Др Милана Живановић

научни сарадник

Биографија:

• Датум и година рођења: 21.11.1991.
• Место рођења: Београд.
• Школовање: Средња школа: 2010, Четврта гимназија у Београду.
• Факултет: 2014, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју.
• Мастер теза: 2015, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, "Смена парадигме: од антикомунизма ка прагматизму – односи Совјетског Савеза и Југославије 1939-1941. г.".
• Докторска дисертација: 2019, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, „Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку“.
• Област интересовања: Историја руско-српских односа у 20. веку.
• секретар редакције Токови историје од 2022.
• Е-mail: milana.zivanovic@yahoo.com

Библиографија:

Монографије:

• M. Живанович, Бережно храня следы: русские змигранты в Великой Кикинде и монахини монастыря Хопово/Брижљиво чувајући трагове: руски емигранти у Великој Кикинди и монахиње манастира Хопово, Москва 2016, 226 c.
• "И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку", Београд 2020, 567 с.

Зборници докумената:

• Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи, приредили А. Тимофејев, М. Живановић, Београд 2018, 527 c.

Чланци и студије:

• М. Живановић, „Истрага у Првом руском кадетском корпусу великог кнеза Константина Константиновича у Белој Цркви 1934. године“, Токови историје 1/2022, 43-69.                                                                                 
• М. Живанович, „И крест, и пятиконечная звезда. Мемориальная политика Югославии и захоронения солдат и офицеров Красной армии в 1944-1991 годах“, Международная жизнь 4/2022, 102-111.                                            
• М. Живанович, „Ботаника и политика: избрание и исключение из состава Сербской академии наук П.И. Чернявского“, Журнал российских и восточноевропейских исследований 1/2022, 139-176.                                
• М. Живанович, „Научный работник в области космического права Михаил Сергеевич Смирнов“, Славянский мир в третьем тысячелетии 1-2/2022, 53-71.
• М. Живанович, „Вклад Алексея Борисовича Арсеньева в сохранение усского наследия в Сербии“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 2021-2022, 176-179.
• М. Живановић, „Руска емиграција и Априлски рат“, 80 година од избијања Другог светског рата на простору Југославије и страдања града Крагујевца, ур. Дмитар Тасић, Лела Вујошевић. Крагујевац: Центар за научноистраживачки рад Српске академије наука и уметности и универзитета; Београд: Институт за новију историју Србије, 2021, 317-338.
• „Влияние политики на судьбу и память о русских участниках движения Сопротивления в Югославии“, Русская эмиграция и движение Сопротивления в годы Второй мировой войны, сост. М. Ю. Сорокина, Москва 2021, стр. 26–43.   
• „Sudbina nasleđa ruske emigracije u Jugoslaviji 1944-1945.“, Istorija 20. veka 1/2021, стр. 77–98. https://doi.org/10.29362/ist20veka.2021.1.ziv.77-98
• „В помощь сербам: к вопросу о деятельности Московского славянского комитета в 1850–1870-е гг.“, ЭНОЖ „История“ 2/2021
• „'Я почувствовал себя сербом...'. Русские эмигранты в Апрельской войне 1941 года“, Военно-исторический журнал 9/2021, стр. 46–55.
• „Сећање на учешће Руса у покрету отпора и ослободилачким операцијама у Југославији“, Други светски рат 75 година касније, Том 2, ур. Д. Денда, Б. Б. Димитријевић, Д. Тасић, Београд; Бања Лука 2021, стр. 409–431.
• „Чемодан русского беженца: горсть родной земли, книги, иконы“, Столетие двух эмиграций. 1919-2019. Сборник статей, отв. ред. А. Ю. Тимофеев, Москва; Белград 2019, стр. 163-178.
• „Молот в руках красных: судьба Русского дома после 1944 года“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 9/2019, стр. 355-371.
• „Политика сећања у Југославији на ослободилачке операције 1944. и улогу Црвене армије“, Токови историје 2/2020, стр. 139-160.
• „Смрт и погреб руског посланика у Београду Николаја Хенриковича Хартвига 1914. године“, Русија и Србија на прелому векова. Српске теме Андреја Шемјакина, ур. А. Тимофејев, Београд; Москва 2020, стр. 247-261.
• „Проекты российских воинских мемориалов Первой мировой войны в Королевстве СХС / Королевстве Югославия: идеи, символика, реализация“, Славянский альманах 1–2/2020, стр. 207-231.
• „Захоронения и памятники русским эмигрантам — членам Сопротивления в Югославии“, Военно-исторический журнал 10/2020, стр. 75-80.
• „Ideje i planovi borbe protiv komunizma u redovima ruske emigracije u Kraljevini SHS / Kraljevini Jugoslaviji“, Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku, ur. D. Gavrilović, Golubić 2020, str. 53-71.
• „Успомене на цара Николаја II код Срба уочи и после Првог  светског рата (први део)“, Историјске свеске 16/2015, стр. 32-39.
• „Успомене на цара Николаја II код Срба уочи и после Првог светског рата (други део)“, Историјске свеске 17/2015, стр. 33-38.
• „Совјетски филмови на биоскопским репертоарима у Краљевини СХС/Краљевини Југославији“, Токови историје 1/2016, стр. 115-141.
  A. Timofeev, M. Živanović, „Carnegie Report on the Causes and Conduct of the Balkan Wars 1912-1913. Could Report Authors and their Principals be Objective?”, Токови историје 3/2016, p. 43-70.
• „Слика последњег руског цара код Срба у 20. веку“, Србија и руска револуција 1917.  Нове теме и изазови. Тематски зборник радова, ур. А. Тимофејев, Београд 2017, стр. 259-282.
• „Приют Российского Общества Красного Креста для престарелых, инвалидов и нетрудоспособных в городе Велика-Кикинда“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 7/2017, с. 61-88.
• „Смерть на чужбине: Сербия как последний приют русских беженцев“, 1917 год в истории и судьбе российского зарубежья. Международная научно-просветительская конференция Москва, 26-28 октября 2017 года, сос. М. Ю. Сорокина, Москва 2017, с. 643-665.
• „Сећање на ратно савезништво 1944. – совјетски гробни комплекси у срезу Кикинда и застава Кикинде у Москви“, Attendite. Гласник Историјског архива у Кикинди 14/2018, стр. 199-212.
• „Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији“, Токови историје 1/2019, стр. 85-110.