajkovic-i-sanja-petrovic-todosijevic-bez-skole-sta-bi-mi&fbclid=IwAR24S6ccg6uGYsPdhkr_f-0deJ-5DSy0g5d-N7Da5GsLH8I5eoIvftesQUk
Dr Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije danas će govoriti na skupu pod nazivom Memories of war - Wars of memory. Serbian memory politics on national, regional and european levels koji se održava na Univerzitetu u Kopenhagenu, na temu Holocaust memory in Serbia and beyond. Više o događaju https://www.facebook.com/events/577413773560358/
Na YouTube kanalu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani možete pogledati razgovor sa dr Miletom Bjelajcem, naučnim savetnikom i direktorom Instituta za noviju istoriju Srbije koji je objavljen kao deo projekta Centra za primenjenu istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani pod nazivom Vojaška organizacija na slovenskem ozemlju v preteklosti koga vode profesori Božo Repe, Bojan Balkovec i Božidar Flajšman https://www.youtube.com/watch?v=rGkcJzZvEJ0
Institut za noviju istoriju Srbije vas obaveštava da je iz štampe izašao zbornik radova Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas koga je zajedno sa prof. dr Aleksandrom Ilić Rajković uredila dr Sanja Petrović Todosijević, naučna saradnica našeg Instituta. Zbornik radova Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas je prvo zajedničko izdanje Instituta za noviju istoriju Srbije i Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U zbroniku Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas možete čitati radove: Aleksandre Ilić Rajković, Nataše Vujisić Živković, Ljubinke Trgovčević, Ane Stolić, Ljiljane Stankov, Jovana Miljkovića, Đurđe Maksimović, Zorana Janjetovića, Ljubinke Škodrić, Sanje Petrović Todosijević, Lade Duraković, Milice Sekulović, Srđana Miloševića, Dragomira Bondžića, Vladimira Džinovića i Ivane Đerić. U Zborniku je objavljen poslednji intervju sa, pre nekoliko dana preminulim, prof. dr Nikolom Potkonjakom (1924-2021). Više o zborniku Zbornik pod naslovom Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas koga su uredile prof. dr Aleksandra Ilić Rajković i dr Sanja Petrović Todosijević predstavlja rezultat saradnje Instituta za noviju istoriju Srbije i Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nastao je sa prevashodnim ciljem da se ukaže na sve faze i različite aspekte dugog i složenog procesa „ulaska“ društva u celini „u školu“, koja nije u svim vremenima vrednovana i pozicionirana na isti način ali i da skrene pažnju na posledice, sada već trajne i sistematske marginalizacije obrazovnih institucija koje imaju ključnu ulogu u procesu modernizacije i emancipacije društva. Namera urednica kao i autora i autorki tekstova koji su se našli u Zborniku je bila da pruže uvid u jedan od najsloženijih procesa drugog trajanja tj. proces borbe za moderan obrazovni sistem koji u uslovima srpskog i jugoslovenskog društva kao i u uslovima postjugoslovenskih društava traje od 19. veka do danas. Oslanjajući se ali i polazeći od onoga što je već rečeno, želja urednica je bila da na jednom mestu okupe, ne samo, istraživače i istraživačice koji su svojim radom vezani za različite obrazovne i naučno istraživačke institucije u Srbiji i u regionu, već se problemima iz domena istorije obrazovanja bave u okviru različitih naučnih disciplina, u ovom slučaju: istorije, pedagogije, psihologije i muzikologije, svesne da se radi o disciplinama koje se u mnogim segmentima prepliću. Postičući multiperspektivnost i multidisciplinarnost želele su da naglase kako se istraživanju problema iz domena obrazovanja može pristupiti sa različitih strana, iz različitih metodoloških okvira. Ovakav pristup omogućio je jasnije sagledavanje: kontinuiteti i diskontinuiteti koji su najčešće uspostavljani u periodima osmišljavanja i oživljavanja velikih školskih reformi, izgradnje različitih delova (ne)jedinstvenog obrazovnog sistema poput ustanova za predškolsko obrazovanje ali i obrazovanje odraslih, osnovne škole, srednje škole, univerziteta, sistema u celini, različitih obrazovnih praksi manje odnosno više tolerantneih i inkluzivnih među kojima je posebna pažnja poklonjena uključivanju većeg broja devojčica, devojaka i žena u obrazovni sistem, praksi koje se u kontekstu dugog trajanja mogu čitati i kao institucije poput školske obaveze i nadzora, mesta različitih nastavnih predmeta poput muzičkog obrazovanja tj. horskog pevanja u kontekstu uspostavljanja nove politike obrazovanja i vaspitanja, odnosa države prema školovanju nacionalnih manjina.
Institut za noviju istoriju Srbije vas poziva da dvadeset drugi put za redom prisustvujete, ovoga puta posredstvom Zoom aplikacije, Banjalučkim novembarskim susretima koje organizuje Filozofski fakultet Univerziteta u Banjaluci. Banjalučki novembarski susreti biće održani u petak 19. novembra 2021. godine. Svakoj od sesija možete pristupiti putem linkova koji se nalaze na stranici Filozofskog fakulteta. Institut za noviju istoriju Srbije vas poziva da, u okviru sesije Istorija, prisustvujete prezentaciji dr Bojana Simića, višeg naučnog saradnika INIS-a koji će govoriti na temu Propaganda vlade Milana Stojadinovića u Vrbaskoj banovini na primeru lista Vrbaske novine. Više o skupu i programu https://ff.unibl.org/.../naucni-skup-banjalucki...
Institut za noviju istoriju Srbije vas poziva da u četvrtak, 18. novembra 2021. godine sa početkom u 11 h prisustvujete seminaru koji će se održati povodom izlaska iz štampe knjige diplomate Dušana Spasojevića, Grčka. Rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije, u prostorijama Instituta za evropske studije (Svečana sala zgrade na Trgu Nikole Pašića 11 na četvrtom spratu). Knjigu Dušana Spasojevića objavili su: Čigoja štampa, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za evropske studije i Fondacija Srđana Šapera. Jedan od učesnika na seminaru biće i dr Slobodan Selinić, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Više o seminaru i učesnicima http://www.ies.rs/.../18-novembar-seminar-povodom-knjige.../ fotografija autora knjige je preuzeta sa: http://www.athens.mfa.gov.rs/lat/ambassadortext.php?subaction=showfull&id=1348055387&ucat=116&template=DefaultLat&
INIS je dobio još jednog doktora nauka!Aleksandar Rakonjac je 9. novembra u svečanoj sali Filozofkog fakulteta u Beogradu odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom "Industrijalizacija Jugoslavije (1947−1952). Planovi i praksa". Disertacija je odbranjena u sastavu komisije:Prof. dr Ljubodrag Dimić, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet uBeogradu, redovni član SANU. Mentor i pisac referataProf. dr Mira Radojević, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet uBeogradu, dopisni član SANUProf. dr Aleksandar Životić, vanredni profesor, Filozofski Fakultet, Univerzitet uBeogradu. Predsednik komisije za odbranu doktorske disertacije.Dr Vladimir Cvetković, viši naučni saradnik, Institut za noviju istoriju SrbijeDr Jovan Čavoški, viši naučni saradnik, Institut za noviju istoriju SrbijeRad je zasnovan prevashodno na primarnoj arhivskoj građi koju je kandidat istraživao u Arhivu Jugoslavije, Diplomatskom arhivu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Državnom arhivi Srbije, Arhivu Narodne banke Srbije, Istorijskom arhivu Beograda, Arhivu Vojvodine i Arhivu Republike Slovenije.ČESTITAMO!
”Rezultati istraživanja prezentovani u tekstu otkrivaju nam nova saznanja o tome kako je izgledalo jedno društvo vođeno snažnom željom da se brzo i efikasno konsoliduje nakon velikih ljudskih i materijalnih gubitaka u tek okončanom ratu, kako se obračunalo sa ostacima poraženih neprijatelja i kako je u stremljenju da vodi nezavisnu politiku sticalo nove saveznike, ali i neprijatelje.” Izvod iz recenzije pukovnika dr Slobodana Đukića Novu monografiju dr Dmitra Tasića možete kupiti u prostorijama Instituta za noviju istoriju Srbije. Više o vesti pogledajte na FB stranici instituta
Mile Bjelajac, Bojan Dimitrijević i Blaž Torkar, između ostalih, će se pojaviti u novoj dokumentarnoj seriji razgovora posvećenoj vojnoj organizaciji na slovenačkom prostoru i u prošlosti". Emitovanje prve epizode serijala počeće u ponedeljak 25. oktobra. Naredne epizode će izlaziti ponedeljkom.
U Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Smederevu 22. 10. 2021. je održan naučni skup pod nazivom Dunav - most koji spaja kulture koji su organizovali Istorijski arhiv u Smederevu i Centar za istorijska istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na skupu je učestvovao i dr Bojan Simić, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Kolega Simić izneo je rezultate svojih istraživanja na temu Josip Broz Tito u Smederevskoj Palanci decembra 1952. Međunarodni i lokalni aspekti posete.
Monografsko delo kolege Selinića predstavlja značajan doprinos srpskojistorijskoj nauci jer se iz istraživanja vide razmere ekonomske i političke krize uSrbiji koja je u ovom periodu bila promovisana u federaciju s elementimakonfederacije. Dvostruka federalizacija odmah je dovela do blokade političkog sistemai zapretila da dovede do raspada Srbije. Monografija osvetljava ozbiljnosti kosovskogpitanja, oštrinu političkih podela u Jugoslaviji i republici, sudar vlasti iopozicionih pojava, ličnih sukoba komunističkih funkcionera i dalekosežnostposledica koje su stvorile istorijske pretpostavke za dolazak Slobodana Miloševića navlast.iz recenzije dr Koste Nikolića
Bez svake sumnje, naučno veoma utemeljeno i u tematskom i idejnom smislu vrlo inspirativno, kolega Miletić prati delatnost jedne istorijske ličnosti kroz jedan od svakako najturbulentnijih perioda istorije socijalističke jugoslovenske države, preplićući je sa markantnim istorijskim događajima i gradeći na taj način specifičan ugao posmatranja ovog važnog segmenta istorijske prošlosti. […] Širok opseg istraživačkih pitanja vezanih za spoljnopolitičku delatnost Milovana Đilasa su po našem mišljenju uspešno našla naučne odgovore u rukopisu kolege Miletića. Postavljajući pred sebe veoma zahtevan zadatak da istraži i objasni delatnost Đilasa u složenom, istorijski sadržajnom i prelomnom periodu istorije spoljne politike socijalističke Jugoslavije, autor je odgovorno i profesionalno pristupio problematici usko povezanoj sa najrazličitijim istorijskim događajima, koji i danas u naučnim krugovima neretko proizvode velike debate, polemike i neslaganja. […] Rezultati istraživanja kolege Miletića, koji su prezentovani u rukopisu koji je pred nama, nesumnjivo su odgovorili zadatku i na uspešan način opisali i objasnili ulogu Milovana Đilasa u diplomatko-pregovaračkim i spoljnopolitičkim događajima u kojima je on sam igrao važnu ulogu. U tom pogledu, na Đilasovom primeru, sagledana je i važnost uloge istorijskih ličnosti u delikatnim političkim zadacima. Iz recenzije akademika Ljubodraga Dimića
Objavljen je prvi broj Tokova istorije za 2021. godinu. U novom broju časopisa mogu se pročitati naučni radovi o revolucionarnoj prirodi Sarajevskog atentata i njegovoj kasnijoj društveno-političkoj (zlo)upotrebi, o pitanju ratnih gubitaka Srbije u Prvom svetskom ratu, o ženskom pitanju u Kraljevini Jugoslaviji, velikoalbanskoj prosvetnoj politici na Kosovu i Metohiji, obračunu sa „titoistima“ u Sovjetskoj okupacionoj zoni Nemačke, jugoslovensko-rumunskim ekonomskim odnosima i izgradnji Pionirskog grada u Zagrebu. Takođe, u ovom broju objavljeni su i teoretski radovi o načelima kontrasećanja levice i o kontrafaktualnoj istoriji, kao i tajni izvešštaji ruskog poslanika o Majskom prevratu. Celokupnom sadržaju novog broja Tokova istorije možete pristupiti ovde. Tokovi istorije su naučni časopis Instituta za noviju istoriju Srbije posvećen temama iz savremene istorije Srbije, Jugoslavije i Balkana. U časopisu se objavljuju originalni naučni članci, pregledni radovi, naučne kritike, polemike, eseji, prikazi, saopštenja i građa.
Nakon svršetka Drugog svetskog rata počinje nova etapa u odnosima između dve države. U Jugoslaviji se konsolidovala nova vlast na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije, dok je u Argentini stvaran novi režim koji je takođe svoj oslonac tražio u radništvu. Obe zemlje su pokušavale da nađu sopstveni pravac u posleratnom svetu koji je sve više davao obrise novog sukoba između dve sile pobednice SAD-a i SSSR-a. Na tom putu čekale su ih brojni problemi i dileme, teški lomovi i izazovi, kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici. Odluka da izaberemo hronološki okvir od 1946. do 1955. ima više opravdanja. Početna granica izabrana je kao godina kada su ponovo uspostavljeni odnosi između Jugoslavije i Argentine, ali i kao godina kada je Huan Peron prvi put izabran za predsednika republike. Pored toga što analiza obuhvata period od praktično jedne cele decenije, kao razlog za krajnju granicu istraživanja vidimo i godinu puča u Argentini, odlazak Perona i dolazak vojne hunte, što je dovelo do nestabilnosti u zemlji i do faktičke paralize odnosa između dve države. To je i vreme kada se, posle perioda lutanja između dva bloka, bitno menjala jugoslovenska spoljna politika i kada se preorijentisala na politiku nesvrstanosti. sadržaj
Paramilitarism in the Balkans: the Cases of Yugoslavia, Bulgaria, and Albania, 1917–1924 Paramilitarizam na Balkanu analizira poreklo i manifestacije paravojnog nasilja u tri susedne balkanske zemlje - Jugoslaviji, Bugarskoj i Albaniji - posle Prvog svetskog rata. Pokazuje ulogu paramilitarizma u unutrašnjim i spoljnim politikama u sve tri države, fokusirajući se na glavne aktere i počinioce paravojnog nasilja, njihovo socijalno poreklo, motivacije i buduću trajektoriju njihovih karijera. Dmitar Tasić smešta region u širi evropski kontekst narastajućeg paramilitarizma koji je nastao, istovremeno, kao rezultat prvog globalnog sukoba, raspada starih carstava, stvaranje nacionalnih država i revolucija. Dok paramilitarizam u većini post-Velikog rata evropske države bile su proizvod nasilja u Prvom svetskom ratu i brutalizacije kroz koju su prošla društva pobedničkih i poraženih zemalja. Paramilitarizam na Balkanu bio je usko povezan sa već postojećim tradicijama koji potiču iz perioda oružane borbe protiv osmanske vlasti i projekata izgradnje dražava i nacija s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Paravojne tradicije su bile toliko jake da su u svim narednim krizama i vojnim sukobima na Balkanu nasleđa paramilitarizma ostala živa i prisutna. (preuzeto od Roberta Gervartha, generalnog urednika serije Veliki rat) sadržaj knjige možete pogledati ovde.
priredili Srđan Mićić i Nataša MilićevićBeograd: Istorijski arhiv Beograda; Institut za noviju istoriju Srbije, 2020.Dnevničke beleške koje je Kosta Pavlović vodio od 1928 do 1935 samo su delimično sačuvane u okviru Legata Koste St. Pavlovića u Istorijskom arhivu Beograda. Sačuvane su tri ukoričene knjige, koje počinju „ unosom za 1. septembar 1930. i prekidaju se sa unosom za 4. januar 1934. godine (ovaj unos nije u celosti sačuvan, jer je rečenica na kraju poslednje strane prekinuta).U pojedinim unosima Kosta Pavlović dodatno je umetao isečke iz novina i zvaničnih publikacija o govorima pojedinih državnika i diplomata u Narodnoj skupštini i Društvu naroda.Dnevničke beleške koje je Kosta Pavlović vodio u vreme dok je bio ličnisekretar Vojislava Marinkovića, 1930-1932, predstavljaju značajan istorijski izvor za istraživače i širu javnost. Informacije su glavnom tačne i precizne, što je potvrđeno u velikom broju slučajeva poređenjem s drugim izvorima i dosadašnjim saznanjima u istoriografiji. Knjigu prati uvodna studija i bogato je opremljena komentarima koji detaljno objašnjavaju ličnosti i događaje koji se pominju u knjizi.
Aleksandar LukićBeograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2020. Može se zaključiti da je kolega Aleksandar Lukić, obavivši iscrpno istraživanje, detaljno proučio istoriju Jugoslovenske republikanske stranke, tragajući za prvim pojavama republikanskih ideja u srpskoj državi i utvrđujući veoma širok društveni i politički kontekst u kome su ispoljavane. Pokazao je pritom da je republikanizam u Srbiji daleko starijeg datuma od osnivanja stranke koja ga je kao ključno programsko načelo istakla već u svom imenu. Proučavajući rad republikanske partije, pak, otvorio je važno pitanje postojanja srpske građanske levice, koja se tokom nekoliko decenija uporno i principijelno zalagala za parlamentarnu demokratiju i socijalno pravedno društvo. Analizirajući ove i druge probleme, kolega Lukić napisao je prvu celovitu studiju o Jugoslovenskoj republikanskoj stranci u periodu između dva svetska rata, tumačeći njenu delatnost u okviru složenih političkih problema i nacionalnih odnosa. (iz recenzije prof. dr Mire Radojević)
Saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Nemanja Radonjić odbranio je 26.11.2020. doktorsku disertaciju pod naslovom Slika Afrike u Jugoslaviji (1945-1991) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Komisija u sastavu prof. dr Milan Ristović, prof. dr Radina Vučetić, dr Dragan Bogetić i dr Olga Manojlović-Pintar ocenila je da se radi o dobro struktuiranom, metodološki čvrstom i tematski zaokruženom radu iz koga veoma brzo može proisteći kvalitetna monografija u izdanju instituta.
Naučno veće Instituta za noviju istoriju Srbije izabralo je 12. novembra 2020.godine novu redakciju časopisa Tokovi istorije.Tokom naredne četiri godine, glavni i odgovorni urednik časopisa biće viši naučni saradnik INIS-a dr Vladan Jovanović.Saradnici INIS-a dr Aleksandar Raković i dr Vesna Đikanović ostaće članovi Redakcije i u njenom novom sastavu, dok je zasekretara Redakcije izabrana Natalija Dimić.U radu Redakcije tokom naredne četiri godine učestvovaće i kolege iz drugih institucija iz zemlje i inostranstva:dr Ivana Dobrivojević Tomić (Srbija),dr Dragan Bakić (Srbija),prof. dr Katrin Orel (Francuska),prof. dr Bojan Balkovec (Slovenija),dr Sabine Rutar (Nemačka),prof. dr. Jaroslav V. Višnjakov (Rusija),prof. dr Arpad Hornjak (Mađarska) iprof. dr Ondrej Vojtehovski (Češka).
Online-predavanje prof. Dr Mari-Žanin Čalić, sa Univerziteta Ludvig Maksimilianu Minhenu"Tito i nemačko pitanje"Na osnovu njene najnovije knjige "Tito: večni partizan" (München 2020) 26. novembra 2020.U 18 časova Molimo Vas da se registrujete do 24. novembra 2020. mailom i uz navođenje svogimena. Broj učesnika je ograničen.Predavanje će biti na engleskom preko Zooma. E-Mail Instituta: tribinainis@gmail.com Uputstvo:Posle 24. novembra 2020. ćete dobiti odgovor mailom sa podacima za pristup idrugim informacijama. Molimo Vas da za svaki slučaj proverite i Spam.
Naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, dr Milana Živanovićobjavila je u izdanju INIS-a knjigu pod nazivom „И крст и петокрака. Руски гробникомплекси у Југославији у 20. веку“. Monografija se bavi istorijatom ruskih grobnihkompleksa – grobalja, parcela, kosturnica, grobnica, spomenika, spomen-obeležja inadgrobnika Rusa na teritoriji Jugoslavije, evolucijom sećanja na preminule ipoginule Ruse, kao i upotrebom njihove smrti u političke svrhe. Zasnovana je nagrađi iz srpskih i ruskih arhiva, periodici i relevantnoj domaćoj i stranojliteraturi. sadržaj knjige možete preuzeti ovde.
KOSTA SOFRONIJEVIĆ BERLINSKI ZAPISI IZ DVA SVETSKA RATAO dijaspori sa ovih prostora, do odlaska velikog gastarbajterskog talasašezdesetih godina XX veka, postoji malo saznanja. Zapisi šeširdžijskog radnikaKoste Sofronijevića nam otkrivaju da je srpska i uopšte južnoslovenskaemigracija u Berlinu bila relativno brojna još pre Prvog svetskog rata. Nije seradilo samo o fizičkim radnicima, već i o kvalifikovanim zanatlijama koje sučesto imale sopstvene radnje, kafedžijama, pa i ponekom vlasniku fabrike. Zapažase još jedna pojava koju smo obično skloni da vezujemo za novije vreme – mešanibrakovi sa Nemicama.Kostini zapisi o Prvom svetskom ratu sadrže prikaz života jednog„neprijateljskog stranca“ među Nemcima tokom Velikog rata i potonje revolucijei pružaju odličan uvid u ponašanje i razmišljanje kako običnih ljudi tako ipredstavnika vlasti.Za period Drugog svetskog rata autor nam je ostavio plastičnu slikuvelegrada pod bombama koje uništavaju cele gradske četvrti.sadržaj knjige možete preuzeti ovde
sadržaj možete preuzeti ovde
U izdanju INIS-a izašla je najnovija knjiga koleginice dr Božice Slavković Mirić pod naslovom „Jugoslavija i Albanija 1945-1948: ekonomski odnosi“ Knjiga je posvećena jugoslovensko-albanskim odnosima u prvim posleratnim godinama sa akcentom na ekonomske odnose. Delo je proizvod originalnog istraživačkog rada na arhivskoj građi, sa osloncem na najnoviju stručnu literaturu. sadržaj knjige možete videti ovde
Poštovani,Sva izdanja INIS-a koja nisu rasprodata, možete kupiti u prostorijama Instituta.Za detaljnije informacije i porudžbine obratite nam se mejlom (racunovodstvo@inis.bg.ac.rs) ili telefonom (00 381 11 3398-941) svakog radnog dana od 10-14č.Sa poštovanjem,INIS
Nakon složenog procesa evaluacije časopis Tokovi istorije prihvaćen je i uvršten na Scopus listu koja predstavlja najveću digitalnu bazu apstrakata i citata recenzirane literature (naučnih časopisa, knjiga i zbornika radova sa konferencija). U naredna tri meseca Odeljenje za upravljanje zbirkama izvora Scopusa pokrenuće postupak indeksiranja našeg časopisa.Proces prijave i prihvatanja možete videti ovde. Redakcija
Istoričar dr Aleksandar Raković, viši naučni saradnik, Instituta za noviju istoriju Srbije jedan je od retkih koji je dobio dozvolu da istražuje u Narodnoj biblioteci Srbije.Narodna Biblioteka radi u vrlo ograničenom kapacitetu prema direktnim korisnicima tokom radnih dana od 10č do 14č. Detaljno o uslovima rada u Narodnoj biblioteci možete pogledati ovde. (foto: lična arhiva dr Aleksandra Rakovića)(Izvor: www.in4s.net)
Dr Aleksandar Silkin, istoričar i viši naučni saradnik Instituta za slavistiku pri Ruskoj akademiji nauka, objavio je naučni interevju sa dr Miletom Bjlejacem, naučnim savetnikom i direktorom Instituta za noviju istoriju Srbije, u naučnom časopisu Историческая экспертиза.Intervju koji je obavljen na srpskom jeziku, a preveden na ruski od strane dr Silkina obrađuje niz tema iz srpske istorije u poslednja dva veka, a koje se direktno reflektuju na današnje probleme srpske države u međunarodnim odnosima, kao i percepcije Srbije u diplomatskim krugovima. Ceo intervju na ruskom možete pročitati ovde.
Uprkos vanrednom stanju, saradnici INIS-a dežurstvima omogućavaju minimum rada u samom instututu.Ispred zgrade saobraćaj je vidno smanjen i grad deluje pusto.Kako su biblioteke i arhivi, glavna mesta istraživačkog rada saradnika su zatvorena i istraživači su obavešteni da rad nastave od kuće.dr Srđan Milošević, sa ručno pravljenom maskom na licu - samostalan čovek u vandrednom stanju. Pogled iz kancelarije direktora za vreme dežurstva, dok dr Aleksandar Lukić čita stručnu literaturu u savršenom miru.
Na svečanosti u beogradskom Narodnom pozorištu, 11. marta, obeležena je prva godina rada fonda za nauku Republike Srbije. Tom prilikom ukazana je čast i predstavljeni su rukovodioci projekata mladih istraživača (PROMIS). Među njima, u sredini, nalazio se dr Srđan Mićić iz Instituta za noviju istoriju Srbije kao rukovodilac jedinog dobijenog projekta iz INIS-a, ("Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment") i jednog od retkih projekata iz oblasti društvenih nauka koji su dobili sredstva Fonda u okviru PROMIS-a.
Jedna od primarnih delatnosti Instituta za noviju istoriju Srbije odražava se ne samo kroz naučnu delatnost, već i saradnju sa renomiranim institucijama iz oblasti, nauke, kulture i obrazovanja. Nakon niza godina uspešne sardnje sa odsekom za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u vidu gostujućih predavanja saradnika INIS-a i međusobnom razmenom publikacija, potpisan je i protokol o dugoročnoj saradnji između ovde dve institucije. Svečani čin potpisivanja održan je 6. marta 2020. godine u svečanoj sali dekanata Filozofskog fakulteta. Protokol o saradnji su potpisali dekan fakulteta prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš, dr Mile Bjelajac, naučni savetnik i direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i šef odseka za istoriju prof. dr Ivan Jordović. Protokolom su definisana gostovanja i predavanja saradnika INIS-a, korišćenje bibliotečkog fonda i informacija, kao i objavljivanje zajedničkih izdanja.
U vrlo oštroj konkurenciji u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) Fonda za nauku Republike Srbije odobreno je finansiranje projekta "Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment", koji je predložio tim mladih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije.Rukovodilac ovog važnog, dvogodišnjeg, projekta biće dr Srđan Mićić, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, a na projektu će učestvovati naučni saradnik drJovan Čavoški, naučni saradnik dr Aleksandar V. Miletić, istraživač saradnik Natalija Dimić i dr Aleksandar Životić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Treba navesti da je odobreno finansiranje samo 59 projakta od 585 prijavljenih, ali samo 6 projekata je odobreno iz oblasti društveno-humanističkih nauka, među kojima i projekat saradnika INIS-a.ČESTITAMO! http://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/PROMIS-List-of-projects-accepted-for-funding-1.pdf
U Azerbejdžanskom kulturnom centru u Beogradu, održana je konferencija posvećena Pokretu nesvrstanih. Povod je bio predstojeći XVIII samit Pokreta nesvrstanih u Bakuu, Azerbejdžanu 25. i 26. oktobra 2019. Konferenija je održana sa temom: "Non-Alignment Movement - Belgrade 1989 to Baku: Uncertain Movement, 30 years of transformation in the period ”. Odnosno "Pokret nesvrstanih - od Beograda 1989 do Bakua: neizvesno kretanje, 30 godina perioda transformacije". Konferenciju su otvorili Njegova Ekselencija dr Eldar Hasanov, amabasador Republike Azerbejdžan i Dragan Bisenić, direktor "Kluba Plus". Konferenciji su prisustvovali i obratili se Zoran Vujić, politički direktor Ministarstva inostranih poslova Srbije, Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Savezne republike Jugoslavije, dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije. Izvor: https://www.prensa-latina.cu https://azertag.az/xeber/Belqradda
Zahvaljujući zajedničkom poduhvatu tri naučno istraživačke institucije održana je u svečanoj sali Institituta za noviju istoriju Srbije radionica i konferencija čiji prevod glasi: "Novi poredak Jugoistočne Evrope posle Prvog svetskog rata: planovi, sprovođenje, posledice". Radni jezici konferencije bili su engleski i nemački. Fokus radionice bio je na komparativnom izučavanju posledica Prvog svetskog rata na Jugoistočnu Evropu tokom prve dekade nakon okončanja pariskih mirovnih ugovora.Radionica od 31. oktobra završena je svečanim predavanjem prof. dr Volfganga Hepkena iz Lajpciga, "Southeastern Europe after the First World War. Time of Ambivalences?". On je na komparativan i fenomenološki pristup dao uvod u prvu posleratnu deceniju u kojoj su bile izražene velike promene društva na svim nivoima u cilju stvaranja građanskog, urbanog, modernog i emancipovanog društva po ugledu na zemlje pobednice. Obrađeno je i teško nasleđe Jugoistočne Evrope sa kojima se ušlo u proces promena.Konferencija je podeljena na panele sa po tri učesnika:1. novembra: 1. Pariški posleratni poredak za Jugoistočnu Evropu, 2. Reforme i strategija, 3. Većina i manjina2. novembra: 4. Prijatelji i neprijateljiOrganizatori konferencije bili su:Kommission für Geschichte und Kultur der Deutschen in Südosteuropas (Komisija za istoriju i kulturu Nemaca u jugoistočnoj Evropi) iz Tibingena u Nemačkoj, Institute für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde (Institut za istoriju podunavskih Švaba i regionalne studije), takođe iz Tibingena i Institut za noviju istoriju Srbije u Begoradu.Radionica i konferencija su održane od 31. oktobra do 2. novembra. Učesnicima i pristunima obratili su se organizatori i predstavnici institucija: dr Matijas Ber, prof. dr Rajnhard Joler, dr Karl-Peter Kraus i dr Mile Bjelajac Na ovom linku možete pogledati snimak konferencije
Institut za noviju istoriju Srbije već četvrtu godinu uzastopno vrlo uspešno nastupa na "Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga".Kao i prethodnih godina saradnici instituta predstavljali su znatiželjnim posetiocima izdanja INIS-a. 22. oktobra na slici s leva: Radosav Tucović (doktorand), dr Srđan Mićić, dr Bojan Simić, Davor Stipić (doktorand)Ove godine INIS je imao nekoliko vrednih izdanja: Dr Aleksandar V. Miletić, "Prelomna vremena: Milovan Đilas i zapadno evropska socijalistička i socijaldemokratska levica 1950-1954". Dr Bojan Simić, "Milan Stojadinović i Italija: između diplomatije i propagande". Dr Radmila Radić, "Misija britanske hrišćanske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji". PhD Radmila Radić, "The Mission of the British Young Men's Christian Association in the Kingdom of Yugoslavia" Dr Slobodan Selinić, "Književna diplomatija: Međunarodna saradnja jugoslovenskih pisaca od sredine pedesetih do kraja sedamdesetih godina 20. veka" Dr Momčilo Isić, "Osnovno školstvo u Kraljevini Srbiji za vreme Prvog svetskog rata". Dr Petar Dragišić, "Šta smo znali o Italiji? Pogledi iz Beograda na Italiju 1955-1978" Dr Petar Dragišić, "Zidari tuđe sreće: Ekomonska emigracija iz Jugoslavije." Dr Petar Dragišić, "Ko je pucao u Jugoslaviju? Jugoslovenska politička emigracija na Zapadu 1968–1980" Olga Manojlović Pintar, Vera Gudac Dodić, (ur), Tradicija i transformacija: transnacionalna iskustva jugoslovenske istorije - zbornik radova", Knj. 2 Usled velike čitanosti reprintovano je izdanje dr Srđana Mićića, "Od birokratije do diplomatije. Istorija jugoslovenske diplomatske službe 1918–1939". Knjiga je zbog svog značaja i kvaliteta dobila nagradu Arhiva Srbije.Takođe je doštampan i zbornik radova "Srbija u modernizacijskim procesima HH veka" koji je uredila Latinka Perović, a koji je 1994. okupio najuglednije srpske istoričare. Zahvaljujući kvalitetu svojih radova, obrađenim temama, ovaj zbornik je i dalje aktuelan u nauci.Drage kolege, čitatelji... DOBRODOŠLI!
Jovan Čavoški je 5. juna 2019. održao predavanje u Vudro Vilson centru u Vašingtonu na temu "Od svrstanosti do nesvrstanosti: Jugoslavija otkriva Treći svet" u kojem je analizirao ulogu Jugoslavije u stvaranju i Pokreta nesvrtanih i uticaju koji je ona imala na pokret tokom Hladnog rata .
Navršava se vek od srpsko-srpskog dinastičkog sukoba u Crnoj Gori, pristalica Petrovića i Karađorđevića, i sukoba dve koncepcije srpskog i jugoslovenskog ujedinjenja
U Crnoj Gori kojom je vladala dinastija Petrović Njegoš (1697–1918) društvo se njihalo u srpskoj nacionalnoj ideji. Sveti Petar Cetinjski, vladika Rade (Njegoš), knjaz Danilo i kralj Nikola imali su svoje vizije i programe za srpsko ujedinjenje, katkad s njima na čelu srpstva, a katkad su primat u srpstvu prepuštali vladarima iz Srbije.
Međunarodna naučna konferencija u čast ruskog istoričara i velikog poznavaoca Srbije i srpskog naroda Andreja Leonidoviča Šemjakina, održana je u petak u prostorijama Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu. Naučnici iz Srbije i Rusije okupili su se da bi zajedno ovom prilikom odali počast kolegi, koji je preminuo 2018. godine.
Predstavljanje instituta za noviju istoriju Srbije
Ponedeljak, 15. oktobar 2018, u 13 časova. Galerija Narodnog muzeja Kraljevo.
Program drugog dana Sajma knjiga u Andrićgradu započeo je promocijom Instituta za noviju istoriju Srbije. Na promociji su govorili direktor instituta dr Mile Bjelajac i dr Slobodan Selinić.
Izašao je novi broj Tokova istorije 2/2018. Časopis Tokovi istorije nastao je iz redovne periodične publikacije Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije u formi zbornika radova Tokovi revolucije. Ovaj zbornik je počeo da izlazi 1967. godine i pod tim imenom je objavljivan do 1989. kao godišnjak.
