Др Оливера Драгишић

 

Оливера Драгишић

 

Звање: Научни сарадник
Датум рођења:
07.03.1983.
Место рођења
: Лазаревац   

Средњешколско образовање: Гимназија, Лазаревац 
Студије:
Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју, Катедра за општу савремену историју 
Дипломски рад:
"Анатомија једног филма: Крадљивац бресака"
Мастер рад:
"Компаративна анализа уџбеника историје у Бугарској и Југославији 1944-1953."
Докторат:
"Конституисање комунистичке власти на Балкану после Другог светског рата: компаративна анализа структуре власти у Југославији, Бугарској и Румунији 1944-1947."

 

                   Радно искуство:

                   Наставница историје (2008-2009)

                   Истраживач приправник на Институту за новију историју Србије (2009)

                 Полазник, сарадник и предавач на семинарима у Истраживачкој станици Петница (од 2002)

                   Сарадник у настави на Филозофском факултету у Београду, Одељење за историју, Катедра за општу савремену историју (2010-2014)

                  Секретар Центра за савремену историју Балкана на Филозофском факултету у Београду (2011)

                  Секретар редакције у часопису Годишњак за друштвену историју (од 2010)

 

Област интересовања: Политичка и културна историја Балкана у 20. веку

Контакт: nowrunlolarun@gmail.com

Монографије:

Петар Драгишић, Оливера Драгишић, Југославија и Бугарска 1944-1980. Хроника неуспешног пријатељства, Београд 2019.

Чланци и студије:

Иван Винаров: биографија као прилог разумевању транснационалног приступа у историографским истраживањима балканске прошлости, Традиција и трансформација. Транснационална искуства југословенске историје. Тематски зборник 2, Београд 2019, с. 299-321.
Успостављање социјалистичке структуре власти у Неготину 1944-1947. године. Почетак трансформације друштва, Модернизационни тенденции в стопанския и културен живот във видинско и тимошко (XVIII-XX век). Сборник с материали от Трета международна конференция, Видин 2018, с. 150-161.
Перцепција Истока, Запада и самоперцепција у југословенској штампи 1948-1949. године, Токови историје 2/2015, с. 155-175.
Поглед кроз филм на бугарско-српске односе. Анализа бугарског играног филма `Крадљивац бресака`, Годишњак за друштвену историју 2/2010, с. 49-72.
Тумачење историје Византије у совјетском моделу уџбеника у Бугарској и Југославији 1944-1953, Годишњак за друштвену историју 2/2011, с. 51-66.
Прабугари у бугарским и југословенским уџбеницима историје. Компаративна анализа бугарских и југословенских уџбеника историје 1944-1953, Историјска трибина. Истраживања младих сарадника института за новију историју Србије 1/2013, Београд. с. 201-219.
Идеолошко-политичке интерпретације средњевековних тема у уџбеницима историје у Бугарској и Југославији 1944-1953. године, Традиција и трансформација. Политичке и друштвене промене у Србији и Југославији у 20. веку, књ. 1, ИНИС, Београд, с. 2015.
„Слобода и надзор у филму `Крадљивац бресака`“, Балканистичен форум 1/2011, Благоевград, с. 141-160. 
„Kallay`s Regime in Bosnia and Herzegovina from 1882 until 1903: ’The Creation of a New Nation’”, Anthropology of/in the Post – Socialist World, Plzen, 2008, p. 59 – 67. 
„Доктор Сима Ровински“, Мали човек и велика историја. Петничке свеске 52, 2002, с. 7-14. 

 

Преводи:

Христо Беров, Балканска индустријализација балканских „Манчестера“: Лесковац и Габрово (1878-1912), Годишњак за друштвену историју, 3/2012, с. 7-41.