Научни живот

Током 9. и 10. новембра 2006. у Печују, у Мађарској, у организацији тамошњег универзитета и Института за немачку културу и историју југоисточне Европе Минхенског универзитета, одржан је међународни научни скуп о положају националних мањина у југоисточ ним земљама током првих петнаестак година после Другог светског рата. На скупу је учествовало само седам референата јер је петоро из разних разлога у последњем тренутку отказало учешће.

Овај међународни скуп је одржан у Тибингену, у Немачкој, од 2. до 4. новембра 2006. у организацији Института за подунавско-швапску историју и земљопис. Институт је специјализован за изучавање географије, историје, језика и фолклора немачких националних мањина у југоисточној Европи, али се његов круг интересовања нипошто не ограничава само на теме уско везане за његову главну делатност.

Удружење за „урбану историју”, тј. изучавање развоја градских насеља (УХА) је водећи амерички научни форум те врсте са преко 400 активних чланова. Ова организација је веома уско повезана како са државним тако и са елитним приватним универзитетима на простору САД-а. На свом трећем бијеналу, челници УХА су решили да листу учесника прошире гостима из других крајева света, па је тако било неколико (млађих) научника са простора Европе, Азије и Африке.

У Врању је од 14. до 16. септембра, у организацији Института за савремену историју, Факултета безбедности Универзитета у Београду и токијског универзитета Меyо одржан међународни научни скуп "Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници и бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у периоду 15–20. века". Скуп није имао само карактер стручне историографске расправе, већ је проблем гериле посматран из више углова и са више аспеката.

Захваљујући сарадњи и финансијској подршци Института за новију историју Србије из Београда и Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу био сам на студијском боравку у Прагу од 15. до 30. септембра 2006. године. Овај боравак реализован је у оквиру рада на пројекту Института за новију историју Србије "Срби и Југославија – држава, друштво, политика" и пројекту Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу

Већ другу годину за редом Еуропеан Университy Институте (ЕУИ) са седиштем у Фиренци окупља младе истраживаче из великог броја европских земаља. Ове године Летња школа имала је укупно 35 учесника из више од двадесет земаља и одржана је у главној згради Института вили Скифаноја (Сцхифаноиа). У уводном излагању Марчело Верга (Mаrcello Vergа) са Универзитета у Фиренци изнео је своја размишљања о могућностима писања историје Европе.

У оквиру научне трибине Института за новију историју Србије у претходном периоду научној јавности су своја најновија истраживања и анализе представили сарадници два историјска института који се баве анализама историје двадесетог века. Иновативни закључци изведени из компаративних истраживања развили су богату дискусију и отворили путеве новим посматрањима проблема који су се нашли у фокусу предавача.

У Софији је од 7. до 9. маја 2007. године у организацији Бугарске комисије за војну историју и Центра за војну историју Војне академије " Г. С. Раковски" одржана Десета међународна конференција војних историчара са темом Contemporаry Methods аnd Approаches, Used in Studying the Lessons Leаrnt. Скуп је окупио већи број истраживача – историчара, политиколога, војних стручњака из Бугарске, САД-а, Италије, Шведске, Румуније и Србије.

Крајем прошле деценије ASN (Associаtion for the Study of Nаtionаlities) је доживљаван искључиво као асоцијација политиколога, док су његове годишње кон венције представљале својеврсне радно-дебатне састанке људи из области по- литичких наука.

У организацији Народног музеја из Лесковца и Института за савремену историју из Београда, у Лесковцу је 14. и 15. децембра 2006. године одржан XИ научни скуп "Културно-историјска баштина Југа Србије". Реч је о традиционалном окупљању научника из неколико научних дисциплина које се одржава сваке друге године у Лесковцу.

Поводом обележавања 200. годишњице од битке на Делиграду у Првом српском устанку и 130. годишњице српско-турског рата 1876. године, у организацији Института за новију историју Србије и Скупштине општине Алексинац, 2. сеп тем- бра 2006. одржан је у конаку манастира Св. Стеван у Липовцу код Алексинца, међународни научни скуп: Делиград 1806. Српско-турски рат 1876. Одбор за не- говање традиција ослободилачких ратова Србије уврстио је ове догађаје у Програм обележаван