Ћирилица / Latinica / English

Др Божица Славковић Мирић

Биографија:

  • Датум и година рођења: 16.09.1987.
  • Место рођења: Призрен.
  • Школовање: Средња школа: 2001, XIII београдска гимназија, Београд.
  • Факултет: 2005, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, „Батаљони Организованих Арнаута 1919-1921“.
  • Мастерска теза: 2009, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Катедра за историју Југославије, „Југословенско-албански економски односи 1945-1948. Планови и сарадња“.
  • Докторска теза: 2011, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Катедра за историју Југославије,“Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929-1941“.
  • Запослење: 2015-2018, професор историје ОШ „Војвода Путник“ (Београд)
  • 2018, Институт за новију историју Србије.
  • Област интересовања: Историја Косова  и Метохије у периоду између два светска рата; југословенско/српско-албански односи кроз историју; друштвена историја Косова и Метохије.
  • Е-маил: bozica.slavkovic@gmail.com

Библиографија:

Монографије:

  • Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929-1941, Просвета – Принцип, Београд 2018.

Радови у часописима и тематским зборницима:

  • „Батаљони Организованих Арнаута 1919-1920“, Војноисторијски гласник, бр. 1, Београд 2010, 133-158.
  • „Дезертирања Албанаца из Југословенске армије након ослобађања Косова и Метохије (1944 и 1945)“, Војноисторијски гласник, бр. 1, Београд 2011, 92-113.
  • „Југословенско-албански економски односи 1945-1948: планови и сарадња“, Историја 20. века, бр. 1, Београд 2012, 133-148.
  • „Батаљони Организованих Арнаута 1920-1921. године“, Војноисторијски гласник, бр.1, Београд 2012, 51-70.
  • „Југословенско-албанска сарадња у области културе, науке и просвете 1945-1948“, Историја 20. века, бр. 3, Београд 2012, 109-128.
  • „Болести на селу у Краљевини Југославији као последица културе живљења“, Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, Зајечар 2012, 109-119.
  • „Шуме и шумарство на Косову и Метохији 1929-1941“, Историја 20. века, бр. 2, Београд 2013, 75-92.
  • „Рад Призренске богословије 1929-1937.“, Лесковачки зборник, бр. 53, Лесковац 2013, 294-305.
  • „Здравствена политика Краљевине Југославије на Косову и Метохији 1929-1941“, Историја медицине, фармације, ветерине и шународна здравствена култура, Зајечар 2013, 165-181.
  • „Културна политика Краљевине Југославије на Косову и Метохији 1929-1941: школство и описмењавање“, Културно наслеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности, књ. 1, Београд 2013, 523-545.
  • „Општи поглед на здравствене прилике у Југославији пре и после Другог светског рата (до 1960)“, (коаутор Ена Мирковић), Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, Зајечар 2014, 157-167.
  • „Срби и Албанци у рату“, Лексикон Првог светског рата у Србији, Београд 2015, 186-193.
  • „Здравље у народном животу у традицији и свакодневици у источној и јужној Србији (Косово и Метохија), (коаутор Ена Мирковић)“, Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, Зајечар 2015, 193-205.
  • „Ширење великоалбанске пропаганде на Косову и Метохији 1929-1941“, Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, књига 2, Приштина-Лепосавић 2016, 227-243.
  • „Призрен у јесен 1915. године - почетак албанске голготе“, Век српске голготе 1915-2015, Историја I, Косовска Митровица 2016, 339-365.
  • „Власт бана и банске управе Вардарске бановине на Косову и Метохији 1929-1941“, Конзулска Битола и историските, современите и идните културни и уметнички врски мегу Република Македонија и република Србија, Битољ 2016, 531-546.
  • „Власта на банот и на банската управа на Вардаската бановина на Косово и Метохија 1929-1941“, Конзулска Битола и историските, современите и идните културни и уметнички врски мегу Република Македонија и република Србија, Битола 2016, 547-563.
  • „Проблеми на југословенско-албанској граници 1929-1941“, Војноисторијски гласник 1/2016, 67-91.
  • „Косово и Метохија у годинама приближавања Другом светском рату“, Косово и Метохија у Другом светском рату-седам деценија касније (тематски зборник међународног значаја), Косовска Митровица 2016, 21-42.
  • Сенатори Краљевине Југославије (биографије: Јордан Цветковић 73-74, Коста Димитријевић 82-83, Милош Драговић 84-85, Милутин Драговић 85-86, Радослав Дунић 86-87, Душан Ђерић 90-91, Драгослав Ђорђевић 92-93, Михаило Ђурић 94-95, Емил Гаврила 100-103, Богдан Гавриловић 103-105, Васо Глушац 110-111, Георг Грасл 112-113, Трајко Хаџи Бошковић 117, Спира Хаџи Ристић 120-122, Михаило Каламатијевић 143-144, Ђура Крџалић 162-163, Владимир Митровић 205, Коста Поповић 230-231, Јанко Самуровић 259, Џафер Сулејмановић 288-289, Глигорије Ташковић 303-304, Светозар Томић 307-309, Павле Вујић 333-335, Станојло Вукчевић 335-336, Ђуро Вукотић 339-340, Чедомир Захарић 341-342, Мухамед Златко 344, Јеремија Живановић 345-346), Београд 2016.
  • „Порођај и култура женског тела у етномедицини источне и јужне Србије“ (коаутор др Ена Мирковић)“, Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, Зајечар 2017, 117-128.
  • „The Yugoslav State and the idea of the Greater Albania in the interwar Period“, Politics of Enmity, Institut za filozofiju I društvenu teoriju, Beograd 2018, 229-254.
  • “(Су)живот Срба и Албанаца на Косову и Метохији 1929-1941“, Хронотoп Косова и Метохије у науци и уметности (међународни тематски зборник), Лепосавић 2018, 419-439.
  • „Политичке, економске и културне прилике у Гњиланском срезу између два светска рата“, Лесковачки зборник 2019, 195-207.

 

Издвајамо