Dr Miroslav Perišić

Dr Miroslav Perišić
Viši naučni saradnik

B I O G R A F I J A

Rođen je 4. decembra 1959. godine na Ubu. Gimnaziju je završio u Valjevu, a studirao, diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu – Odeljenje za istoriju Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija jednu školsku godinu bio je profesor u srednjoj školi, zatim tri godine kustos-istoričar u Narodnom muzeju Valjevo, devet godina  profesionalni urednik za istoriografiju u izdavačkom sektoru Vojnoizdavačkog i novinskog centra u Beogradu, a od 1997. do 2007. godine radio je u Institutu za noviju istoriju Srbije, gde je i sada angažovan na naučnom projektu  u svojstvu spoljnog saradnika u naučnom zvanju višeg naučnog saradnika. Na dužnosti direktora Arhiva Srbije nalazi se od 2007. godine. Član je Odbora za istoriju Srba u 19. veku SANU, rukovodilac Odjeljenja za istoriju Andrićevog instituta i član Međunarodnog Odbora za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Andrićevom institutu u Andrićgradu.
Glavna polja  naučnog interesovanja dr Miroslava Perišića su usmerena ka nacionalnoj istoriji 19. i 20. veka,  a u okviru tog tematskog kompleksa posebno ka istoriji grada i građanskog života u Srbiji, diplomatskoj istoriji, istoriji Prvog svetskog rata i istoriji elita. Autor je više od 150 naučnih i stručnih radova, od kojih 6 samostalnih monografija u 8 izdanja, 5 monografija u koautorstvu i više od 20 zbornika dokumenata i priređivačkih dela. Autor je ili koautor većeg broja arhivističkih izložbi, stalnih izložbenih muzeoloških postavki i pratećih kataloga. Učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih skupova i konferencija u zemlji i inostranstvu (Pariz, Moskva, Varšava, Brno, Sveti Stefan, Maribor, Pečuj, Državni univerzitet La Sapienza u Rimu, Madrid, Istanbul) i najznačajnijih međunarodnih arhivističkih konferencija (Kvebek, Malme, Kuala Lumpur, Malta, Pariz). Predavanja po pozivu držao je na Državnom univerzitetu  La Sapienza u Rimu, na Univerzitetima u Ljubljani i Kopru i na Akademskom skupu u Madridu. Održao je više uvodnih referata štampanih u celini na domaćim i međunarodnim naučnim konferencijama. Inicijator je i rukovodilac sveobuhvatnog projekta zaštite i istraživanja arhivske građe pri srpskim pravoslavnim crkvenim opštinama, eparhijama i crkvama u Trstu, Beču, Sentandreji, Dubrovniku i Londonu, utemeljivač serija izdanja Arhiva Srbije: Istorija srpske diplomatije – dokumenta, Lični fondovi, Administrativni fondovi, Vizuelna istorija, Biblioteke Podsećanja, Male biblioteke Arhiva Srbije i serije Iz istorije Arhiva Srbije. Idejni je tvorac i rukovodilac projekta istraživanja arhivske građe značajne za istoriju srpskog naroda u ruskim arhivima Moskvi, u Državnom arhivu u Dubrovniku, Državnom arhivu u Veneciji i Osmanskom arhivu u Istanbulu, a u okviru programske delatnosti Arhiva Srbije (istraživanje arhivske građe u stranim arhivima značajne za istoriju srpskog naroda). Rukovodilac je međunarodnog naučno-istraživačkog projekta Moskva – Srbija, Beograd – Rusija 16-20. vek, u okviru kojeg su objavljena 4 toma arhivske građe iz ruskih i srpskih arhiva i rukovodilac projekta Srbija u Prvom svetskom ratu u više tomova. Istraživačko iskustvo sticao je u domaćim i stranim arhivima (Prag, Moskva, Trst, Dubrovnik, Beč, Sarajevo, London). Organizator je ili član organizacionih odbora više međunarodnih i domaćih naučnih skupova i konferencija, član brojnih radnih grupa i stručnih tela, programski saradnik za arhivsku delatnost međunarodnog Foruma slovenskih kultura, predsednik Radne grupe za izradu Nacrta zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, predsednik Komisije za stručni ispit iz arhivske delatnosti, glavni i odgovorni urednik edicije Vodič kroz arhivsku građu Srbije, član više komisija za odbrane doktorskih disertacija, magistarskih i master radova na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, urednik više desetina istoriografskih i arhivističkih izdanja, član više redakcija stručnih časopisa i Redakcije Studije i monografije Instituta za noviju istoriju Srbije. Urednik je izdanja Andrićevog instituta u ediciji Znakovi, naučnog časopisa Vekovi u izdanju Andrićevog instituta u Andrićgradu i stručni konsultant i učesnik serijala emisija Radio-televizije Republika Srpska Rat za civilizaciju.
U periodu njegovog rukovođenja Arhiv Srbije je dobio Sretenjski orden II reda Predsednika Republike Srbije, Orden Svetog Save prvog reda Srpske pravoslavne crkve i Gramatu Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu.
Dr Miroslav Perišić je dobitnik Plakete grada Valjeva 1997. godine za knjigu Valjevo, grad u Srbiji krajem 19. veka, Gramate Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu 2009. godine, ''Zlatne arhive'' Fondacije Aleksandra Arnautovića za doprinos unapređivanju arhivske delatnosti 2013. godine i Nagrade Grada Beograda za društvene i humanističke nauke 2017. godine (sa Jelicom Reljić) za knjigu Kultura Srba u Trstu 1751-1914.


B I B L I O G R A F I J A
(Izbor)


MONOGRAFIJE

1. Прота Матеја Ненадовић, Живот и рад, Међуопштински историјски архив Ваљево, Ваљево 1984, 105.

2. Ваљево град у Србији крајем 19. века, Историјски архив Ваљево, Ваљево 1997, 376.
                                                                                      
3. Ваљево град у Србији крајем 19. века, Друго издање, Институт за новију историју Србије – СО Ваљево, Београд – Ваљево 1998, 385.  

4. Либерали и либерализам у Србији 19. века, Центар за либерална истраживања, Београд 2004, 285.

5. Од Стаљина ка Сартру. Формирање југословенске интелигенције на европским
    универзитетима 1945-1958, Институт за новију историју Србије, Београд 2008, 555.
                                                                                       
6.Балкански ратови/Balkan Wars/ Балканские войни (аутори: Мирослав Перишић, Милић
   Милићевић, Бранко Богдановић), серија Визуелна историја/Visual history, књига 1, Архив Србије/Archives of Serbia/Архив Сербии, Београд/ Belgrade/Белград 2010, 492.
7.Од Стаљина ка Сартру. Формирање југословенске интелигенције на европским
    универзитетима 1945-1958, (Друго издање), Завод за уџбенике, Београд 2012, 581.

8. Култура Срба у Дубровнику 1790-2010 (Г. Спаић, Ј. Рељић, М. Перишић), Архив Србије – Српска православна црквена општина у Дубровнику, Београд 2012, 425.

9. Kultura Srba u Dubrovniku  1790-2010 (izdanje na hrvatskom jeziku), autori: G.Spaić, J.Reljić, М. Perišić, Srpska pravoslavna crkvena općina u Dubrovniku – Аrhiv Srbije, Dubrovnik 2012, 426.       
10.Дипломатија и култура, Институт за новију историју Србије – Народна библиотека
    Србије, Београд 2013, 156.
                                                                                       
11.Сарајевски атентат. Повратак документима, Андрићев институт, Библиотека
     ''Знакови'', Књига 1, Андрићград – Вишеград 2014, 523.

12.Култура Срба у Трсту 1751-1914, (М. Перишић, Ј. Рељић), Архив Србије – Српска
     православна црквена општина у Трсту, Београд 2016, 483.

13.La Serbia e i Serbi/Србија и Срби 1914-1918, (М.Перишић, Ј. Рељић), Comunita Religiosa Serbo-Ortodossa di Trieste, Trieste 2017, 271.



ZBORNICI DOKUMENATA I PRIREĐIVAČKA DELA


1. Др Владимир Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше  ратно
    санитетско искуство (приредили: М. Јовановић, М.Перишић), Војноиздавачки
    и новински центар, Београд 1992, 955.
                                                                                         
2. Живети у Београду 1837-1841. Документа Управе Града Београда, књига 1, (М. Ристовић, Д. Стојановић, П. Марковић, М. Перишић, М. Јовановић). Историјски архив Београда, Београд 2003, 530.
                                                                                         
3. Живети у Београду 1842-1850. Документа Управе Града Београда, књига 2, (М. Ристовић, Д. Стојановић, П. Марковић, М.Перишић, М. Јовановић), Историјски архив Београда, Београд 2004, 640.

4. Модерна српска држава 1804-2004. Хронологија. (Аутори-редактори: Љубодраг Димић, Љубинка Трговчевић Митровић, Милан Ристовић, Мирослав Јовановић, Дубравка Стојановић, Предраг Марковић, Бранка Прпа, Мирослав Перишић), Историјски aрхив Београда, Београд 2004, 536.
                                                                                         
5. Живети у Београду 1850-1867. Документа Управе Града Београда, књига 3, (М. Ристовић, Д. Стојановић, П. Марковић, М.Перишић, М. Јовановић), Историјски архив Београда, Београд 2005, 650.

6. Милан Трипковић – историчар (М. Перишић, Љ. Димић), Ваљевска гимназија, Библиотека ''Професори Ваљевске гимназије'', Књига 4, Ваљево 2005, 80.
                                
7. Живети у Београду 1868-1878. Документа Управе Града Београда, књига 4, (М. Ристовић, Д. Стојановић, Г. Милорадовић, М.Перишић, М. Јовановић), Историјски архив Београда, Београд 2006, 574.
                                                                                  
8. Живети у Београду 1879-1889. Документа Управе Града Београда, књига 5, (М. Ристовић, Д. Стојановић, М. Јовановић, М. Перишић, Г. Милорадовић), Историјски архив Београда, Београд 2007, 614.
                                                                                        
9. Живети у Београду 1890-1940. Документа Управе Града Београда, књига 6, (М. Ристовић, Д. Стојановић, М. Јовановић, М. Перишић, Г. Милорадовић), Историјски архив Београда, Београд 2008, 705.
                                                                                
10. Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914/ Consolato generale Del Regno di Serbia a Trieste, књига 1/Volume 1 (приредили: др Мирослав Перишић, др Светозар Рајак, Јелица Рељић/Redazione di Dr. Miroslav Perišić, Dr. Svetozar Rajak, Jelica Reljić, Серија Историја српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba – Dokumenti, Архив Србије/Archivio della Serbia, Београд 2009/Belgrado 2009, 632.
                                                                     
11. О приступу прошлости. Пример једног историјског извора (М. Перишић, Б. Мајданац), Институт за новију историју Србије, Београд 2010, 247.
12. Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914/ Consolato  generale Del Regno di Serbia a Trieste, Књига 1/Volume 1, Друго издање/ Seconda edizione (приредили: др Мирослав Перишић, др Светозар Рајак, Јелица Рељић/Redazione di Dr. Miroslav Perišić, Dr. Svetozar Rajak, Jelica Reljić,Серија Историја српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba – Dokumenti, Архив Србије/Archivio della Serbia, Београд/Belgrado 2013, 632.

13. Москва – Србија, Београд – Русија, том 3, друштвено-политичке и културне везе 1878-1917/ Москва – Сербия, Белград – Россия, том 3, Общественно-политические и културние свяази 1878-1917 (А. Л. Шемјакин, Е. В. Иванова, М. Перишић, А. Тимофејев, Г. Милорадовић), Главное архивное управление города Москви – Архив Србије, Москва – Белград/Москва – Београд 2012, 703.
14. Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије, (приредили: М. Перишић, Ј. Рељић, А. Марковић, Б. Богдановић), Архив Србије, Београд 2014, 259.                                                                                  
                                                                                       
15.Први светски рат у документима Архива Србије, том 1, 1914, (приредили: М. Перишић, А. Марковић, Љ. Шкодрић, Б. Богдановић), Архив Србије, Београд 2015, 676.
                                                                                       
16.Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1830-1858/ Diplomatic Representation of Serbia 1830-1858, Том 1/Volume 1, Серија Историја српске дипломатије књига 2/Volume History of Serbian Diplomacy Documents, Book 2, (приредили: М. Перишић, А. Марковић, С. Рајак/ Prepared by: M. Perišić, A. Marković, S. Rajak), Архив Србије/Archives of Serbia, Београд 2015/ Begrade 2015, 671.
                                                                                       
17. Дипломатско представништво Србије у Цариграду 1859-1868/ Diplomatic Representation of Serbia 1830-1858, Том 2/Volume 2, серија Историја српске дипломатије књига 2/Volume History of Serbian Diplomacy Documents, Book 2, (приредили: М. Перишић, А. Марковић, С. Рајак/ Prepared by: M. Perišić, A. Marković, S. Rajak) Архив Србије/Archives of Serbia, Београд 2015/ Begrade 2015, 593.
                                                                                      
18. Краљевина Србија и Краљевина Шпанија/El Reino de Serba y El Reino de Espana, приредили: М. Перишић, Љ. Шкодрић, Ј. Рељић, Архив Србије, Београд 2017, 198.
                                                                                    
19.Српска књижевна задруга 1892-1914 – документа, (Ј. Рељић, М.Перишић), Мала библиотека Архива Србије, књига 2, Архив Србије, Београд 2017, 302.

20.Посланство Краљевине Србије у Лондону, том 1, 1881-1890, (приредили: С. Рајак, М. Перишић, Д. Ристић, серија Историја српске дипломатије – документа, књига 7, Архив Србије, Београд 2018, 522 /Legation of the Kingdom of Serbia in London, Volume 1, 1881-1890, Prepared by S. Rajak, M. Perišić, D. Ristić, History of Serbian Diplomacy – Documents, Archives of Serbia, Belgrade 2018, 522.

21.Посланство Краљевине Србије у Лондону, том 2, 1891-1895, (приредили: С. Рајак, М. Перишић, Д. Ристић, серија Историја српске дипломатије – документа, књига 7, Архив Србије, Београд 2018, 542 /Legation of the Kingdom of Serbia in London, Volume 2, 1891-1895, Prepared by: S. Rajak, M. Perišić, D. Ristić, History of Serbian Diplomacy – Documents, Archives of Serbia, Belgrade 2018, 542.


ČLANCI U ČASOPISIMA I ZBORNICIMA RADOVA I ODELjCI U KNjIGAMA

1. Једна књига у два времена, поговор у књизи В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 864-868.

2. Писмо др. Владана Ђорђевића, др. Влади Станојевићу поводом израде књиге Историја српског војног санитета, писано 14. јула 1925. године у Бечу, (приредили: М. Јовановић, М. Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 869-873.

3. Писмо др. Владана Ђорђевића, др. Влади Станојевићу, као допуна писма писаног 14. јула 1925. године, (приредили: М. Јовановић, М. Перишић) у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 873-874.

4.Писмо доктора Сергеја Квинтилијановича Софотерова неименованом доктору који је завршио медицину у Русији, поводом изласка из штампе књиге др. Владе Станојевића Историја српског војног санитета, писано у Сарајеву 26. децембра 1925, (приредили: М. Јовановић, М. Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 874-882.

5. Др Владимир Станојевић (1886-1978), (аутори биографије: М. Јовановић, М.    Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 883-886.

6. Биографије лекара, аутора текстова у: Наше ратно санитетско искуство, (аутори: М. Јовановић, М. Перишић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1992, 887-900.

7. Библиографија радова на тему историје српског војног санитета и историје    здравствене културе Србије од 1804. до 1918. објављени између 1925. и 1990. године (М. Перишић, М. Јовановић), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Војноиздавачки и новински центар,    Београд 1992, 911-930.

8. Један дан у Ваљеву крајем 19. века. Прилог проучавању историје свакодневног живота, у: Годишњак за друштвену историју, 2, Београд 1994, 109-121.

9. Врање у историјској статистици с краја XIX и почетка XX века, у: ''Девет векова Врања'', Врање 1993/94, 93-100.

10.Ваљево у токовима модернизације у другој половини XIX века, у: ''Ваљево – постанак и успон градског средишта'', Саопштења са научног скупа поводом шест векова од најстаријег помена Ваљева у историјским изворима, Народни музеј Ваљево – Одељење за историју Филозофског факултета у Београду, Ваљево 1994, 293-306.

11.Модернизација Србије у другој половини 19. века између државних прописа и друштвене стварности, у: ''Србија у модернизационим токовима 19. и 20.века'', Институт за новију историју Србије Београд, Београд, 1994, 19-33.
 
12.Ваљево на саобраћајној мапи Србије у другој половини 19. века, у: Гласник Историјског архива Ваљево, 30, Ваљево 1996, 116-131.

13.Историчар и засвођавање историографског дела о епохи, у: ''Историчар и савремена епоха'', Историјски институт Црне Горе, Подгорица 1997, 121-131.

14.Жена у друштвеном животу у Србији крајем 19. века, у: ''Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, 2, Положај жене као мерило модернизације'', Институт за новију историју Србије, Београд 1998, 211-218.

15.Надмоћ историје, Критика, у: Токови историје 1-4/1998, Београд 1998, 209-216.
16.Град и грађанин у Србији крајем 19. века – могућности истраживања, Историјски записи 3-4/1998, Историјски институт Републике Црне Горе, Подгорица 1998, стр. 107-129.

17. Списак свештеника Шабачке епархије за 1876. годину, Гласник МИА Ваљево 32/1998, 185-190.

18. Gradski život u Srbiji krajem 19. veka, u: ''Dijalog povjesničara-istoričara'', Friedrich Nauman Stiftung, Zagreb 2000, 99-116.
                                 
19. Jugoslovenski studenti - stipendisti na evropskim univerzitetima 1945-1948. godine. Sovjetsko i francusko iskustvo, у: ''Dijalog povjesničara-istoričara'',3, Zagreb 2001, 221-239.
   
20. Partija i novi identitet jugoslovenske inteligencije, u: ''Dijalog povjesničara-istoričara'', 4, Zagreb 2001, 187-195.

21. Оснивање попечитељства внутрених дела, одељак у књизи: ''Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001'', Министарство унутрашњих послова   Републике Србије, Београд 2002, 10-14.
                                                                                           
22. У условима једнопартијске државе 1945-1990, (М. Перишић, М. Митровић), одељак у књизи: Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001, Министарство  унутрашњих послова Републике Србије, Београд 2002, 109-130.

23. Prosvetna politika – vid traganja za novim identitetom jugoslovenskog društva (1945-1953), u: ''Dijalog povjesničara-istoričara'', 5, Zagreb 2002, 353-362.

24.Formation Yugoslav Inteleectuals an european Universitas 1945-1958, in ''La communication dans le processus historique en faveur da la paix – le cas du Sud-est europeen, Bulletin'', 32-34, Association Intrenacionale d Etudes du Sud-Est Europeen, Bucarest 2004, p. 140-144.

25. Sukobljene percepcije: Pogled jugoslovenskih studenata stipendista u SSSR-u na sovjetsku stvarnost 1945-1948, u: ''Velike sile i male države u Hladnom ratu 1945-1955. Slučaj Jugoslavije'', Zbornik radova sa međunarodne naučne konferencije, Beograd, 3-4. novembar 2003, Katedra za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta – Beograd, Arhiv Srbije i Crne Gore – Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije – Beograd, Centar za istraživanje hladnog rata LSE – London, Beograd 2005, 75-84.

26. Shvatanje prošlosti u političkim pogledima liberala u Srbiji 19. veka, u: ''Dijalog povjesničara/istoričara 9'', Zagreb 2005, 101-113.

27. Предговор (М.Перишић, Љ. Димић) у књизи: Милан Трипковић – историчар, Библиотека Професори Ваљевске гимназије, књига 4, Ваљевска гимназија, Ваљево 2005, 5-20.
                                                                                                  
28.Posleratni Prag – slika za poređenje. Jugoslovenski studenti – stipendisti od 1945. do objavljivanja Rezolucije IB, u: ''Tokovi istorije'' 1-2/2006, 82-112.
           
29. Čehoslovačka javnost i Rezolucija IB-a 1948, u: ''Istorija 20. veka'' 1/2006, 103-124.
                                          
30.  Заступљеност верске наставе у основним и средњим школама у Југославији 1949. године.   Прилог историји друштва и историји укидања верске наставе, у: ''Српска теологија у двадесетом веку – истраживачки проблеми и резултати'', Православни богословски факултет, Београд 2007, 170-176.
                                                    
31. Заступљеност верске наставе у основним и средњим школама у Југославији 1949. године. Прилог историји друштва и историји укидања верске наставе,''Богословље'', Часопис Православног богословског факултета Универзитета у Београду,1(2006), Београд 2007, стр. 170-176.

32.Свест о другачијем: Југословенски студенти у Француској 1945-1950. Између изазова Париза и верности партији, у: ''Токови историје'' 4/2006, 100-123.

33.Велики заокрет 1950: Југославија у трагању за властитим путем. Култура – ослонац, претходница и саставни део спољне политике, у: ’’Писати историју Југославије’’, Институт за новију историју Србије, Београд 2008, 237-282.

34. Моћ документа, у: ''Депо Архива Србије – нова сазнања'', Архив Србије, Београд 2008, 5-9.
35. Предговор/Prefazione у књизи: Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-     1914/ Consolato  generale Del Regno di Serbia a Trieste, Књига 1/Volume 1, (приредили: М. Перишић, С. Рајак, Ј. Рељић/Redazione di Dr. Miroslav Perišić, Dr. Svetozar Rajak, Jelica Reljić, серија Историја српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba – Dokumenti, Архив Србије/Archivio della Serbia, Београд/Belgrado 2009, 632.
                                                                                                 
36. Концепцијски мислити историју, Поговор у: Б. Петрановић, ''Без бојазни од табу тема'', Институт за новију историју Србије Београд, Београд 2010, 485-495.
37. Предговор (М. Перишић, А.Столић, С. Угричић) у: Идејом и животом/Through life and Thought. Заоставштина др Зорана Ђинђића у Архиву  Србије, Историјском музеју Србије и Народној библиотеци Србије/Bequest of Dr. Zoran Djindjić in the Archives of Serbia, Historical Museum of Serbia and National Librarz of Serbia, Београд 2010/Belgrade 2010, 5-8.

                                                                                              
38.Предговор (М.Перишић, А.Столић, С. Угричић) у: Идејом и  животом/Through life and Thought. Заоставштина др Зорана Ђинђића у Архиву Србије, Историјском музеју Србије и Народној библиотеци Србије/Bequest of Dr.Zoran Djindjić in the Archives of Serbia, Historical Museum of Serbia and National Library of Serbia, Друго издање/Second edition, Београд 2010/Belgrade 2010, 5-8.

39.Slika društva u Crnoj gori krajem 19. veka u izveštajima generalnog konzula Kraljevine Srbije u Trstu, Istorijski zapisi br. 4/2010, Istorijski institut Crne Gore, Podgorica 2010, 109-123.

40.Култура у улози претходнице спољне политике. Искуство југословенског  заокрета 1950, Годишњак Факултета за културу и медије Мегатренд Универзитета у Београду, Број 4 (2012), Београд 2012, 413-429.
41.Предговор/Prefazione у: Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914/ Consolato  generale Del Regno di Serbia a Trieste, Књига 1/Volume 1, Друго издање/ Seconda edizione (приредили: М. Перишић, С. Рајак, Ј. Рељић/Redazione di M. Perišić, S. Rajak, J. Reljić, серија Историја српске дипломатије – документа/Storia della diplomazia serba – Dokumenti, Архив Србије/Archivio della Serbia, Београд/Belgrado 2013, 632.

42.Архив Српске православне црквене општине у Дубровнику (М. Перишић, Ј. Рељић), у: ''Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице Цркве светог Благовештења'', Архив Србије – Српска православна црквена општина у Дубровнику, Београд 2012, 392-415.

3.Уводна реч, у: ''Култура Срба у Дубровнику 1790-2010. Из ризнице Цркве светога Благовештења'', Архив Србије – Српска православна црквена општина у Дубровнику, Београд 2012, 15-17.                                                                                 
44.Uvodna reč, u: Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010. Iz riznice Crkve Svetoga Blagovještenja, Srpska pravoslavna crkvena općina – Arhiv Srbije, Dubrovnik 2012, 15-17.                                                                                                       
 
45. Arhiv Srpske pravoslavne crkvene općine u Dubrovniku, (М. Perišić, J. Reljić) u: Kultura Srba u Dubrovniku. Iz riznice Srpske pravoslavne crkve svetoga Blagovještenja, Srpska pravoslavna crkvena općina u Dubrovniku – Arhiv Srbije, Dubrovnik 2012, 392-415.                                                                           
                                                                                     
46.Yugoslavia of the 1950s: Socialism that Inspires Hope,(Уводно саопштење на Првој међународној конференцији ’’Баштина социјализма’’, међународног Форума словенских култура) у: Heritage of Socialism, 1st International Conference, Maribor 20-21. September 2012, Forum of Slavic Cultures - National Archive of Serbia, Ljubljana 2013, 19-24.
                                                                                            
47.Трст – међународна осматрачница Краљевине Србије, у: ''Два века модерне српске дипломатије'', Зборник радова са Научног скупа ''Два века модерне српске дипломатије'', (уредници: Ч. Попов, Д. Живојиновић, С.Г. Марковић), Балканолошки институт САНУ и Институт за европске студије. Београд 2013, стр. 137–144.
                                                                                  
48. The Presence of Europe in the 19th Century History of Serbia, у: ''Serbia existance and Memory, Selection of documents from the Archives of Serbia'', The Trilateral Commission Serbian Group – Archives of Serbia, On the occasion of 38th European Meeting of the Trilateral Commission in Belgrade/Serbia, Belgrade 2014, 5–11.

49. Избијање Првог светског рата у историјској перспективи, у: ''Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије'', Архив Србије, Београд 2014, 7–17.

50. Поћорек – Билинском, 28. маја 1913. Прилог историји питања одговорности и кривице за Први светски рат, у: Историјске свеске бр. 1, Андрићев институт, Андрићград-Вишеград 2014, 1–5.
                                                                                                
51. Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914/1915, у: Историјске свеске бр. 4, Андрићев институт, Андрићград-Вишеград 2014, 1–5.

52. Да ли је Поћорек знао за припрему атентата? Извештај Јована Јовановића из Беча – Николи Пашићу у Београд, 23. децембра 1913. Прилог за предисторију Сарајевског атентата, у: Историјске свеске бр. 5, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–5.
                                                                                  
53. Историјска особеност једне грађанске средине. Прилог за историју Уба, у: Д. Савић ''Велики фудбал мале вароши'', Општина Уб – Установа за културу и спорт КСЦ ''Уб'', Уб 2014, 28–35.
                                                                                  
54. О покушајима ревизије, у: Историјске свеске бр. 6, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 5–10.   
                                                                                
55. Писмо Молткеа – Хецендорфу, 10. фебруара 1913, у: Историјске свеске бр. 6, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–4.
                                                                                     
56. Објава рата Србији 28. јула 1914, у: Историјске свеске бр. 7, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–15.
                                                                                     
57. Документа о Церској бици, (приредили: Ј. Рељић, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 8, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград, 1–8.
                                                                                    
                                                                                     
58. Српски фронт на Дрини 1914 – документа, (приредили: Ј. Рељић, А. Кос, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 9, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–10.
                                                                                     
59. Стране медицинске мисије у Србији 1914 – документа, Први део, (приредили: Ј. Рељић, А. Кос, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 10, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 25–33.
                                                                                     
60. Стране медицинске мисије у Србији 1914 – документа, Други део, (приредили: Ј. Рељић, А. Кос, А. Марковић, М. Перишић), у: Историјске свеске бр. 11, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 31–38.                                                                                 
                                                                                    
61. Колубарска битка – документа, (приредили: М.Перишић, А. Марковић), у: Историјске свеске бр. 12, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 1–16.
                                                                                     
62. Моје ратно крштење. Из Мемоара Боривоја Јосимовића, једног од 1300 каплара о ступању у ђачку чету у Скопљу, у: Историјске свеске бр. 12, Андрићев институт, Андрићград – Вишеград 2014, 17-19.
                                                                                      
63. Први светски рат у документима Архива Србије/ Предговор, у: ''Први светски рат у документима Архива Србије'', том 1, 1914, Архив Србије, Београд 2015, 9-38.
                                                                                     
64.Дипломатско представништво Србије у Цариграду/Предговор/Preface, у. ''Дипломатско представништво Србије у Цариграду, том 1 1830-1858'', Архив Србије, Београд 2015, 7-18.
                                                                                  
65.Дипломатско представништво у Цариграду/Предговор/Preface, у: ''Дипломатско представништво Србије у Цариграду, том 2, 1859-1868'', Архив Србије, Београд 2015, 5-10.
                                                                                   
66.Историјска упоришта и савремене могућности употребе традиције и културног наслеђа. Европска вертикала српске историје у 19. веку, у: ''Традиција и трансформација. Политичке и друштвене промене у Србији и Југославији у 20. веку'', Институт за новију историју Србије, Београд 2015, 17-27.   
                                                                                 
67. Ратни заробљеници 1914, у: Историјске свеске бр. 13, Андрићев институт, Андрићград 2015, 1-17.
                                                                                    
68. Како су европске империје кренуле у рат 1914, у: Историјске свеске, број 15, Андрићев институт, Андрићград 2015, 1-8.                                                                                
                                                                                    
69.Дипломатски извештаји из Беча 1874-1914. Прилози за историју српско-аустроугарских односа, у: Историјске свеске бр. 16, Андрићев институт, Андрићград 2015, 1-9.
                                                                                   
70. Српско-аустроугарски односи 1874-1914. у извештајима српских посланика у Бечу (део 2), у: Историјске свеске бр. 17, Андрићев институт, Андрићград 2015, 17-32.

71.Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 3), Историјске свеске, Андрићев институт, Андрићград 2015, 8-21.

                                                                                   
72. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 4), Историјске свеске бр. 19, Андрићев институт, Андрићград 2015, 12-30.
                                                                                 
                                                                                   
73. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 5), Историјске свеске бр. 20, Андрићев институт, Андрићград 2015, 17-51.
                                                                                 
74. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 6), Историјске свеске бр. 21, Андрићев институт, Андрићград 2015, 35-59.
                                                                                 
75. Српско-аустроугарски односи 1874-1914, у извештајима српског посланства у Бечу (део 7), Историјске свеске бр. 22, (приредили: М. Перишић, Ј. Рељић, С. Рајак), Андрићев институт, Андрићград 2015, 19-34.
                                                                                 
76.Ванвременска димензија архива, у: Архиви у Србији том 1-2, Архив Србије, Београд 2016, 7-13.
                                                                                
77. La Serbia negli anni he nanno cambiato il mondo/Србија у годинама које су промениле свет, у: ’’La Serbia e i Serbi 1914-1918’’, Comunita Religiosa Serbo-Ortodossa di Trieste, Trieste 2017, 25-59.

78. .Да ли је Аписово писмо поуздан историјски извор, у: ''Србија и Руска револуција 1917. Нове теме и изазови'', Тематски зборник радова, Институт за новију историју Србије – Институт славјановеденија Россијској академији наук, Београд 2017, 65-84.

79. Српско грађанство у Трсту и ''балкански трошан свет''. Мост ка духовној и државној обнови Србије у 18. и 19. веку, Зборник радова ''Мост у књижевности, историји и кинематографији'', Андрићев институт, Андрићград 2017, 111-138.

80. On Inteligence of Austro-Hungarian authorities about the preparation of the assassination in Sarajevo, 28. June 1914, ''Documents of the First World War'', Symposium Proceedings, Osmanli Arsivi Daire Baskanligi, Istanbul 2017, 247-251.

81.Краљевина Србија и Краљевина Шпанија. Културне везе и успостављање дипломатских односа у контексту европских утицаја на српско друштво у 19. и почетком 20. века, Уводно предавање на Академском скупу у Националном архиву Шпаније у Мадриду 16. новембра 2016, ''Краљевина Србија и Краљевина Шпанија/El Reino de Serbia y el Reino de Espana'', Архив Србије, Београд 2017, 15-27.

82.Yugoslavia: The 1950 Cultural and Ideological Revolution, ’’The Balkans in the Cold War’’, Palgrave Macmillan, London 2017, 285-305.