Вести

Нова књига Слободана Селинића "Србија 1980–1986: Политичка историја од Тита до Милошевића"

Монографско дело колеге Селинића представља значајан допринос српскојисторијској науци јер се из истраживања виде размере економске и политичке кризе уСрбији која је у овом периоду била промовисана у федерацију с елементимаконфедерације. Двострука федерализација одмах је довела до блокаде политичког системаи запретила да доведе до распада Србије. Монографија осветљава озбиљности косовскогпитања, оштрину политичких подела у Југославији и републици, судар власти иопозиционих појава, личних сукоба комунистичких функционера и далекосежностпоследица које су створиле историјске претпоставке за долазак Слободана Милошевића навласт.из рецензије др Косте Николића

Нова књига Александра В. Милетића "Титов емисар Милован Ђилас"

Без сваке сумње, научно веома утемељено и у тематском и идејном смислу врло инспиративно, колега Милетић прати делатност једне историјске личности кроз један од свакако најтурбулентнијих периода историје социјалистичке југословенске државе, преплићући је са маркантним историјским догађајима и градећи на тај начин специфичан угао посматрања овог важног сегмента историјске прошлости. […] Широк опсег истраживачких питања везаних за спољнополитичку делатност Милована Ђиласа су по нашем мишљењу успешно нашла научне одговоре у рукопису колеге Милетића. Постављајући пред себе веома захтеван задатак да истражи и објасни делатност Ђиласа у сложеном, историјски садржајном и преломном периоду историје спољне политике социјалистичке Југославије, аутор је одговорно и професионално приступио проблематици уско повезаној са најразличитијим историјским догађајима, који и данас у научним круговима неретко производе велике дебате, полемике и неслагања. […] Резултати истраживања колеге Милетића, који су презентовани у рукопису који је пред нама, несумњиво су одговорили задатку и на успешан начин описали и објаснили улогу Милована Ђиласа у дипломатко-преговарачким и спољнополитичким догађајима у којима је он сам играо важну улогу. У том погледу, на Ђиласовом примеру, сагледана је и важност улоге историјских личности у деликатним политичким задацима.    Из рецензије академика Љубодрага Димића садржај књиге

Изашао је нови број "Токова историје" 1/2021

Објављен је први број Токова историје за 2021. годину. У новом броју часописа могу се прочитати научни радови о револуционарној природи Сарајевског атентата и његовој каснијој друштвено-политичкој (зло)употреби, о питању ратних губитака Србије у Првом светском рату, о женском питању у Краљевини Југославији, великоалбанској просветној политици на Косову и Метохији, обрачуну са „титоистима“ у Совјетској окупационој зони Немачке, југословенско-румунским економским односима и изградњи Пионирског града у Загребу. Такође, у овом броју објављени су и теоретски радови о начелима контрасећања левице и о контрафактуалној историји, као и тајни извештаји руског посланика о Мајском преврату. Целокупном садржају новог броја Токова историје можете приступити овде. Токови историје су научни часопис Института за новију историју Србије посвећен темама из савремене историје Србије, Југославије и Балкана. У часопису се објављују оригинални научни чланци, прегледни радови, научне критике, полемике, есеји, прикази, саопштења и грађа.

Нова књига Бојана Симића: Југославија и Аргентина 1946–1955.

Након свршетка Другог светског рата почиње нова етапа у односима између две државе. У Југославији се консолидовала нова власт на челу са Комунистичком партијом Југославије, док је у Аргентини стваран нови режим који је такође свој ослонац тражио у радништву. Обе земље су покушавале да нађу сопствени правац у послератном свету који је све више давао обрисе новог сукоба између две силе победнице САД-а и СССР-а. На том путу чекале су их бројни проблеми и дилеме, тешки ломови и изазови, како у унутрашњој тако и у спољној политици. Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања. Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини, одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се преоријентисала на политику несврстаности. Садржај

Најновија књига Дмитра Тасића у издању Окфсорд јуниверсити преса

Paramilitarism in the Balkans: the Cases of Yugoslavia, Bulgaria, and Albania, 1917–1924 Парамилитаризам на Балкану анализира порекло и манифестације паравојног насиља у три суседне балканске земље - Југославији, Бугарској и Албанији - после Првог светског рата. Показује улогу парамилитаризма у унутрашњим и спољним политикама у све три државе, фокусирајући се на главне актере и починиоце паравојног насиља, њихово социјално порекло, мотивације и будућу трајекторију њихових каријера. Дмитар Тасић смешта регион у шири европски контекст нарастајућег парамилитаризма који је настао, истовремено, као резултат првог глобалног сукоба, распада старих царстава, стварање националних држава и револуција. Док парамилитаризам у већини пост-Великог рата европске државе биле су производ насиља у Првом светском рату и брутализације кроз коју су прошла друштва победничких и поражених земаља. Парамилитаризам на Балкану био је уско повезан са већ постојећим традицијама који потичу из периода оружане борбе против османске власти и пројеката изградње дражава и нација с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Паравојне традиције су биле толико јаке да су у свим наредним кризама и војним сукобима на Балкану наслеђа парамилитаризма остала жива и присутна. (преузето од Роберта Герварта, генералног уредника серије Велики рат) садржај књиге можете погледати овде.

Коста Ст. Павловић: Дневник 1930–1932

приредили Срђан Мићић и Наташа МилићевићБеоград: Историјски архив Београда; Институт за новију историју Србије, 2020. Дневничке белешке које је Коста Павловић водио од 1928 до 1935 само су делимично сачуване у оквиру Легата Косте Ст. Павловића у Историјском архиву Београда. Сачуване су три укоричене књиге, које почињу „ уносом за 1. септембар 1930. и прекидају се са уносом за 4. јануар 1934. године (овај унос није у целости сачуван, јер је реченица на крају последње стране прекинута). У појединим уносима Коста Павловић додатно је уметао исечке из новина и званичних публикација о говорима појединих државника и дипломата у Народној скупштини и Друштву народа. Дневничке белешке које је Коста Павловић водио у време док је био личнисекретар Војислава Маринковића, 1930-1932, представљају значајан историјски извор за истраживаче и ширу јавност. Информације су главном тачне и прецизне, што је потврђено у великом броју случајева поређењем с другим изворима и досадашњим сазнањима у историографији. Књигу прати уводна студија и богато је опремљена коментарима који детаљно објашњавају личности и догађаје који се помињу у књизи.

Југословенска републиканска странка у политичком животу Краљевине Југославије (1920–1941)

Александар ЛукићБеоград: Институт за новију историју Србије, 2020. Mоже се закључити да је колега Александар Лукић, обавивши исцрпно истраживање, детаљно проучио историју Југословенске републиканске странке, трагајући за првим појавама републиканских идеја у српској држави и утврђујући веома широк друштвени и политички контекст у коме су испољаване. Показао је притом да је републиканизам у Србији далеко старијег датума од оснивања странке која га је као кључно програмско начело истакла већ у свом имену. Проучавајући рад републиканске партије, пак, отворио је важно питање постојања српске грађанске левице, која се током неколико деценија упорно и принципијелно залагала за парламентарну демократију и социјално праведно друштво. Анализирајући ове и друге проблеме, колега Лукић написао је прву целовиту студију о Југословенској републиканској странци у периоду између два светска рата, тумачећи њену делатност у оквиру сложених политичких проблема и националних односа. (из рецензије проф. др Мире Радојевић)

Немања Радоњић је одбранио дисертацију на Филозофском факултету у Београду

Сарадник Института за новију историју Србије Немања Радоњић одбранио је 26.11.2020. докторску дисертацију под насловом Слика Африке у Југославији (1945-1991) на Филозофском факултету у Београду. Комисија у саставу проф. др Милан Ристовић, проф. др Радина Вучетић, др Драган Богетић и др Олга Манојловић-Пинтар оценила је да се ради о добро структуираном, методолошки чврстом и тематски заокруженом раду из кога веома брзо може проистећи квалитетна монографија у издању института.

ИЗАБРАНА НОВА РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСА "ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ"

Научно веће Института за новију историју Србије изабрало је 12. новембра 2020.године нову редакцију часописа Токови историје. Током наредне четири године, главни и одговорни уредник часописа биће виши научни сарадник ИНИС-а др Владан Јовановић. Сарадници ИНИС-а др Александар Раковић и др Весна Ђикановић остаће чланови Редакције и у њеном новом саставу, док је засекретара Редакције изабрана Наталија Димић. У раду Редакције током наредне четири године учествоваће и колеге из других институција из земље и иностранства: др Ивана Добривојевић Томић (Србија), др Драган Бакић (Србија), проф. др Катрин Орел (Француска), проф. др Бојан Балковец (Словенија), др Сабине Рутар (Немачка), проф. др. Јарослав В. Вишњаков (Русија), проф. др Арпад Хорњак (Мађарска) и проф. др Ондреј Војтеховски (Чешка).

Тито и немачко питање - предавање проф. др Мари-Жанин Чалић

Онлајн-предавање проф. др Мари-Жанин Чалић, са Универзитета Лудвиг Максимилиану Минхену"Тито и немачко питање"На основу њене најновије књиге "Тито: вечни партизан"; (Минхен 2020) 26. новембра 2020.У 18 часова Молимо Вас да се региструјете до 24. новембра 2020. мејлом и уз навођење свогимена. Број учесника је ограничен.Предавање ће бити на енглеском преко програма Зум. Е-Маил Институтa: tribinainis@gmail.com Упутство:После 24. новембра 2020. ћете добити одговор мејлом са подацима за приступ идругим информацијама. Молимо Вас да за сваки случај проверите и спам.

Нова монографија „И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку"

Научни сарадник Института за новију историју Србије, др Милана Живановићобјавила је у издању ИНИС-а књигу под називом „И крст и петокрака. Руски гробникомплекси у Југославији у 20. веку“. Монографија се бави историјатом руских гробнихкомплекса – гробаља, парцела, костурница, гробница, споменика, спомен-обележја инадгробника Руса на територији Југославије, еволуцијом сећања на преминуле ипогинуле Русе, као и употребом њихове смрти у политичке сврхе. Заснована је награђи из српских и руских архива, периодици и релевантној домаћој и странојлитератури. садржај књиге можете преузети овде.

Нова књига др Зорана Јањетовића

КОСТА СОФРОНИЈЕВИЋ  БЕРЛИНСКИ ЗАПИСИ ИЗ ДВА СВЕТСКА РАТА О дијаспори са ових простора, до одласка великог гастарбајтерског таласашездесетих година XX века, постоји мало сазнања. Записи шеширџијског радникаКосте Софронијевића нам откривају да је српска и уопште јужнословенскаемиграција у Берлину била релативно бројна још пре Првог светског рата. Није серадило само о физичким радницима, већ и о квалификованим занатлијама које сучесто имале сопствене радње, кафеџијама, па и понеком власнику фабрике. Запажасе још једна појава коју смо обично склони да везујемо за новије време – мешанибракови са Немицама.Костини записи о Првом светском рату садрже приказ живота једног„непријатељског странца“ међу Немцима током Великог рата и потоње револуцијеи пружају одличан увид у понашање и размишљање како обичних људи тако ипредставника власти.За период Другог светског рата аутор нам је оставио пластичну сликувелеграда под бомбама које уништавају целе градске четврти.   садржај књиге можете преузети овде

Нова књига Божице Славковић Мирић о југословенско-албанским односима

У издању ИНИС-а изашла је најновија књига колегинице др Божице Славковић Мирић под насловом „Југославија и Албанија 1945-1948: економски односи“. Књига је посвећена југословенско-албанским односима у првим послератним годинама са акцентом на економске односе. Дело је производ оригиналног истраживачког рада на архивској грађи, са ослонцем на најновију стручну литературу. садржај књиге можете видети овде

Инструкција за куповину издања ИНИС-а

Поштовани, Сва издања ИНИС-а која нису распродата, можете купити у просторијама Института. За детаљније информације и поруџбине обратите нам се мејлом (racunovodstvo@inis.bg.ac.rs) или телефоном (00 381 11 3398-941) сваког радног дана од 10-14ч. Са поштовањем, ИНИС

Часопис Токови историје на Скопус листи!

Након сложеног процеса евалуације часопис Токови историје прихваћен је и уврштен на Скопус листу која представља највећу дигиталну базу апстраката и цитата рецензиране литературе (научних часописа, књига и зборника радова са конференција).У наредна три месеца Одељење за управљање збиркама извора Скопуса покренуће поступак индексирања нашег часописа. Процес пријаве и прихватања можете видети овде. Редакциja

Први истраживачи добили дозволу да за време епидемије истражују у Народној библиотеци Србије

  Историчар др Александар Раковић, виши научни сарадник, Института за новију историју Србије један је од ретких који је добио дозволу да истражује у Народној библиотеци Србије. Народна Библиотека ради у врло ограниченом капацитету према директним корисницима током радних дана од 10ч до 14ч. Детаљно о условима рада у Народној библиотеци можете погледати овде. (фото: лична архива др Александра Раковића) (Извор: www.in4s.net)

Интервју др Милета Бјелајца: "Перцепција Србије у свету као „мале Русије“ у великој мери одређује нашу судбину"

Др Александар Силкин, историчар и виши научни сарадник Института за славистику при Руској академији наука, објавио је научни интеревју са др Милетом Бјлејацем, научним саветником и директором Института за новију историју Србије, у научном часопису Историческая экспертиза. Интервју који је обављен на српском језику, а преведен на руски од стране др Силкина обрађује низ тема из српске историје у последња два века, а које се директно рефлектују на данашње проблеме српске државе у међународним односима, као и перцепције Србије у дипломатским круговима.   Цео интервју на руском можете прочитати овде

ИНИС у току проглашеног ванредног стања (март 2020)

Упркос ванредном стању, сарадници ИНИС-а дежурствима омогућавају минимум рада у самом инстутуту. Испред зграде саобраћај је видно смањен и град делује пусто. Како су библиотеке и архиви, главна места истраживачког рада сарадника су затворена и истраживачи су обавештени да рад наставе од куће. др Срђан Милошевић, са ручно прављеном маском на лицу - самосталан човек у вандредном стању.        Поглед из канцеларије директора за време дежурства, док др Александар Лукић чита стручну литературу у савршеном миру.

СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ РАДА ФОНДА ЗА НАУКУ

  На свечаности у београдском Народном позоришту, 11. марта, обележена jе прва година рада фонда за науку Републике Србиjе. Том приликом указана је част и представљени су руководиоци пројеката младих истраживача (ПРОМИС). Међу њима, у средини, налазио се др Срђан Мићић из Института за новију историју Србије као руководилац јединог добијеног пројекта из ИНИС-а, ("Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment") и једног од ретких пројеката из области друштвених наука који су добили средства Фонда у оквиру ПРОМИС-а.

Потписан уговор између Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и ИНИС-а

Једна од примарних делатности Института за новију историју Србије одражава се не само кроз научну делатност, већ и сарадњу са реномираним институцијама из области, науке, културе и образовања. Након низа година успешне сардње са одсеком за историју Филозофског факултета у Новом Саду у виду гостујућих предавања сарадника ИНИС-а и међусобном разменом публикација, потписан је и протокол о дугорочној сарадњи између овде две институције. Свечани чин потписивања одржан је 6. марта 2020. године у свечаној сали деканата Филозофског факултета. Протокол о сарадњи су потписали декан факултета проф. др Ивана Живанчевић-Секеруш, др Миле Бјелајац, научни саветник и директор Института за новију историју Србије и шеф одсека за историју проф. др Иван Јордовић. Протоколом су дефинисана гостовања и предавања сарадника ИНИС-а, коришћење библиотечког фонда и информација, као и објављивање заједничких издања.

ВЕЛИКИ УСПЕХ! Одобрен пројекат сарадницима ИНИС-а

У врло оштрој конкуренцији у  оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) Фонда за науку Републике Србије одобрено је финансирање пројекта "Yugoslavia’s Comparative Historical Experience with the Policies of Alliance-making and Neutrality/Non-Alignment", који је предложио тим младих сарадника Института за новију историју Србије.Руководилац овог важног, двогодишњег, пројекта биће др Срђан Мићић, научни сарадник Института за новију историју Србије, а на пројекту ће учествовати научни сарадник др Јован Чавошки, научни сарадник др Александар В. Милетић, истраживач сарадник Наталија Димић и др Александар Животић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.Треба навести да је одобрено финансирање само 59 пројакта од 585 пријављених, али само 6 пројеката је одобрено из области друштвено-хуманистичких наука, међу којима и пројекат сарадника ИНИС-а. ЧЕСТИТАМО! http://fondzanauku.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/PROMIS-List-of-projects-accepted-for-funding-1.pdf

Конференција о Покрету несврстаних у Србији

У Азербејџанском културном центру у Београду, одржана је конференција посвећена Покрету несврстаних. Повод је био предстојећи XVIII самит Покрета несврстаних у Бакуу, Азербејџану 25. и 26. октобра 2019. Конференија је одржана са темом: "Non-Alignment Movement - Belgrade 1989 to Baku: Uncertain Movement, 30 years of transformation in the period ”. Односно "Покрет несврстаних -  од Београда 1989 до Бакуа: неизвесно кретање, 30 година периода трансформације". Конференцију су отворили Његова Екселенција др Елдар Хасанов, амабасадор Републике Азербејџан и Драган Бисенић, директор "Клуба Плус". Конференцији су присуствовали и обратили се Зоран Вујић, политички директор Министарства иностраних послова Србије, Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова Савезне републике Југославије, др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.     Извор: https://www.prensa-latina.cu https://azertag.az/xeber/Belqradda

Die Neuordnung Südosteuropas nach dem Ersten Weltkrieg Pläne, Umsetzung, Folgen

Захваљујући заједничком подухвату три научно истраживачке институције одржана је у свечаној сали Инстититута за новију историју Србије радионица и конференција чији превод гласи: "Нови поредак Југоисточне Европе после Првог светског рата: планови, спровођење, последице". Радни језици конференције били су енглески и немачки. Фокус радионице био је на компаративном изучавању последица Првог светског рата на Југоисточну Европу током прве декаде након окончања париских мировних уговора. Радионица од 31. октобра завршена је свечаним предавањем проф. др Волфганга Хепкена из Лајпцига, "Southeastern Europe after the First World War. Time of Ambivalences?". Он је на компаративан и феноменолошки приступ дао увод у прву послератну деценију у којој су биле изражене велике промене друштва на свим нивоима у циљу стварања грађанског, урбаног, модерног и еманципованог друштва по угледу на земље победнице. Обрађено је и тешко наслеђе Југоисточне Европе са којима се ушло у процес промена. Конференција је подељена на панеле са по три учесника: 1. новембра: 1. Паришки послератни поредак за Југоисточну Европу, 2. Реформе и стратегија, 3. Већина и мањина 2. новембра: 4. Пријатељи и непријатељи Организатори конференције били су: Kommission für Geschichte und Kultur der Deutschen in Südosteuropas (Комисија за историју и културу Немаца у југоисточној Европи) из Тибингена у Немачкој, Institute für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde (Институт за историју подунавских Шваба и регионалне студије), такође из Тибингена и Институт за новију историју Србије у Бегораду. Радионица и конференција су одржане од 31. октобра до 2. новембра. Учесницима и пристунима обратили су се организатори и представници институција: др Матијас Бер, проф. др Рајнхард Јолер, др Карл-Петер Краус и др Миле Бјелајац   На линку можете погледати снимак целе конференције

ИНИС на 64. Међународном београдском сајму књига 2019.

Институт за новију историју Србије већ четврту годину узастопно врло успешно наступа на "Међународном београдском сајму књига". Као и претходних година сарадници института представљали су знатижељним посетиоцима издања ИНИС-а. 22. октобра на слици с лева: Радосав Туцовић (докторанд), др Срђан Мићић, др Бојан Симић, Давор Стипић (докторанд) Ове године ИНИС је имао неколико вредних издања: Др Александар В. Милетић, "Преломна времена: Милован Ђилас и западно европска социјалистичка и социјалдемократска левица 1950-1954". Др Бојан Симић, "Милан Стојадиновић и Италија: између дипломатије и пропаганде". Др Радмила Радић, "Мисија британске хришћанске заједнице у Краљевини Југославији". PhD Radmila Radić, "The Mission of the British Young Men's Christian Association in the Kingdom of Yugoslavia" Др Момчило Исић, "Основно школство у Краљевини Србији за време Првог светског рата". Др Слободан Селинић, "Књижевна дипломатија: Међународна сарадња југословенских писаца од средине педесетих до краја седамдесетих година 20. века" Др Петар Драгишић, "Шта смо знали о Италији? Поглeди из Бeогрaдa нa Итaлију 1955-1978" Др Петар Драгишић, "Зидари туђе среће: Екомонска емиграција из Југославије." Др Петар Драгишић, "Ко је пуцао у Југославију? Југословенска политичка емиграција на Западу 1968–1980" Олга Манојловић Пинтар, Вера Гудац Додић, (ур.), Традиција и трансформација: транснационална искуства југословенске историје - зборник радова", Књ. 2 Услед велике читаности репринтовано је издање др Срђана Мићића, "Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939". Књига је због свог значаја и квалитета добила награду Архива Србије. Такође је доштампан и зборник радова "Србија у модернизацијским процесима ХХ века" који је уредила Латинка Перовић, а који је 1994. окупио најугледније српске историчаре. Захваљујући квалитету својих радова, обрађеним темама, овај зборник је и даље актуелан у науци.   Драге колеге, читатељи... ДОБРОДОШЛИ!

From Alignment to Non-Alignment: Yugoslavia Discovers the Third World

Јован Чавошки је 5. јуна 2019. одржао предавање у Вудро Вилсон центру у Вашингтону на тему "Од сврставања до Несвртаних: Југославија открива Трећи свет" у којем је анализирао улогу Југославије у стварању и Покрета несвртаних и утицају који је она имала на покрет током Хладног рата .

Божићна побуна

Навршава се век од српско-српског династичког сукоба у Црној Гори, присталица Петровића и Карађорђевића, и сукоба две концепције српског и југословенског уједињења

Подгоричка скупштина

У Црној Гори којом је владала династија Петровић Његош (1697–1918) друштво се њихало у српској националној идеји. Свети Петар Цетињски, владика Раде (Његош), књаз Данило и краљ Никола имали су своје визије и програме за српско уједињење, каткад с њима на челу српства, а каткад су примат у српству препуштали владарима из Србије.

У част Шемјакиновим српским темама

Међународна научна конференција у част руског историчара и великог познаваоца Србије и српског народа Андреја Леонидовича Шемјакина, одржана је у петак у просторијама Института за новију историју Србије у Београду. Научници из Србије и Русије окупили су се да би заједно овом приликом одали почаст колеги, који је преминуо 2018. године.

Токови историје 2/2018

Изашао је нови број Токова историје 2/2018. Часопис Токови историје настао је из редовне периодичне публикације Института за историју радничког покрета Србије у форми зборника радова Токови револуције. Овај зборник је почео да излази 1967. године и под тим именом је објављиван до 1989. као годишњак.