Ћирилица / Latinica / English

Др Милана Живановић

научни сарадник

Биографија:

 

  • Датум и година рођења: 21.11.1991.
  • Место рођења: Београд.
  • Школовање: Средња школа: 2010, Четврта гимназија у Београду.
  • Факултет: 2014, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју.
  • Мастер теза: 2015, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, "Смена парадигме: од антикомунизма ка прагматизму – односи Совјетског Савеза и Југославије 1939-1941. г.".
  • Докторска дисертација: 2019, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, „Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку“.
  • Област интересовања: Историја руско-српских односа у 20. веку.
  • Е-mail: milana.zivanovic@yahoo.com

Библиографија:

Монографије:

  • M. Живанович, Бережно храня следы: русские змигранты в Великой Кикинде и монахини монастыря Хопово/Брижљиво чувајући трагове: руски емигранти у Великој Кикинди и монахиње манастира Хопово, Москва 2016, 226 c.
  • "И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку", Београд 2020, 567 с.

Зборници докумената:

  • Уџбеник за Тита: Коминтерна и припреме партизанског рата у Европи, приредили А. Тимофејев, М. Живановић, Београд 2018, 527 c.


Чланци и студије:

  • „Гробни комплекси руских војника погинулих током Првог светског рата на територији Србије“, Војноисторијски гласник, посебно издање 2019, стр. 273-300.
  • „Чемодан русского беженца: горсть родной земли, книги, иконы“, Столетие двух эмиграций. 1919-2019. Сборник статей, отв. ред. А. Ю. Тимофеев, Москва; Белград 2019, стр. 163-178.
  • „Молот в руках красных: судьба Русского дома после 1944 года“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 9/2019, стр. 355-371.
  • „Политика сећања у Југославији на ослободилачке операције 1944. и улогу Црвене армије“, Токови историје 2/2020, стр. 139-160.
  • „Смрт и погреб руског посланика у Београду Николаја Хенриковича Хартвига 1914. године“, Русија и Србија на прелому векова. Српске теме Андреја Шемјакина, ур. А. Тимофејев, Београд; Москва 2020, стр. 247-261.
  • „Успомене на цара Николаја II код Срба уочи и после Првог  светског рата (први део)“, Историјске свеске 16/2015, стр. 32-39.
  •  „Успомене на цара Николаја II код Срба уочи и после Првог светског рата (други део)“, Историјске свеске 17/2015, стр. 33-38.
  • „Совјетски филмови на биоскопским репертоарима у Краљевини СХС/Краљевини Југославији“, Токови историје 1/2016, стр. 115-141.
  • A. Timofeev, M. Živanović, „Carnegie Report on the Causes and Conduct of the Balkan Wars 1912-1913. Could Report Authors and their Principals be Objective?”, Токови историје 3/2016, p. 43-70.
  •  „Слика последњег руског цара код Срба у 20. веку“, Србија и руска револуција 1917.  Нове теме и изазови. Тематски зборник радова, ур. А. Тимофејев, Београд 2017, стр. 259-282.
  • „Приют Российского Общества Красного Креста для престарелых, инвалидов и нетрудоспособных в городе Велика-Кикинда“, Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына 7/2017, с. 61-88.
  •  „Смерть на чужбине: Сербия как последний приют русских беженцев“, 1917 год в истории и судьбе российского зарубежья. Международная научно-просветительская конференция Москва, 26-28 октября 2017 года, сос. М. Ю. Сорокина, Москва 2017, с. 643-665.
  • „Сећање на ратно савезништво 1944. – совјетски гробни комплекси у срезу Кикинда и застава Кикинде у Москви“, Attendite. Гласник Историјског архива у Кикинди 14/2018, стр. 199-212.
  • „Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији“, Токови историје 1/2019, стр. 85-110.

Издвајамо