Нова књига Бојана Симића: Југославија и Аргентина 1946–1955.

Након свршетка Другог светског рата почиње нова етапа у односима између две
државе. У Југославији се консолидовала нова власт на челу са Комунистичком партијом
Југославије, док је у Аргентини стваран нови режим који је такође свој ослонац тражио у
радништву. Обе земље су покушавале да нађу сопствени правац у послератном свету који
је све више давао обрисе новог сукоба између две силе победнице САД-а и СССР-а. На
том путу чекале су их бројни проблеми и дилеме, тешки ломови и изазови, како у
унутрашњој тако и у спољној политици.
Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања.
Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између
Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за
председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе
деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини,
одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до
фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања
између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се
преоријентисала на политику несврстаности.

 

садржај