др Срђан Мићић

научни сарадник
Биографија:

  • Датум и година рођења: 28.04.1983.
  • Место рођења: Београд
  • Школовање: Средња школа: 2002, Математичка гимназија
  • Факултет: 2008, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Оделење за историју.
  • Мастер теза: 2010, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Катедра за историју Југославије, „Неформална дипломатија Краљевине Југославије. Случај потписивања Пакта о вечном пријатељству између Југославије и Бугарске“.
  • Докторат: 2018, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Катедра за историју Југославије, „Балкански и подунавкси концепт југословенске спољне политике (1952–1938)ˮ.
  • Запослење:
  • 2006–2007. Библиотека Одељења за историју Филозогског факултета
  • 2008–2010. Архив Србије
  • 2009, 2011. ОШ „Старина Новак“
  • 2010–2011. Европски центар за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација
  • 2011. ОШ „Старина Новак“
  • 2011. ОШ „Стеван Дукић“
  • 2011–2012. Демонстратор на Катедри за историју Југославије, Одељење за историју, Филозофски факултет у Београду
  • 2013, Институт за новију историју Србије.
  • Област интересовања: историја међународних односа у Европи током међуратног периода, дипломатија и спољна политика Краљевине СХС/Југославије, пропаганда.
  • Е-маил: srdjan.micic@inis.bg.ac.rs
  • Монографија Од бирократије до дипломатије је награђена годишњом наградом Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић, децембра 2018. године.

Библиографија:

Монографије:

  • Краљевина Југославија и аншлус Аустрије 1938. године, Службени гласник-Европски центар за мир и развој, Београд, 2010.
  • Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939., Београд, ИНИС, 2018.

Чланци и студије:

  • „Немачка филмска пропаганда о операцијама на Балкану 1941. године“, Zbornik BOŠ, Beograd 2008, 89-102.
  • „Борба за слободну мисао – да ли цензура може да спречи формирање јавног мнења?“, Аргументи. Часопис за друштвена / политичка питања, Година V, Бања Лука 2011, 75-112.
  • „Informal Diplomacy in Yugoslav-Bulgarian Relations between two World Wars“, Бъгария и Балканите в сферата на европейските влияния през XIX – XXI век. Сборник статии, Велико Търново 2012, 217-230.
  • „О проблемима југословенских стручних делегација у архивима Беча и Цариграда“, Архив. Часопис Архива Југославије, 1-2 (2012), 34-49.
  • „Непознанице о посети Димитрија Димитријевића Турској марта 1929. године“, Токови историје, 1/2014, 201-215.
  • „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и планирање државног удара у Бугарској, 1923–1925. године“, Војноисторијски гласник, 1/2014, 203-232.
  • „Југословенска дипломатска курирска служба током међуратног периода“, Архив. Часопис Архива Југославије, 1-2 (2014), 96-111.
  • „Mission of Konstantin Todorov in North America 1927-1928: Yugoslav Foreign Service vs. Macedonian-Bulgarian organisations in North America“. Токови историје, 1/2015, 85-122.
  • „Poljska u jugoslovenskoj spoljnoj politici tokom 30-ih godina XX veka“, Jugoslovensko-poljski odnosi u XX veku, Zbornik radova, Beograd 2015, 75-91.
  • Mira Radojević, Srđan Mićić, “Serbian Orthodox Church cooperation and frictions with Ecumenical Patriarchate of Constantinople and Bulgarian Exarchate during interwar period”, Studia Acamdeica Šumenensia, Vol. 2, 2015, 126-143.
  • „Проблеми и злоупотребе у југословенској дипломатској курирској служби, 1918–1941. године“, Архив. Часопис Архива Југославије, 1-2/2015, Београд 2015, 92-104.
  • „Рад бугарског Посланства у Београду против војне интервенције Краљевине СХС (9–18. јун 1923)ˮ, Зборник Матице српске за историју, Бр. 93, Нови Сад, 2016, стр. 89-104.
  • Душан Марковић, Срђан Мићић, „Сусрети краља Александра и краља Бориса од септембра до децембра 1933. годинеˮ, Токови историје, Бр. 1/2017, стр. 175 – 198.
  • „Југословенске дипломате и дописници за штампу из Смедереваˮ, Смедеревски крај 1918-1941. Зборник радова научног скупа, Смедерево, 2017, стр. 47-73.
  • „Нишки логори за бугарске емигранте (1923–1925)ˮ, Наука и савремени универзитет, Том I, Друштвене науке пред изазовима савременог друштва, Ниш, 2017, стр. 115-126.
  • „Мала антанта и питање мањина пред Друштвом народа 1927–1934. годинеˮ, Od Moravy k Moravě III: Z historie česko-srbských vztahů / Од Мораве до Мораве III: Из историје чешко-српских односа, (Editoři: Václav Štěpánek a Ladislav Hladký; Уредник српског дела Верица Копривица), Matice moravská ve spolupráci s Maticí srbskou, Brno, 2017, str. 325-350.
  • Zoran Janjetović, Srđan Mićić, „Österreich in den Augen der jugoslawischen Diplomatie 1918–1938ˮ, Nečakov zbornik. Procesi, teme in dogodki iz 19. in 20. stoletja, (ur. Kornelija Ajlec, Bojan Bakovec, Božo Repe), Ljubljana, 2018, 479-496.
  • Срђан Мићић, „Југословенска сарадња са ʼТелеграфен Униономʼ и немачким новинарима, 1927–1934. годинеˮ, Токови историје, 2/2018, 39-66.
  • Srđan Mićić, „Yugoslav Diplomats during the Interwar Periodˮ, Balcanica Posnaniensia. Acta et studia, Vol. XXV (2018), 143-159.
  • Срђан Мићић, „Протогеровисти ВМРО у југословенској служби, 1930–1935. годинеˮ, Војноисторијски гласник, 2/2018, 70-109.
  • Сърджан Мичич, Димитър Митев, „Софийският митрополит Стефан и идеята за ʼИнтегрална Югославияʼ (Неизвестно писмо на дядо Стефан до югославския принц-регент Павел Караджорджевич)ˮ, Исторически преглед, Година LXXIV, Книжка 2 (2018), 171-185.

Енциклопедијске одреднице:

  • „Аустријско-српски односи у 20. веку“, Српска енциклопедија, Том I, Књига I, Београд – Нови Сад 2010, 389-392.
  • „Момчило Нинчићˮ, Српски биографски речник, [Књ.] 7, Мл-Пан, (главни уредник Бранко Бешлин), Нови Сад, 2018, 513-515.
  • „Коста Павловићˮ, Српски биографски речник, [Књ.] 7, Мл-Пан, (главни уредник Бранко Бешлин), Нови Сад, 2018, 775, 776.

-          Од бирократије до дипломатије. Историја југословенске дипломатске службе 1918–1939., Београд, ИНИС, 2018.