Vesti

Nova knjiga Bojana Simića: Jugoslavija i Argentina 1946–1955.

Nakon svršetka Drugog svetskog rata počinje nova etapa u odnosima između dvedržave. U Jugoslaviji se konsolidovala nova vlast na čelu sa Komunističkom partijomJugoslavije, dok je u Argentini stvaran novi režim koji je takođe svoj oslonac tražio uradništvu. Obe zemlje su pokušavale da nađu sopstveni pravac u posleratnom svetu kojije sve više davao obrise novog sukoba između dve sile pobednice SAD-a i SSSR-a. Natom putu čekale su ih brojni problemi i dileme, teški lomovi i izazovi, kako uunutrašnjoj tako i u spoljnoj politici.Odluka da izaberemo hronološki okvir od 1946. do 1955. ima više opravdanja.Početna granica izabrana je kao godina kada su ponovo uspostavljeni odnosi izmeđuJugoslavije i Argentine, ali i kao godina kada je Huan Peron prvi put izabran zapredsednika republike. Pored toga što analiza obuhvata period od praktično jedne celedecenije, kao razlog za krajnju granicu istraživanja vidimo i godinu puča u Argentini,odlazak Perona i dolazak vojne hunte, što je dovelo do nestabilnosti u zemlji i dofaktičke paralize odnosa između dve države. To je i vreme kada se, posle perioda lutanjaizmeđu dva bloka, bitno menjala jugoslovenska spoljna politika i kada sepreorijentisala na politiku nesvrstanosti.   sadržaj

[ Pročitaj više ]

Najnovija knjiga Dmitra Tasića u izdanju Okfsord juniversiti presa

Paramilitarism in the Balkans: the Cases of Yugoslavia, Bulgaria, and Albania, 1917–1924 Paramilitarizam na Balkanu analizira poreklo i manifestacije paravojnog nasilja u tri susedne balkanske zemlje - Jugoslaviji, Bugarskoj i Albaniji - posle Prvog svetskog rata. Pokazuje ulogu paramilitarizma u unutrašnjim i spoljnim politikama u sve tri države, fokusirajući se na glavne aktere i počinioce paravojnog nasilja, njihovo socijalno poreklo, motivacije i buduću trajektoriju njihovih karijera. Dmitar Tasić smešta region u širi evropski kontekst narastajućeg paramilitarizma koji je nastao, istovremeno, kao rezultat prvog globalnog sukoba, raspada starih carstava, stvaranje nacionalnih država i revolucija. Dok paramilitarizam u većini post-Velikog rata evropske države bile su proizvod nasilja u Prvom svetskom ratu i brutalizacije kroz koju su prošla društva pobedničkih i poraženih zemalja. Paramilitarizam na Balkanu bio je usko povezan sa već postojećim tradicijama koji potiču iz perioda oružane borbe protiv osmanske vlasti i projekata izgradnje dražava i nacija s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Paravojne tradicije su bile toliko jake da su u svim narednim krizama i vojnim sukobima na Balkanu nasleđa paramilitarizma ostala živa i prisutna. (preuzeto od Roberta Gervartha, generalnog urednika serije Veliki rat) sadržaj knjige možete pogledati ovde.

[ Pročitaj više ]

Коста Ст. Павловић: Дневник 1930–1932

priredili Srđan Mićić i Nataša MilićevićBeograd: Istorijski arhiv Beograda; Institut za noviju istoriju Srbije, 2020.Dnevničke beleške koje je Kosta Pavlović vodio od 1928 do 1935 samo su delimično sačuvane u okviru Legata Koste St. Pavlovića u Istorijskom arhivu Beograda. Sačuvane su tri ukoričene knjige, koje počinju „ unosom za 1. septembar 1930. i prekidaju se sa unosom za 4. januar 1934. godine (ovaj unos nije u celosti sačuvan, jer je rečenica na kraju poslednje strane prekinuta).U pojedinim unosima Kosta Pavlović dodatno je umetao isečke iz novina i zvaničnih publikacija o govorima pojedinih državnika i diplomata u Narodnoj skupštini i Društvu naroda.Dnevničke beleške koje je Kosta Pavlović vodio u vreme dok je bio ličnisekretar Vojislava Marinkovića, 1930-1932, predstavljaju značajan istorijski izvor za istraživače i širu javnost. Informacije su glavnom tačne i precizne, što je potvrđeno u velikom broju slučajeva poređenjem s drugim izvorima i dosadašnjim saznanjima u istoriografiji. Knjigu prati uvodna studija i bogato je opremljena komentarima koji detaljno objašnjavaju ličnosti i događaje koji se pominju u knjizi.

[ Pročitaj više ]

Југословенска републиканска странка у политичком животу Краљевине Југославије (1920–1941)

Aleksandar LukićBeograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2020. Može se zaključiti da je kolega Aleksandar Lukić, obavivši iscrpno istraživanje, detaljno proučio istoriju Jugoslovenske republikanske stranke, tragajući za prvim pojavama republikanskih ideja u srpskoj državi i utvrđujući veoma širok društveni i politički kontekst u kome su ispoljavane. Pokazao je pritom da je republikanizam u Srbiji daleko starijeg datuma od osnivanja stranke koja ga je kao ključno programsko načelo istakla već u svom imenu. Proučavajući rad republikanske partije, pak, otvorio je važno pitanje postojanja srpske građanske levice, koja se tokom nekoliko decenija uporno i principijelno zalagala za parlamentarnu demokratiju i socijalno pravedno društvo. Analizirajući ove i druge probleme, kolega Lukić napisao je prvu celovitu studiju o Jugoslovenskoj republikanskoj stranci u periodu između dva svetska rata, tumačeći njenu delatnost u okviru složenih političkih problema i nacionalnih odnosa. (iz recenzije prof. dr Mire Radojević)

[ Pročitaj više ]

Nemanja Radonjić je odbranio disertaciju na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Nemanja Radonjić odbranio je 26.11.2020. doktorsku disertaciju pod naslovom Slika Afrike u Jugoslaviji (1945-1991) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Komisija u sastavu prof. dr Milan Ristović, prof. dr Radina Vučetić, dr Dragan Bogetić i dr Olga Manojlović-Pintar ocenila je da se radi o dobro struktuiranom, metodološki čvrstom i tematski zaokruženom radu iz koga veoma brzo može proisteći kvalitetna monografija u izdanju instituta.

[ Pročitaj više ]

IZABRANA NOVA REDAKCIJA ČASOPISA "TOKOVI ISTORIJE"

Naučno veće Instituta za noviju istoriju Srbije izabralo je 12. novembra 2020.godine novu redakciju časopisa Tokovi istorije.Tokom naredne četiri godine, glavni i odgovorni urednik časopisa biće viši naučni saradnik INIS-a dr Vladan Jovanović.Saradnici INIS-a dr Aleksandar Raković i dr Vesna Đikanović ostaće članovi Redakcije i u njenom novom sastavu, dok je zasekretara Redakcije izabrana Natalija Dimić.U radu Redakcije tokom naredne četiri godine učestvovaće i kolege iz drugih institucija iz zemlje i inostranstva:dr Ivana Dobrivojević Tomić (Srbija),dr Dragan Bakić (Srbija),prof. dr Katrin Orel (Francuska),prof. dr Bojan Balkovec (Slovenija),dr Sabine Rutar (Nemačka),prof. dr. Jaroslav V. Višnjakov (Rusija),prof. dr Arpad Hornjak (Mađarska) iprof. dr Ondrej Vojtehovski (Češka).

[ Pročitaj više ]

"Tito i nemačko pitanje" - predavanje prof. Dr Mari-Žanin Čalić

Online-predavanje prof. Dr Mari-Žanin Čalić, sa Univerziteta Ludvig Maksimilianu Minhenu"Tito i nemačko pitanje"Na osnovu njene najnovije knjige "Tito: večni partizan" (München 2020) 26. novembra 2020.U 18 časova   Molimo Vas da se registrujete do 24. novembra 2020. mailom i uz navođenje svogimena. Broj učesnika je ograničen.Predavanje će biti na engleskom preko Zooma. E-Mail Instituta: tribinainis@gmail.com Uputstvo:Posle 24. novembra 2020. ćete dobiti odgovor mailom sa podacima za pristup idrugim informacijama. Molimo Vas da za svaki slučaj proverite i Spam.

[ Pročitaj više ]

Nova monografija - „I krst i petokraka. Ruski grobni kompleksi u Jugoslaviji u 20. veku“

Naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, dr Milana Živanovićobjavila je u izdanju INIS-a knjigu pod nazivom „И крст и петокрака. Руски гробникомплекси у Југославији у 20. веку“. Monografija se bavi istorijatom ruskih grobnihkompleksa – grobalja, parcela, kosturnica, grobnica, spomenika, spomen-obeležja inadgrobnika Rusa na teritoriji Jugoslavije, evolucijom sećanja na preminule ipoginule Ruse, kao i upotrebom njihove smrti u političke svrhe. Zasnovana je nagrađi iz srpskih i ruskih arhiva, periodici i relevantnoj domaćoj i stranojliteraturi. sadržaj knjige možete preuzeti ovde.

[ Pročitaj više ]

Nova knjiga dr Zorana Janjetovića

KOSTA SOFRONIJEVIĆ  BERLINSKI ZAPISI IZ DVA SVETSKA RATAO dijaspori sa ovih prostora, do odlaska velikog gastarbajterskog talasašezdesetih godina XX veka, postoji malo saznanja. Zapisi šeširdžijskog radnikaKoste Sofronijevića nam otkrivaju da je srpska i uopšte južnoslovenskaemigracija u Berlinu bila relativno brojna još pre Prvog svetskog rata. Nije seradilo samo o fizičkim radnicima, već i o kvalifikovanim zanatlijama koje sučesto imale sopstvene radnje, kafedžijama, pa i ponekom vlasniku fabrike. Zapažase još jedna pojava koju smo obično skloni da vezujemo za novije vreme – mešanibrakovi sa Nemicama.Kostini zapisi o Prvom svetskom ratu sadrže prikaz života jednog„neprijateljskog stranca“ među Nemcima tokom Velikog rata i potonje revolucijei pružaju odličan uvid u ponašanje i razmišljanje kako običnih ljudi tako ipredstavnika vlasti.Za period Drugog svetskog rata autor nam je ostavio plastičnu slikuvelegrada pod bombama koje uništavaju cele gradske četvrti.sadržaj knjige možete preuzeti ovde

[ Pročitaj više ]

Nova knjiga Božice Slavković Mirić o jugoslovensko-albanskim odnosima

U izdanju INIS-a izašla je najnovija knjiga koleginice dr Božice Slavković Mirić pod naslovom „Jugoslavija i Albanija 1945-1948: ekonomski odnosi“ Knjiga je posvećena jugoslovensko-albanskim odnosima u prvim posleratnim godinama sa akcentom na ekonomske odnose. Delo je proizvod originalnog istraživačkog rada na arhivskoj građi, sa osloncem na najnoviju stručnu literaturu. sadržaj knjige možete videti ovde

[ Pročitaj više ]

Instrukcija za kupovinu izdanja INIS-a

Poštovani,Sva izdanja INIS-a koja nisu rasprodata, možete kupiti u prostorijama Instituta.Za detaljnije informacije i porudžbine obratite nam se mejlom (racunovodstvo@inis.bg.ac.rs) ili telefonom (00 381 11 3398-941) svakog radnog dana od 10-14č.Sa poštovanjem,INIS

[ Pročitaj više ]

Časopis Tokovi istorije na Scopus listi!

 Nakon složenog procesa evaluacije časopis Tokovi istorije prihvaćen je i uvršten na Scopus listu koja predstavlja najveću digitalnu bazu apstrakata i citata recenzirane literature (naučnih časopisa, knjiga i zbornika radova sa konferencija). U naredna tri meseca Odeljenje za upravljanje zbirkama izvora Scopusa pokrenuće postupak indeksiranja našeg časopisa.Proces prijave i prihvatanja možete videti ovde. Redakcija

[ Pročitaj više ]

Prvi istraživači dobili dozvolu da za vreme epidemije istražuju u Narodnoj biblioteci Srbije

Istoričar dr Aleksandar Raković, viši naučni saradnik, Instituta za noviju istoriju Srbije jedan je od retkih koji je dobio dozvolu da istražuje u Narodnoj biblioteci Srbije.Narodna Biblioteka radi u vrlo ograničenom kapacitetu prema direktnim korisnicima tokom radnih dana od 10č do 14č. Detaljno o uslovima rada u Narodnoj biblioteci možete pogledati ovde. (foto: lična arhiva dr Aleksandra Rakovića)(Izvor: www.in4s.net)

[ Pročitaj više ]

Intervju dr Mileta Bjelajca: "Percepcija Srbije u svetu kao „male Rusije“ u velikoj meri određuje našu sudbinu"

Dr Aleksandar Silkin, istoričar i viši naučni saradnik Instituta za slavistiku pri Ruskoj akademiji nauka, objavio je naučni interevju sa dr Miletom Bjlejacem, naučnim savetnikom i direktorom Instituta za noviju istoriju Srbije, u naučnom časopisu Историческая экспертиза.Intervju koji je obavljen na srpskom jeziku, a preveden na ruski od strane dr Silkina obrađuje niz tema iz srpske istorije u poslednja dva veka, a koje se direktno reflektuju na današnje probleme srpske države u međunarodnim odnosima, kao i percepcije Srbije u diplomatskim krugovima. Ceo intervju na ruskom možete pročitati ovde.

[ Pročitaj više ]

INIS u toku proglašenog vanrednog stanja (mart 2020)

Uprkos vanrednom stanju, saradnici INIS-a dežurstvima omogućavaju minimum rada u samom instututu.Ispred zgrade saobraćaj je vidno smanjen i grad deluje pusto.Kako su biblioteke i arhivi, glavna mesta istraživačkog rada saradnika su zatvorena i istraživači su obavešteni da rad nastave od kuće.dr Srđan Milošević, sa ručno pravljenom maskom na licu - samostalan čovek u vandrednom stanju.        Pogled iz kancelarije direktora za vreme dežurstva, dok dr Aleksandar Lukić čita stručnu literaturu u savršenom miru.

[ Pročitaj više ]

SVEČANOST POVODOM GODIŠNjICE RADA FONDA ZA NAUKU

Na svečanosti u beogradskom Narodnom pozorištu, 11. marta, obeležena je prva godina rada fonda za nauku Republike Srbije. Tom prilikom ukazana je čast i predstavljeni su rukovodioci projekata mladih istraživača (PROMIS). Među njima, u sredini, nalazio se dr Srđan Mićić iz Instituta za noviju istoriju Srbije kao rukovodilac jedinog dobijenog projekta iz INIS-a, ("Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment") i jednog od retkih projekata iz oblasti društvenih nauka koji su dobili sredstva Fonda u okviru PROMIS-a.

[ Pročitaj više ]

Potpisan ugovor između Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i INIS-a

Jedna od primarnih delatnosti Instituta za noviju istoriju Srbije odražava se ne samo kroz naučnu delatnost, već i saradnju sa renomiranim institucijama iz oblasti, nauke, kulture i obrazovanja. Nakon niza godina uspešne sardnje sa odsekom za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u vidu gostujućih predavanja saradnika INIS-a i međusobnom razmenom publikacija, potpisan je i protokol o dugoročnoj saradnji između ovde dve institucije. Svečani čin potpisivanja održan je 6. marta 2020. godine u svečanoj sali dekanata Filozofskog fakulteta. Protokol o saradnji su potpisali dekan fakulteta prof. dr Ivana Živančević-Sekeruš, dr Mile Bjelajac, naučni savetnik i direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i šef odseka za istoriju prof. dr Ivan Jordović. Protokolom su definisana gostovanja i predavanja saradnika INIS-a, korišćenje bibliotečkog fonda i informacija, kao i objavljivanje zajedničkih izdanja.

[ Pročitaj više ]

VELIKI USPEH! Odobren projekat saradnicima INIS-a

U vrlo oštroj konkurenciji u  okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) Fonda za nauku Republike Srbije odobreno je finansiranje projekta "Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment", koji je predložio tim mladih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije.Rukovodilac ovog važnog, dvogodišnjeg, projekta biće dr Srđan Mićić, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, a na projektu će učestvovati naučni saradnik drJovan Čavoški, naučni saradnik dr Aleksandar V. Miletić, istraživač saradnik Natalija Dimić i dr Aleksandar Životić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Treba navesti da je odobreno finansiranje samo 59 projakta od 585 prijavljenih, ali samo 6 projekata je odobreno iz oblasti društveno-humanističkih nauka, među kojima i projekat saradnika INIS-a.ČESTITAMO! http://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/PROMIS-List-of-projects-accepted-for-funding-1.pdf

[ Pročitaj više ]

Konferencija o Pokretu nesvrstanih u Srbiji

U Azerbejdžanskom kulturnom centru u Beogradu, održana je konferencija posvećena Pokretu nesvrstanih. Povod je bio predstojeći XVIII samit Pokreta nesvrstanih u Bakuu, Azerbejdžanu 25. i 26. oktobra 2019. Konferenija je održana sa temom: "Non-Alignment Movement - Belgrade 1989 to Baku: Uncertain Movement, 30 years of transformation in the period ”. Odnosno "Pokret nesvrstanih -  od Beograda 1989 do Bakua: neizvesno kretanje, 30 godina perioda transformacije". Konferenciju su otvorili Njegova Ekselencija dr Eldar Hasanov, amabasador Republike Azerbejdžan i Dragan Bisenić, direktor "Kluba Plus". Konferenciji su prisustvovali i obratili se Zoran Vujić, politički direktor Ministarstva inostranih poslova Srbije, Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Savezne republike Jugoslavije, dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.   Izvor: https://www.prensa-latina.cu https://azertag.az/xeber/Belqradda

[ Pročitaj više ]

Die Neuordnung Südosteuropas nach dem Ersten Weltkrieg Pläne, Umsetzung, Folgen

Zahvaljujući zajedničkom poduhvatu tri naučno istraživačke institucije održana je u svečanoj sali Institituta za noviju istoriju Srbije radionica i konferencija čiji prevod glasi: "Novi poredak Jugoistočne Evrope posle Prvog svetskog rata: planovi, sprovođenje, posledice". Radni jezici konferencije bili su engleski i nemački. Fokus radionice bio je na komparativnom izučavanju posledica Prvog svetskog rata na Jugoistočnu Evropu tokom prve dekade nakon okončanja pariskih mirovnih ugovora.Radionica od 31. oktobra završena je svečanim predavanjem prof. dr Volfganga Hepkena iz Lajpciga, "Southeastern Europe after the First World War. Time of Ambivalences?". On je na komparativan i fenomenološki pristup dao uvod u prvu posleratnu deceniju u kojoj su bile izražene velike promene društva na svim nivoima u cilju stvaranja građanskog, urbanog, modernog i emancipovanog društva po ugledu na zemlje pobednice. Obrađeno je i teško nasleđe Jugoistočne Evrope sa kojima se ušlo u proces promena.Konferencija je podeljena na panele sa po tri učesnika:1. novembra: 1. Pariški posleratni poredak za Jugoistočnu Evropu, 2. Reforme i strategija, 3. Većina i manjina2. novembra: 4. Prijatelji i neprijateljiOrganizatori konferencije bili su:Kommission für Geschichte und Kultur der Deutschen in Südosteuropas (Komisija za istoriju i kulturu Nemaca u jugoistočnoj Evropi) iz Tibingena u Nemačkoj, Institute für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde (Institut za istoriju podunavskih Švaba i regionalne studije), takođe iz Tibingena i Institut za noviju istoriju Srbije u Begoradu.Radionica i konferencija su održane od 31. oktobra do 2. novembra. Učesnicima i pristunima obratili su se organizatori i predstavnici institucija: dr Matijas Ber, prof. dr Rajnhard Joler, dr Karl-Peter Kraus i dr Mile Bjelajac Na ovom linku možete pogledati snimak konferencije

[ Pročitaj više ]

INIS na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2019.

Institut za noviju istoriju Srbije već četvrtu godinu uzastopno vrlo uspešno nastupa na "Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga".Kao i prethodnih godina saradnici instituta predstavljali su znatiželjnim posetiocima izdanja INIS-a. 22. oktobra na slici s leva: Radosav Tucović (doktorand), dr Srđan Mićić, dr Bojan Simić, Davor Stipić (doktorand)Ove godine INIS je imao nekoliko vrednih izdanja:  Dr Aleksandar V. Miletić, "Prelomna vremena: Milovan Đilas i zapadno evropska socijalistička i socijaldemokratska levica 1950-1954". Dr Bojan Simić, "Milan Stojadinović i Italija: između diplomatije i propagande". Dr Radmila Radić, "Misija britanske hrišćanske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji". PhD Radmila Radić, "The Mission of the British Young Men's Christian Association in the Kingdom of Yugoslavia" Dr Slobodan Selinić, "Književna diplomatija: Međunarodna saradnja jugoslovenskih pisaca od sredine pedesetih do kraja sedamdesetih godina 20. veka" Dr Momčilo Isić, "Osnovno školstvo u Kraljevini Srbiji za vreme Prvog svetskog rata". Dr Petar Dragišić, "Šta smo znali o Italiji? Pogledi iz Beograda na Italiju 1955-1978" Dr Petar Dragišić, "Zidari tuđe sreće: Ekomonska emigracija iz Jugoslavije." Dr Petar Dragišić, "Ko je pucao u Jugoslaviju? Jugoslovenska politička emigracija na Zapadu 1968–1980" Olga Manojlović Pintar, Vera Gudac Dodić, (ur), Tradicija i transformacija: transnacionalna iskustva jugoslovenske istorije - zbornik radova", Knj. 2 Usled velike čitanosti reprintovano je izdanje dr Srđana Mićića, "Od birokratije do diplomatije. Istorija jugoslovenske diplomatske službe 1918–1939". Knjiga je zbog svog značaja i kvaliteta dobila nagradu Arhiva Srbije.Takođe je doštampan i zbornik radova "Srbija u modernizacijskim procesima HH veka" koji je uredila Latinka Perović, a koji je 1994. okupio najuglednije srpske istoričare. Zahvaljujući kvalitetu svojih radova, obrađenim temama, ovaj zbornik je i dalje aktuelan u nauci.Drage kolege, čitatelji... DOBRODOŠLI!

[ Pročitaj više ]

Božićna pobuna

Navršava se vek od srpsko-srpskog dinastičkog sukoba u Crnoj Gori, pristalica Petrovića i Karađorđevića, i sukoba dve koncepcije srpskog i jugoslovenskog ujedinjenja

[ Pročitaj više ]

Podgorička skupština

U Crnoj Gori kojom je vladala dinastija Petrović Njegoš (1697–1918) društvo se njihalo u srpskoj nacionalnoj ideji. Sveti Petar Cetinjski, vladika Rade (Njegoš), knjaz Danilo i kralj Nikola imali su svoje vizije i programe za srpsko ujedinjenje, katkad s njima na čelu srpstva, a katkad su primat u srpstvu prepuštali vladarima iz Srbije.

[ Pročitaj više ]

U čast Šemjakinovim srpskim temama

Međunarodna naučna konferencija u čast ruskog istoričara i velikog poznavaoca Srbije i srpskog naroda Andreja Leonidoviča Šemjakina, održana je u petak u prostorijama Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu. Naučnici iz Srbije i Rusije okupili su se da bi zajedno ovom prilikom odali počast kolegi, koji je preminuo 2018. godine.

[ Pročitaj više ]

Tokovi istorije 2/2018

Izašao je novi broj Tokova istorije 2/2018. Časopis Tokovi istorije nastao je iz redovne periodične publikacije Instituta za istoriju radničkog pokreta Srbije u formi zbornika radova Tokovi revolucije. Ovaj zbornik je počeo da izlazi 1967. godine i pod tim imenom je objavljivan do 1989. kao godišnjak.

[ Pročitaj više ]