Штампа

Научни живот

Др Вера ГУДАЦ-ДОДИЋ, Институт за новију историју Србије

Информација о презентацији резултата рада Института за новију историју Србије, Москва, 2–7. октобра 2010.

У периоду од 2. до 7. октобра 2010. године делегација Института за новију историју Србије: директор Института др Момчило Митровић, главни и одговорни уредник редакције за институтска издања др Гордана Кривокапић-Јовић, председник Научног већа Института др Вера Гудац-Додић, др Александар Животић и др Алексеј Тимофејев, боравила је у Москви, у Дому руске емиграције "Александар Солжењицин" (Дом Русского Зарубежья имени Александра Солженицына). Основни циљ и сврха боравка сарадника Института за новију историју Срби је у Москви била је промоција Института, приказ области интересовања запослених истраживача и тема којима се баве, као и презентација најновијих институтских издања, студија и монографија, те научног часописа Института Токови историје. Јачање веза у научном раду и истраживању, учвршћивање постојеће научне сарадње са колегама и истраживачима из различитих еминентних научних институција у Русији, а пре свега Института за словенске студије Руске академије наука, као и утемељење будућих заједничких активности, такође је био циљ посете и боравка сарадника у Москви.

Промоција Института за новију историју Србије одржана је 5. октобра 2010. у Дому руске емиграције. Присуствовали су јој, поред осталих, директор Дома руске емиграције Виктор Москвин, директор Института за словенске студије (Института славяноведения РАН) Константин Никифоров, колеге са Московског државног универзитета "Ломоносов" (Московкого государственного университета им. М.В. Ломоносова), Руског института за стратешке студије (Российского института стра тегических исследований) и других руских академских институција. Институт је представио и публици се први обратио директор др Момчило Митровић, који је у главним цртама приказао развој Института, историјат и основне делатности. Про моција Института изложена је и базирана на неколико тематских целина. Нау чноистраживачка делатност Института приказана је, поред осталог, и кроз истра живачке области које су у фокусу интересовања истраживача у Институту. У склопу разноликих тема из друштвене, политичке, економске и културне историје Србије којима се запослени баве, историје различитих институција, спољне политике итд., указано је и на теме везане за друштвену историју Србије, социјалне групе и друштвене слојеве. Проблематика сељаштва и грађанства анализирана је из различитих углова и аспеката, а посебно је сагледавана кроз један сегмент, однос комунистичке власти према тим друштвеним слојевима и правце државне политике. У склопу тема из друштвене историје Србије које су сарадници Института обухватили својим истраживањима је и изучавање српског грађанства и односа југословенске власти према њему, као важном делу те комплексне проблематике. Указано је на студију Наташе Милићевић, која је објављена управо под таквим насловом, Југословенска власт и српско грађанство 1944–1950, монографију којој је у протеклој години припала награда Министарства за науку. Међу радовима који се односе на истраживања других социјалних група су и они које се баве изучавањем најмногобројнијег друштвеног слоја – сељаштва. Пратећи актуелне трен до ве светске историографије, сарадници Института били су усмерени ка проуча вању још једне социјалне групе – жена. Приказана су и друга издања најновије продукције Института. Посебно је наглашен тематски оквир везан за институцију војске, у чијем склопу је истакнута књига др Милета Бјелајца, Генерали и адмирали Краљевине Југославије (1918–1941). Презентована је и монографија о историји Срба у Хрватској, аутора др Софије Божић Срби у Хрватској 1918–1929. Посебан круг чинила је и историографија везана за НОБ, потом за цркву, питања хладног рата, ИБ-а и др. Наглашен је значај часописа Токови историје, који излази још од 1967. године (Токови револуције, Токови).

Указано је на домете тог научног часописа како на унутрашњем тако и на међународном плану. Посебно интересовање владало је за сарадњу и учешће сарадника из иностранства у часопису. Целокупну промоцију пратили су визуелни ефекти, урађени поводом 50 година Института, као и на видном месту истакнута најновија институтска издања. За учеснике презентације приређен је посебан програм боравка у Москви. Потенциране су посете Архиву Дома руске емиграције и Институту за словенске студије. У Архиву су гостима из Београда приказана нека од најзначајнијих до кумента везаних за рад руске емиграције од првих дана Октобарске револуције до данас. Обилазак Института за словенске студије Руске академије наука учесницима је пружио прилику да упознају целокупан комплекс Руске академије наука и уметности. Поред званичног дела посете, директор Института за новију историју Србије др М. Митровић водио је и разговоре о будућој сарадњи са К. Никофоровим из Института за словенске студије Руске академије наука и са А. Едемским из Института за стратешке студије. Директор Дома руске емиграције Виктор Москвин позван је у званичну посету ИНИС-у, поред осталог у циљу проширења сарадње са том институцијом. Током боравка у Москви сарадници Института посетили су низ академских института, библиотека, иституција културе. Посета делегације ИНИС-а Москви само је наставак сарадње Института са сличним институцијама и појединцима у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Чешкој, Бугарској и другим земљама.

Мр Милан СОВИЉ, Институт за новију историју Србије

Трећи научни скуп чешких балканолога, Брно, 27. април 2010. године

Сарадња Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу (Филозофицка факулта Универзитy Карловy в Празе) и Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну (Филозофи цка факулта Масарyковy Универзитy в Брнě) кроз заједничке сусрете поводом проучавања тема из историје и културе Балкана, настављена је априла 2010. године. Кажемо настављена, јер су у 2009. одржане две конференције чешких балканолога. Прво у Брну фебруара, а затим октобра месеца у Прагу. Овог пута, домаћин трећег скупа био је Институт за славистику Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну (Устав славистикy ФФ МУ).

Научни скуп је одржан 27. априла 2010. у конференцијској сали Деканата Филозофског факултета Масариковог универзитета. Испред Института за славистику у Брну учествовали су др Вацлав Штјепанек (Вацлав Штěпанек), др Павел Крејчи (Павел Крејчи) и доц. Ладислав Хладки (Ладислав Хладкy) са својим асистентима и докторантима: Вјером Смејкаловом (Вěра Смејкалова), Алоисијом Змешкаловом (Алоисие Змешкалова), Маријом Микеском Шупицом (Марија Микеска Шупицова), Маријом Зоуфалом (Марие Зоуфала) и Петром Стехликом (Петр Стехлик).

С друге стране, испред Института за светску историју (Устав свěтовyцх дěјин) и Института за славистику и источноевропске студије Филозофског факултета Карловог универзитета (Устав славистицкyцх а вyцходоевропскyцх студии ФФ УК) учествовали су доц. Јан Пеликан (Јан Пеликан) и његови асистенти и докторанти Ондржеј Војтјеховски (Ондřеј Војтěцховскy), Ондржеј Жила (Ондřеј Жила), Елишка Млинарикова (Елишка Млyнарикова), Самуел Бенеш (Самуел Бенеш), Урош Лазаревић (докторант на Институту политичких наука Филозофског факултета Карловог универзитета – Устав политологие ФФ УК), као и потписник ових редова.

Након поздравног говора др Вацлава Штјепанека, представници Института за славистику у Брну и Института за светску историју и Института за славистику и источноевропске студије у Прагу, др Вацлав Штјепанек и др Павел Крејчи, односно доц. Јан Пеликан приказали су кроз основне податке стање у својим институтима, шта је урађено у претходном периоду, али и шта би могло да се учини у времену које долази на развоју балканистике у Прагу и Брну.

Други део скупа протекао је у проучавању, анализирању и дискутовању два рада: Марије Микеске Шупице, Македонскосрбскy циркевни спор од взнику самостатне Републикy Македоние до року 2008 (Македонско-српски црквени спор од настанка самосталне Републике Македоније до 2008. године) и Петра Стехлика, Босна в идеологии илyрисму а цхорватске политице 40. лет 19. столети (Босна у идеологији илиризма и хрватске политике четрдесетих година 19. века). Исцрпне и пре свега конструктивне полемике показале су да историчари и слависти у Прагу и Брну раде озбиљно на проучавању историје, друштва, језика и културе на Балкану. Скуп чешких балканолога протекао је и завршен је у пријатељској атмосфери, уз потврду да досадашња три сусрета неће бити и једина, јер ће наредна конференција, са новим радовима и дискусијама, бити одржана у Прагу на јесен 2010. године.

Мр Милан СОВИЉ, Институт за новију историју Србије

Научна конференција: "Ческе, словенске а ческословенске дěјинy 20. Столети В", 23–24. марта 2010, Храдец Кралове, Ческа република Храдец Кралове, чешки град богате традиције, са предивним готским, ренесансним и барокним грађевинама, био је домаћин пете по реду научне конференције "Чешка, словачка и чехословачка историја 20. века". Конференцију је организовао Историјски институт Филозофског факултета Универзитета Храдец Кралове (Хисторицкy устав Филозофи цке факултy Универзитy Храдец Кралове) 23. и 24. марта 2010. године.

Презентација учесника конференције, предавања, као и свечано отварање и затварање конференције било је у згради Филозофског факултета. Још 2005. године међу докторантима Историјског института Факултета ху манистичких наука Универзитета Храдец Кралове (Хисторицкy устав Факултy хума нитницх студии Универзитy Храдец Кралове) настала је идеја о окупљању младих историчара који би на научним скуповима презентовали радове и уједно упознали стручну јавности са својим магистарским и докторским дисертацијама. Марта 2006. организована је прва а затим од 2007. до 2010. још три научне конференције, које су окупиле већи број млађих историчара, превасходно из Чешке и Словачке. Сличан случај био је и на петој конференцији "Чешка, словачка и чехословачка историје 20. века", када је у осам панела учествовало више од четрдесет младих историчара, чије су теме и поља интересовања били везани за разне аспекте проучавања чехословачке историје. Првог дана конференције представљени су радови из привредне, политичке и културне историје Чехословачке, као и чешког и словачког народа у 20. веку, али и из историографије и теорије историјске науке.

Другог и уједно последњег дана научног скупа, учесници су излагали радове из друштвене историје (два панела), као и на теме из чехословачке међународне политике (такође два панела под називом "Чехословачка у европском контексту"). Неки од радова на конференцији односили су се на: привредни развој Чехословачке у међуратном периоду, прилике у Протекторату Чешка и Моравска у току немачке окупације у Другом светском рату, на емиграцију из Чехословачке после 1945, ситуацију у Чехословачкој 1968–69. године, затим су анализирана разна питања развоја чехословачке историографије, стање у чешком и словачком друштву кроз 20. век, као и чехословачка међународна политика и однос према другим европским земљама. Потписник ових редова је учествовао у оквиру панела "Чехословачка у европском контексту" са темом Југославске охласy на удалости в Ческословенску в летецх 1938–1939 (Одјеци дешавања у Чехословачкој 1938–1939. године у југословенској средини). Након сваког завршеног панела, публика је имала прилику да се укључи у дискусију са предавачима, што је било од великог значаја, с обзиром на коментаре, али и запажања присутних. Веома пријатни домаћини – запослени у Историјском институту Филозофског факултета Универзитета Храдец Кралове, предвођени др Јаном Мервартом (Јан Мерварт), потрудили су се да конференција буде организована професионално и одговорно.

О томе говори и чињеница да је првог дана научног скупа представљен зборник радова са истоимене конференције из 2009. године Ческе, словенске а ческословенске дěјинy 20. столети ИВ. Попут тог зборника, љубазни домаћини најавили су у најскорије време објављивање радова са конференције из марта 2010. Презентовани радови на конференцији у Храдец Краловима пружили су нове погледе на неке обрађене, као и на мање познате теме из чешке, словачке и чехословачке историје, али и подстакли учеснике и публику на другачија размишљања. Уједно, сама идеја – окупљање младих историчара, млађих доктора наука, доктораната и магистраната на конференцији, показала се као право решење у представљању нових радова, али и упознавању бројних колега из струке. Можда ће се једног дана неке сличне идеје јавити и у научним круговима Србије.

 

Др Олга Манојловић-Пинтар, ИНИС

Медјународна научна конференција "ТИТО: видјења и тумачења", Београд, Србија, 8-9. маја 2010. Иститут за новију историју Србије, Архив Југославије и Судост Институт из Регензбурга организују Медјународну научну конференцију "ТИТО: видјења и тумачења" Конференција ће бити отворена у петак 7. маја у 16 часова у Музеју историје Југославије, Ботићева 6. Током суботе и недеље (8. и 9. маја) учесници скупа ће рад наставити у Архиву Југославије, Васе Пелагића 33. Детаљне информације о учесницима и распореду излагања можете наћи у програму скупа. Узми програм скупа

 

Мп Сања ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕВИЋ, Институт за новију историју Србије

(Пре)обликовање "пејзажа сећања" у Србији и Словенији после 1991. године, Љубљана, Словенија, 20-27. новембра 2008. На основу међудржавног споразума тј. у оквиру билатералне научне сарад-ње Републике Србије и Републике Словеније, током 2008. године дошло је до формулисања заједничког пројекта између Института за новију историју Србије из Београда и Научноистраживачког центра Словеначке академије из Љубљане (Знанственоразисковални центер САЗУ), под називом (Пре)обликовање "пејзажа сећања"у Србији и Слоеенији после 1991. године. Рад на овом пројекту, после ра-спада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, прекида дипломатских односа, али и научних веза, означио је почетак нове сарадње Института за новију историју Србије, као релевантног научног центра, и сродних научних институција у Словенији. Потреба за израдом заједничких пројеката којима би се историјским истраживањима подвргла "наша" и "њихова" сећања, тако пресудна у процесу пре/ ре(дефинисања) блиске прошлости указуј е назначај не помаке у развоју методологије истраживања у историјској науци у последње две и по деценије и на неминовности изналажења одговора на питања која се намећу у вези са тумачењем "збивања" из деведесетих година 20. века. Боравак у Љубљани у периоду од 20. до 27. новембра 2008. године пред-стављао је први сусрет са престоницом Републике Словеније и са еминентном научном установом каква је Научноистраживачки цетар САЗУ, на чијем челу је господин Ото Лутар. Захваљујући предусретљивости љубазних сарадница Центра Тање Петровић и Катј е Шкрљ било ј е могуће упознати се са градом, као и са обим-ном и разноврсном делатношћу словеначких научника окупљених око Центра. Бора-вак у Љубљани послужио је и за упознавање са другим сродним установама као што су: Словеначки школски музеј (Словенски солски музеј), Народна и универзи-тетска библиотека (Народна ин универзитетна књизница), Институт за савремену исто-рију (Институт зановејсо згодовино) и Филозофски факултет. Научна сарадња са Републиком Словенијом и другим државама из региона од изузетног је значаја за формулисање нових тема, развој научне делатности и научног подмлатка, који је тако ретко у прилици да истражује у архивама и библи-отекама са простора бивше југословенске државе која је на различите начине незаобилазан предмет истраживања.

 

Мр Весна ЂИКАНОВИЋ, Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Мигратион то, фром, анд ин Соутхеастерн Еуропе: Интерцултурал цоммуницатион, Социал Цханге анд Транснатионал Тиес", Анкара, 21-24. маја 2009. Од 21. до 24. маја 2009. године у Анкари је одржана Пета конференција Међународног удружења за антропологију југоисточне Европе (ИнАСЕА). Поред ИнАСЕА, организатор конференције био је и Факултет за комуникацију Хацетеп универзитета у Анкари. Тема конференције било је питање миграција, тема чија је сложеност и актуелност јасно видљива из самог назива скупа: Миграције ка, из и унутар југоисточне Европе: интеркултурна комуникација, друштеене промене и транснационалне еезе (Мигратион то, фром, анд ин Соутхеастерн Еуропе: Интерцултурал Цоммуницатион, Социал Цханге анд Транснатионал Тиес). Преко сто учесника, етноло-га, антрополога, историчара, из двадесетак земаља света, овом приликом је пред-ставило својаистраживања. Натај начин створенаје могућностдасеједансложени друштвени феномен сагледа свеобухватно, као и да се стекне слика о дометима науке и сферама интересовања у погледу постављене теме. Након уводног обраћања проф. др Леа Лукасена, проф. др Јасне Чапо Жмегач и проф. др Нермина Абадана Уната, започео је тродневни рад конференције. Кроз 36 панела сврстаних у осам сесија, анализирани су разлилити аспекти миграција и миграторног понашања. Разматрана су питања попут места миграција у европским истраживањима, питање идентитета, проблем мањина и миграција, утицаја миграција на породицу, утицаја миграната на земљу порекла, миграционе политике појединих земаља, проблема илегалних миграција итд. Истакнуто место заузеле су актуелне теме савременог тренутка попут проблема избеглица, виђења другог, анализе савремене миграторне легислативе, питања медија и нових технологија, економских и политичких аспе-ктата миграциј а у савременом свету, питања азила, интезивног миграторног кретања ка земљама Европске уније али и унутар ове заједнице и сл. Завршном пленарном седницом и одлуком да се следећа конференција одржи за две године у Регенсбургу, окончан је рад конференције. Велики број учесника, разноврсност обрађених тема, одлична организација и љубазност домаћина учинили су боравак у Анкари једнако корисним и пријатним искуством.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Бетwеен 'Тотал Wарс' анд 'Смалл Wарс' Студиес ин тхе Социетал Хисторy оф тхе Цолд Wар", Институт фüр Созиалфорсцхунг, Хамбург, 3-5. септембра 2008. Последњих пар година хамбуршки Институт за социјалну историју организовао је низ конференција посвећених најразличитијим аспектима глобалног хладног рата - од економије и великих криза, па све до анализе односа између великих сила и малих држава, као и општих друштвених тенденција у оба супротстављена блока. И овом приликом су колеге из Хамбурга окупиле низ значајних светских стручњака који су свој научни рад посветили многим темама које су обележиле последњих пет деценија XX века. Исто тако, што је значајно напоменути, на овој конференцији је пружена драгоцена прилика младим истраживачима да прикажу резултате својих истраживања. На овом научном скупу окупили су се учесници из многих земаља (Немачка, Британија, САД, Русија, Канада, Аустрија, Израел, Швајцарска, Данска, Шведска и Србија) који су својим радовима покрили најшири спектар хладноратовских тема. Поред анализа које су се непосредно бавиле процесом спољнополитичког одлучивања у САД-у (САД и НАТО или улога америчких председника и њихових саветника) или СССР-у (промене у постстаљинистичком руководству, планирање инвазије на Чехословачку 1968. или Горбачовљева политика према Авганистану), велики део понуђених радова се дотицао и тема као што су арапско-израелски сукоб, спољна политика Мао Цедунга, односи СССР-а и Југославије, деликатни односи унутар НАТО-а и Варшавског пакта итд. Из сваке од понуђених презентација учесници су могли интроспективно да сазнају многе мање познате чињенице које су пресудно утицале на обликовање односа унутар оба блока или између самих суперсила и малих али важних земаља које су чиниле глобални мозаик хладног рата. На овом скупу је учествовао и мр Јован Чавошки, који је својим радом за-снованим на досад непознатим југословенским и кинеским документима предста-вио непознату историју успостављања дипломатских односа између Југославије и ХП Кине 1954-55. године. Овим радом доказано је да су азијски фактори, пре свега Титово путовање у Индију и Бурму, а тек онда опште стање совјетско-југо-словенских односа, пресудно утицали да Пекинг донесе кључну одлуку да пожури са дипломатским признањем Београда. Надамо се да ће немачке колеге и наредних година наставити са овом традицијом организовања конференција које ће нам још више приближити и осветлити многе мање или више познате догађаје хладног рата, али да ће продужити и са добром праксом публиковања зборника са ових скупова.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Ленг зхан yу Зхонг Су гуанxи: wаијиао, јингји yу wенхуа јиаолиу" (Хладни рат и кинеско-совјетски односи: дипломатска, економска и културна размена), Еаст Цхина Нормал Университy, Шангај, 5-7. јануара 2009. После дугих и темељних припрема Центар за међународне студије хлад-ног рата из Шангаја организовао је велики међународни научни скуп који је је на једном месту окупио водеће светске стручњаке из области кинеско-совјетских односа и многе млађе колеге које се у својим истраживањима посредно или не-посредно дотичу тематике односа два комунистичка џина током читавог хладног рата. Поред присуства значајних имена из кинеског и руског научног живота, ова конференција је окупила велики број колега из САД-а, Канаде, Јапана, Сингапура, Немачке, Мађарске и Србије. Током последње деценије овај скуп представља једну од најзначајнијих конференција које су биле посвећене тематици совјетско--кинеских односа. Током три дана конференције смењивали су се панели и говорници који су се дотицали најразличитијих тема: културне размене између Москве и Пекинга током 50-их година (размена студената, стварање кинеског образовног система, утицај на свакодневни живот, обликовање културних модела, нарочито кроз филм итд.), економске сарадње две земље (изградња кинеског војно-индустријског ком-плекса, трговина стратешким материјалима, развој кинеског нуклеарног програ-ма), затим положаја кинеских држављана на територијама привремено под контро-лом Совјетског Савеза, али су неки учесници истакли и супротстављене перцеп-ције економских и друштвених реформи које су у ХП Кини довеле до коренитог преображаја, док су се у Совјетском Савезу завршиле тоталним крахом државе и социјалистичког система. Исто тако, остали панели су били посвећени и дипло-матским односима ХП Кине и СССР-а (распад совјетско-кинеског савеза и посте-пена нормализација током 80-их година), као и триангуларним односима Кина-СССР-САД. Током самог скупа презентоване су и три најновије књиге о совјетско--кинеским односима које су током последњих годину и по дана сукцесивно објављиване у Кини и САД-у. Аутор ових редоваје учествовао на панелу посвећеном совјетско-кинеским односима и Трећем свету где је уз двојицу колега из Русије и САД-а представио свој рад заснован на југословенским, кинеским и руским архивима о Титовом пу-товању у земље Азије и Африке 1958-59. године и реакцијама совјетско-кинеског савеза на југословенске напоре да се организује покрет несврстаних. По новини презентованих чињеница уз овај рад се још истакао и рад колеге Андреја Едемског о неуспешном организовању Друге афро-азијске конференције у Алжиру 1965. године. На тај начин су совјетско-кинески односи постављени ујошједну битну димензију која је обликовала међународни ангажман обе велике силе, али и земаља као што је Југославија. Сви радови презентовани на овој конференцији биће публиковани током ове године у ексклузивном зборнику који су саставиле кинеске колеге. Овим скупом и зборником који ће уследити историчари и политиколози са три континента дали су свој велики допринос даљем расветљавању компликованих односа Москве и Пекинга, али су истовремено отворена и многа питања и теме који заслужују даља истраживања, те се надамо да ће у ближој будућности бити још сличних конферен-ција које ће омогућити квалитетну научну интеракцију на највишем нивоу.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Цхина анд тхе Wорлд ин Мао'с Ласт Децаде, 1966-1976", Университy оф Хонг Конг, Хонг Конг, 9-10. јануара 2009. Још од краја 60-их година "културна револуција" представља догађај из савремене кинеске историје који све до дан данас привлачи највише научне пажње, али истовремено представља и процес који је изазвао највише контроверзи међу ки-неским и страним историчарима. Настојећи да окупљањем истраживача из разних крајева света продуби наше разумевање ових дешавања, Хонгконшки универзитет је почеткомјануараовегодине организовао велику међународну конференцију која је требало да нам пружи много нових чињеница које се тичу кинеских спољних односа током Маове последње деценије, али и да боље сагледамо како је спољни свет гледао на Кину у том истом периоду. Овом скупу присуствовали су истраживачи из Кине, САД-а, Русије, Канаде, Британије, Немачке, Индије, Мађарске, Пољске, Сингапура, Грчке и Србије. Током два дана конференције излагања присутних била су подељена на девет панела који су се дотакли најразличитијих аспеката кинеских односа са остатком света. Поред генералне дебате о узроцима распада совјетско-кинеског савеза и о утицају фраг-ментације комунистичког блока на избијање и ток "културне револуције", један од привих панела био је посвећен анализи корелација између унутрашњих фактора и општег стања спољних односа ХП Кине у том периоду. Затим је део конференције био посвећен односима ХП Кине и специфичних региона света: СССР, САД, Исто-чна и Западна Европа, азијске земље, Трећи свет итд. Поред овакве географске поделе реферата, два панела била су посвећена и културним питањима и односу светске културне и интелектуалне јавности према процесима унутар саме Кине. Из свих поменутих реферата могли смо сазнати много новог о томе какву су позицију заузимале суперсиле према Кини у том периоду, како је "културна револуција" утицала на погоршање совјетско-кинеских односа, али, исто тако, допринела и убрзаној нормализацији односа са Вашингтоном, како су амерички савезници у Европи полако успостављали нормалне дипломатске односе са Пекингом, али смо добили више информација и о резервисаном односу азијских земаља према Кини због општег тока "културне револуције" (Вијетнам, Малезија и Сингапур, Индија, Блиски исток). Мр Јован Чавошки учествовао је на панелу посвећеном односима Кине и земаља Источне Европе где је представио свој рад о почецима нормализације односа Југославије и Кине 1969-1971. године који су се својом динамиком и током скоро идентично поклопили са процесима који су се одвијали у кинеским односима са обе суперсиле. На овом панелу учествовале су и колеге Мирча Мунтеану, Петар Вамош и Малгорзата Гнојинска, које су представиле односе Румуније, Мађарске и Пољске са Кином током касних 60-их па све до средине 70-их година. Пошто је глобално познавање односа свих ових земаља са Кином мало истражено, овај панел је изазвао значајно интересовање међу учесницима. Ова међународна конференција је отворила важно поглавље у процесу мултидисциплинарног и географски свеобухватног истраживања кинеске спољне политике током "културне револуције" које нам је омогућило не само да се детаљ-није упознамо са овим још увек недовољно истраженим периодом кинеске исто-рије, већ и да све ове догађаје заиста схватимо у једном глобалном контексту где су и велике силе и мале земље одиграле подједнако значајну улогу у овом историјском мозаику. У ближој будућности организатори скупа планирају и објављивање зборника радова.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Једномесечно студијско путовање на Кубу, јануар-фебруар 2009. године Уз пуну подршку и препоруку професора Пјера Глеихесеса (Пиеро Глеијесес) са престижног Универзитета Џонс Хопкинс (Јохн'с Хопкинс Университy), а кога сам имао част да лично упознам прошле године у Вашингтону током студијског боравка у Центру Вудро Вилсон, током јануара и фебруара ове године боравио сам на једномесечном студијском путовању на Куби. Иначе, професор Глеихесес је аутор изванредне студије о Кубанцима у Африци током 60-их и 70-их година XX века, али је и први човек ван Кубе коме је било омогућено, уз лично одобрење Фидела Кастра, да истражује у кубанским архивима. Подршка овог професора омогућила ми ј е да ступим у контакт са угледним професорима Хаванског универзитета који су се подробно побринули о мом смештају и истраживањима. Већи део боравка провео сам на Вишем институту за међународне односе - Раул Роа Гарсија (Институте Супериор де лос Релационес Интернационалес - Раул Роа Гарциа) при Министарству спољних послова Кубе, где сам се несметано користио њиховом библиотеком и истраживачким датабазама. Поред тога, имао сам и исцрпне контакте и разговоре са њиховим истраживачима, од којих су многи бивше активне дипломате. Циљ мојих истраживања био је да се ближе упознам са кубанском улогом у покрету несврстаних и њиховом интеракцијом са Југославијом током кључних година изградње самог покрета. Уз боравак у овом значајном институту, одлазио сам и до Националне библиотеке Кубе, где сам детаљно ишчитавао штампу и тражио релевантну литературу Често сам одлазио и до Хаванског универзитета, на коме сам успоставио радни однос са многим про-фесорима и млађим истраживачима. Позван сам и да следећи пут одржим и један курс предавања о Југославији и несврстанима. Уз поменуте активности у свим овим институцијама, упознао сам многе значајне дипломате и политичаре. Направио сам интервјуе са господином Хозеом Линаресом (Јосе Линарес), бившим замеником министра спољних послова који је био задужен за несврстане, као и са др Карлосом Алзугарајем (Царлос Алзугараy), бившим шефом одељења за балканске социјалистичке земље, каријерним дипло-матом и амбасадором у многим земљама, који је сада водећи истраживач на Инсти-туту за америчке студије. Са др Алзугарајем договорена је и дугорочна научна сарадња, као и заједничко публиковање радова о Куби, Југославији и несврстанима, док је аутору ових редова омогућено да без икаквих препрека публикује своје радо-ве и у угледним кубанским часописима. Исто тако, имао сам и краћи сусрет са Рикардом Аларконом (Рицардо Аларццн), дугогодишњим кубанским амбасадором у УН-а и министром спољних послова, а садашњим председником Народне скуп-штине. Што се тиче кубанских архива, они су скоро потпуно затворени за домаће и стране истраживаче, али се аутору овог извештаја указала драгоцена прилика да подробније дозна опште стање архивске грађе, намере око декласификовања и могуће перспективе пуштања истраживача у архиве, нарочито у архив Министар-ства спољних послова. Уз подршку кубанских професора и пријатеља, али и Амбасаде Србије у Хавани, поднет је и званични захтев за декласификовање грађе која се тиче Југославије и покрета несврстаних, тако да ће даљи развој догађаја у позитивном правцу омогућити још једно студијско путовање на Кубу Све у свему, овај студијски боравак омогућио је аутору да подробније разуме улогу Кубе у покрету несврстаних, као и да из непосредне близине упозна једно значајно друштво, чије истраживање и спознаја заслужују нашу пуну пажњу и симпатије.

 

Мр Александар Животић, Институт за новију историју Србије

Международная научная конференция "'Пражскаја весна' и евољуција обшчественних настроениј в СССР и странах Центраљној и Југо-Восточној Европy", Москва, 23–24. октобра 2008. У Москви је 23. и 24. октобра 2008. у организацији Института за славистику Руске академије наука одржан међународни научни скуп "Прашко пролеће и еволуција друштвених кретања у СССР-у и земљама централне и југоисточне Европе". Конференција је организована поводом четрдесете годишњице совјетске интер венције у Чехословачкој, а била је посвећена анализи утицаја дешавања у Чехословачкој на општа друштвена дешавања у земљама социјалистичког света. Сем руских окупила је и већи број чешких, мађарских, румунских и српских историчара. Конференција је започела поздравним говорима директора Института за славистику Руске академије наука Константина Никифорова и представника Чешке и Словачке амбасаде. Саветница Амбасаде Републике Србије госпођа Јелица Курјак, иако најављена у званичном програму скупа, из непознатих разлога није дошла на конференцију. У оквиру прве сесије своје реферате су изложили Б. С. Орлов о узроцима Прашког пролећа, И. Вондрова о чехословачком друштву након 1968, Б. А. Шмељева о утицају чехословачких дешавања на процес реформи социјалистичких друштава и О. В. Павленкова о информацијама Совјетске амбасаде у Прагу о ситуацији у Чехословачкој и реформистичким кретањима током 1967. и 1968. Током друге сесије говорили су Г. П. Мурашкова о феномену унутарсистемске опозиције неостаљинизму и А. Б. Едемски о југословенским оценама Прашког пролећа. На трећој сесији првог дана конференције Љ. Димић и Ј. Чавошки су имали реферат о политичкој кризи и друштвеној мисли у Југославији између 1968. и 1971. и И. С. Јажборовска о утицајима догађаја у Чехословачкој на дешавања у Пољској. На првој сесији другог дана конференције Т. Краус је говорио о потресима унутар социјалистичког света након чехословачких дешавања, В. В. Волубјев се осврнуо на друштвена кретања у Пољској као последицу дешавања у Чехословачкој, М. Баратова је говорила о доставама мађарској служби безбедности о ставовима мађарских интелектуалаца према кризи у Чехословачкој, а О. И. Величкова о аустријским реакцијама на гушење реформског покрета у Чехословачкој. На поподневној сесији су говорили Александар Животић о утицају чехословачке кризе на излазак Албаније из Варшавског пакта и на правце кретања југословенско-албанских односа у контексту потреса унутар социјалистичког света и И. И. Орлик о међународним аспектима гушења покрета у Чехословачкој. На крају конференције је организован округли сто о изворима и историографији о дешавањима у Чехословачкој 1968. у оквиру кога је А. Животић представио зборник 1968 – четрдесет година после, објављен у издању Института за новију историју Србије 2008. године. Конференција је дала велики допринос унапређењу општег нивоа знања о дешавањима унутар социјалистичког света и отворила читав низ питања везаних за односе између комунистичких партија, њихове организационе и идеолошке особености, специфичну технологију власти и начин јавног и конспиративног деловања, као и друштвена кретања у социјалистичким земљама која су условила кризна дешавања у Чехословачкој 1968.

 

Мр Сања Петровић Тодосијевић, Институт за новију историју Србије

"Македонскиот идентитет низ историјата", Скопље, Македонија, 10–13. октобра 2008. Међународни научни скуп "Македонскиот идентитет низ историјата" одржан је у Скопљу (Македонија) од 10. до 13. октобра 2008. године, поводом шездесет година од оснивања Института за националну историју из Скопља. Љубазним до маћинима из ИНИ-ја на челу са директором Института Тодором Чепрегановим, секретаром скупа Љубицом Јанчевом и осталим члановима Организационог одбо ра: Орде Иваноским, Симом Младеновским, Надеждом Цветковском, Зораном То доровским, Ђорђијем Чакарјаневским и Маријом Пандевском, уз помоћ Владе Републике Македо није, пошло је за руком да на скупу посвећеном једном од нај значајнијих и најосетљивијих питања у македонској историографији окупе више од педесет истраживача из Македоније, затим Сједињених Америчких Држава (Виктор Фриедман, Кеитх Броwн), Русије (Елена Гускова, Марија Проскурнина), Аустрије (Оливер Сцхмитт), Грчке (Вермунд Арбаце, Анастасиа Каракасидуо), Пољске (Ирена Ставови-Кавка), Бугарске (Стојко Стојков, Петро Христов, Пламен Димитров), Аустралије (Ицо Најдоски), Албаније (Васе Стерјовски) и Србије (Биљана Вучетић, Историјски институт, Сања Петровић Тодосијевић, Институт за новију историју Србије). Међународни научни скуп у Скопљу био је прилика да се на једном месту сретну представници различитих генерација и заговорници различитих приступа изучавању македонског питања. Присуство значајног броја историчара са простора Балкана било је прилика да се на више него интересантан начин отворе питања која су до сада повлачила врло јасне границе између македонске, бугарске или српске историографије. Скуп у Скопљу показао је да осетљива "национална проблемати ка" мора бити подложна критичком мишљењу и другачијим тумачењима. И овога пута отворено је питање примене метода у историјском истраживању. Радови број них, пре свега историчара, али и социолога, етнолога, антрополога и лингвиста показали су да не постоје теме о којима се може говорити искључиво из историчарима "блиског" угла. Динамичне и бурне дискусије најбоља су потврда сврсисходности оваквих скупова. Међународни научни скуп "Македонскиот идентитет низ историјата" представља пријатно изненађење јер је на најбољи могући начин представио млађе генерације македонских истраживача окупљених око Института за националну историју у Скопљу. Усмерени ка истраживачким центрима у Македонији, као и сусед ним земљама тј. Бугарској, Србији, више него драгоценим архивама Беча или других европских градова, показали су се, у стручном смислу, у најбољем могућем светлу. Јубилеј Института за националну историју придружује се, ове и наредне године, неколицини сличних прослава у региону. Прославе педесетог рођендана Ин ститута за новију историју Србије из Београда и Института за историју из Сарајева, четрдесетог Института за савремену историју из Београда – најбоља су по тврда континуитета и трајања историјске науке на овим просторима. Скупови попут конференције у Скопљу јединствена су прилика да се колеге сретну, виде и на јединствен и другачији начин, кроз суочавање са различитим мишљењима, репрезентују резултате сопствених истраживања.

 

Душан МАРКОВИЋ

Јесења академија: "1968: 40 година после", Рапац, (Истра, Хрватска), 28. септембра – 4. октобра 2008. У Рапцу (Истра, Хрватска) је од 28. септембра до 4. октобра 2008. одржан семинар (службени назив: Јесења академија) "1968: 40 година после", као заједнички пројекат Београдске отворене школе, фондације Хајнрих Бел (Хеинрицх Бöлл) и организације Балкан Труст фор Демоцрацy. ( www.бос.орг.yу , www.боелл.де , www.фондација-боелл.еу , www.гмфус.орг/балкантруст ) Академија је окупила 25 студената из Србије, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске и Федерације БиХ, махом друштвених наука, који су исказали посебно интересовање за наведену тематику. У улози предавача нашли су се стручњаци који се овим темама баве као истраживачи, али је посебан квалитет дала чињеница да су се међу њима налазили и неки учесници протеста. Може се само изразити жаљење што сви најављени предавачи нису могли да присуствују скупу. По себи се разуме да је академија пружила прилику за упознавање учесника са другим активностима организатора. Посебно треба истаћи пригодну промоцију зборника Повратак у шездесет осму – 40 година од протеста, у издању фондације Хајнрих Бел. Начелно говорећи, академија је тематско-хронолошки подељена на дешавања 1968. године у Европи и свету, потом на одговарајућа збивања у Југославији, као и на проблематику демократске консолидације бивших југословенских република и могућности развоја регионалне сарадње. Класична предавања су комбинована са дискусијама и радионицама. Најпре је мр Владимир Петровић изложио међународни контекст протеста, смештајући студентски покрет у оквире напетих околности хладног рата. Студенте је на протест, између осталог, подстицао отпор рату у Вијетнаму, као и незавидно стање на универзитетима широм света. Наравно, о одређеним особеностима европског и светског покрета 68. било је речи и на другим сесијама, најпре у излагањима професора Гаје Секулића. Пре свега треба издвојити запажање да, иако су студенти истицали неопходност разрешења бројних социјалних и економских питања, циљ није био просто повећање животног стандарда (како се говорило "борба за већи бифтек"), већ општа реформа, уз борбу за личну слободу и промовисање права младих на саодлучивање и креирање сопствене будућности. Др Јана Баћевић је говорила о политикама образовања и специфичним појавама у вези с тим које су пратиле студентске протесте. С једне стране се политике образовања могу посматрати као узрок студентског незадовољства; с друге, послужиће као средство елиминације њиховог покрета. О збивањима 1968. године у Југославији највише је говорио др Небојша Попов, како из угла истраживача тако и из угла учесника. Надовезујући се на излагање професора Гаје Секулића, које се делом односило и на ситуацију у Сарајеву 1968, као и на излагање мр Марка Зубка о омладинској и студентској штампи у СФРЈ, и аргументовано потврђујући своје ставове кроз дебату, Н. Попов је указао да се, без обзира на подстицаје из иностранства, и узроци и непосредни поводи за избијање демонстрација налазе унутар југословенских друштвених околности. Студенти ниједног тренутка нису имали за циљ преузимање власти, па чак ни утицај на друштвене и економске реформе; циљ је био стицање личне слободе, на све остале девијантне појаве у друштву студенти су само указивали. Покрет се не гаси престанком штрајка универзитета 9. јуна, већ опстаје и наредних неколико година – непосредно кроз атмосферу на универзитету и рад студентских зборова, а посредно кроз ослобађање критичке мисли у уметности, науци и друштву уопште. Држава креће у сузбијање оба вида покрета убрзо након 9. јуна и успева у својој намери до средине седамдесетих. У Хрватској се у борбу против либералне опозиције режиму укључио и десничарски студентски покрет који је израстао из једног крила загребачког протеста 68. и убрзо добио подршку власти. Будући да је академија имала и дневнополитички аспект, у жељи да проговори о нивоу демократије у земљама западног Балкана и промовише принцип регионалне сарадње, последња два дана су више била посвећена савременијим темама, али опет у контексту покрета 68, у вези са негативним ефектима гушења студентског протеста и друштвеним кретањима уочи распада СФРЈ. У питању је конзервативни заокрет у више сегмената унутрашње политике, за чије спровођење је било неопходно створити савез наизглед супротстављених друштвених група. Ову "негативну синтезу", како је назива професор Лино Вељак, чинили су конзервативни кругови у КП, црквени прваци и националистичка интелигенција, уз сарадњу са емиграцијом и пратећим појавама рехабилитације некадашњих противника комунизма и националних икона. Ситуација у Хрватској је била веома налик оној у Србији, само што политички носиоци ХДЗ-а, такође изворно комунисти, у тренутку формирања "негативне синтезе" нису били на руководећим местима у партији већ у улози дисидената. Даље паралелно праћење ових феномена у Србији и Хрватској неминовно води до 2000. године када и једна и друга опција у својим срединама губе власт, барем привремено. "Негативна синтеза" као појава узрокована конзервативним заокретима током седамдесетих посматра се као унутрашњи фактор који је на свој начин допринео да ова јесења академија данас има међународни карактер. Већ је било речи о томе да је академија пружила доста прилика за дебату и отворен разговор на теме које су покретане кроз предавања. Током дебата су испољена и различита мишљења, чак и отворена неслагања, пре свега око тема директно везаних за 1968. Неке тезе које су заступане чак би се могле сврстати у покушаје ревизије историје. Сасвим различите или контрадикторне интерпретације истог историјског догађаја (ако изузмемо ненаучну намеру, разуме се) директно су при томе везане за недостатак адекватних историографских радова који би нас значајно приближили тешко достижном идеалу историјске истине. Никад нисам био присталица плурализма историјских истина. Ипак, у ишчекивању адекватних научних радова на ову тему, може да радује чињеница да се још увек на овим просторима негује атмосфера слободног изношења мишљења, иако, нажалост, није у питању универзитет. Лепо је чути да испод наслага класне, националне или грађанске дисциплине и даље живи свест о неопходности слободне академске расправе. Можда би се могло рећи да се ипак није узалуд протестовало 68.

 

Мр Милан СОВИЉ, Институт за новију историју Србије

Међународна научна конференција "Сецуритy Аппаратус, Пропагандисм анд Прагуе Спринг", Прагуе, 7–9 септембер 2008, "Безпечностнí апарáт, пропаганда а Пражскé јаро", Праха 7.–9. зáří 2008, Праха У години обележавања значајних догађаја из чехословачке историје – 40 година од Прашког пролећа и уласка здружених снага пет чланица Варшавског пакта на територију Чехословачке – била је одржана међународна конференција "Безбедносни апарат, пропаганда и Прашко пролеће" од 7. до 9. септембра 2008. у организацији Института за студије тоталитарних режима, Пољског института и Филозофског факултета Карловог универзитета (Чешка), Института народног сећања (Пољска) и Института за проучавање историје Мађарске револуције 1956. (Мађарска). Место одржавања конференције била је Универзитетска сала Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу. Главни програм конференције чинило је пет панела, који су били посвећени разним аспектима Прашког пролећа и безбедносних апарата: Европа и Прашко пролеће 1968, Безбедносни апарат у совјетским сателитима и Прашко пролеће, Безбедносни апарат у Чехословачкој и Прашко пролеће, Окупација Чехословачке и Други живот Прашког пролећа. Својим радовима представило се више од 20 научних радника из неколико земаља (Чешка, Словачка, Пољска, Мађарска, Литванија, Србија). Неке од тема на конференцији односиле су се на: Мађарску и Прашко пролеће, Пољску у 1968. години, Прашко пролеће из париске перспективе, Догађаје из 1968. из угла Словачке безбедносне службе, Активности централног органа чехословачке полиције августа 1968, Жртве окупације Чехословачке, Пропаганду окупационих војски, Нове облике антисовјетског покрета у Литванији и активност КГБ-а после Прашког пролећа итд. Потписник ових редова имао је излагање са темом Тхе Ецхоес оф Тхе Совиет Оццупатион оф Цзецхословакиа ин Тхе Yугослав пресс. Након сваког завршеног панела следила је дискусија и разговори публике и предавача. У оквиру конференције били су приказани и чехословачки, пољски и мађарски документарни филмови, који су говорили о Прашком пролећу, окупацији Чехословачке и њеним последицама. Такође, важан део конференције чинио је програм "Сведоци о Прашком пролећу – дискусија". Конференција је била допуњена и културно-уметничким програмом – отварањем изложбе фотографија и разног писаног материјала под називом "Инвазија 1968" у организацији Института народног сећања и свечаним концертом у Рудолфинуму "Музика за Праг 1968" у извођењу Народног симфонијског оркестра Пољског радија из Катовица. Концерт је био посвећен Ришару Шивецу (Рyсзард Сиwиец), првом човеку који се запалио и себи одузео живот у знак протеста против окупације Чехословачке. Љубазни домаћини потрудили су се да конференција буде добро организована. Поред обезбеђених симултаних превода на чешки, енглески и пољски језик (уједно то су били и званични језици конференције), организатори научног скупа су објавили и један број брошура, монографија и докумената, као и каталоге изложби, који су тематски били везани за саму конференцију. Промене у чехословачкој држави и друштву, удаљавање од Совјетског Савеза и на крају окупација Чехословачке, и после написаних многобројних књига и објављених извора, и даље привлаче велику пажњу историчара широм Европе. Радови који су били представљени на међународној конференцији "Безбедносни апарат, пропаганда и Прашко пролеће" упот пуњују проучавање проблематике Прашког пролећа, окупације Чехословачке и ње них последица, али и отварају неке нове теме и дају нове идеје за будућа истра живања.

 

"Трет македонски конгрес за историја на медицината со међународно учество", Штип, Македонија, 5–7. јуна 2008

Трећи македонски конгрес историје медицине одржан је у Штипу од 5. до 7. јуна 2008. године у организацији Македонске асо цијације за историју медицине (Македонска асоцијација за историја на медицината), Специјалне болнице за кардиохирургију "Филип ИИ" (ПЗО Специјална болница за кардиохирургија "Филип ИИ"), Завода и Музеја Штип (Завод и Музеј Штип). Трећи македонски конгрес историје медицине окупио је истраживаче (историчаре, етнологе, лингвисте, лекаре, фармацеуте, дефектологе) са простора Македоније (Аница Ђорђиевска, Божидар Стефановски, Бранислав Светозаревиќ, Валентина Златковска, Васо Радивојевиќ, Вера Ђошева, Арне Ђоргов, Весна Костовска, Весна Велиќ-Стефановска, Виктор Камиловски, Гор дана Антулевска, Димитрија Китановски, Катица Трајкова, Ленче Пуздерлиска, Лидија Тантуровска, Лиљана Макаровска, Љубица Јан чева, Катарина Мирчевска, Маја Закоска, Марика Трајкова-Мушкар ска, Елена Јосимовска, Киро Папакоча, Марина Гацова, Мери Џар лиева, Оливер Грамосли, Петар Бојаџијевски, Рената Бојаџијев ска-Цветковска, Христо Бајаџиев, Трајко Босеовски, Ериета Николиќ, Лидија Ђурковска, Марика Трајкова-Мушкарска, Благица Дукоска, Ленче Илиевска, Домника Рајчановска, Илија Глигоров), као и из Бо сне и Херцеговине (Фахрудин Куленовић, Амер Овчина, Берка Кли нић, Ениса Шљиво) и Србије (Александар Рајић, Сања Петровић Тодосијевић). Овогодишњи конгрес у Штипу био је прилика да се обележи десет година од оснивања Македонске асоцијације за историју медицине. Основана на иницијативу љубазне и предусретљиве госпође Елене Јосимовске, марљивог истраживача и непоколебљивог ентузијасте, сада већ далеке 1998. године, Асоцијација је, чини се деценију касније, испунила један од својих основних циљева – скренула је пажњу на медицину као релевантан предмет историјског истраживања који мора наћи своје место како на медицинским факултетима и школама у Македонији и региону тако и у уџбеницима историје оптерећеним догађајном односно политичком историјом. Присуство више од четрдесет истраживача, професионално потпуно другачије оријентисаних али свесних чињенице колико је мултидисциплинарни приступ изучавању историје медицине неопходан, још једна је потврда оправданости постојања ове и сличних асоцијација. Многобројни учесници скупа покушали су да предоче различите теме (историја појединачних медицинских установа и делатности заслужних појединаца, генеза развоја различитих болести и историја различитих приступа у њиховом лечењу, делатност више међународних установа и различитих асоцијација на простору Краљевине, социјалистичке Југославије и држава које су настале на том простору, истори ја маргинализованих друштвених група пре свега жена и деце, алтернативни приступи у лечењу итд.) које су, да ли као последица немара и неод говорности друштва или свесне одлуке политичких елита, остале на маргинама историографије. Одлична организација Трећег македонског конгреса историје медицине добија на значају ако се зна да је љубазним домаћинима на челу са госпођом Еленом Јосимовском пошло за руком да учеснике скупа и ширу читалачку публику обрадују зборником радова (Зборник на трудови, Штип, 5–7. јуни 2008) Скроман буџет није био разлог да се поред зборника радова са овогодишњег сусрета не промовише и зборник радова учесника Другог македонског конгреса историје медицине одржаног у Струмици 2005. године, што се, с обзиром на уобичајену праксу, мора посебно похвалити. Сусрет историчара, етнолога, лингвиста, лекара, фармацеута и представника других професија, одржан у Штипу од 5. до 7. јуна 2008. године, указао је број ним истраживачима на непрегледно поље у балканским историографијама пот пуно запостављених тема. У нади да ће Македонска асоцијација за историју медицине наћи начина да у већој мери привуче пажњу релевантних представника државе и струке, која неретко пружа отпоре, указујемо на значај свих будућих сусрета.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Сиxтх Аннуал ГWУ-УЦСБ-ЛСЕ Интернатионал Градуате Студент Цонференце он тхе Цолд Wар", Санта Барбара, 4–5. априла 2008.

Ове године, већ шести пут, Универзитет Џорџ Вашингтон из Вашингтона, Калифорнијски универзитет из Санта Барбаре и лондонски ЛСЕ организују међународни научни скуп постдипломаца и доктораната из целог света који се баве различитим димензијама хладноратовског конфликта. Ова конфернција сада је постала већ традиционално место окупљања за професоре и студенте чије поље интересовања обухвата светску историју после 1945. године, а сваке године овај скуп се премешта на један од универзитета који су стални организатори овог подухвата. Ове године скуп је одржан у калифорнијском месту Санта Барбара, на кампусу ондашњег универзитета. Конференција је окупила многе младе истраживаче из САД-а и Европе (Британија, Ирска, Шпанија, Србија), док су неки од њих били и из других крајева света (НР Кина, Јужна Кореја) али су своје постдипломске студије похађали, углавном, у САД-у. На шест панела учесници су представљали радове и дискутовали на најразличитије теме везане за глобалну политику суперсила (спољна политика САД-а у време Никсонове администрације, совјетска спољна и економска политика), Трећи свет и процес деколонизације, Блиски исток, различита религиозна и социјална питања итд. Можемо слободно рећи да је највише пажње и најинтензивнију дебату подстакао панел о деколонизацији, у коме је учествовао и мр Јован Чавошки са својим радом "Арминг Ноналигнмент: Yугослав Армс Схипментс то Бурма анд тхе Цолд Wар ин Асиа". Поред овог учесника, друга два панелиста из Британије и САД-а представила су своје радове који се тичу британско-француских односа у светлу рата у Алжиру и правне дебате у УН-у о статусу југозападне Африке (данашња Намибија) под окупацијом Јужноафричке Републике. Иначе, већ устаљена традиција ове конференције јесте да се на крају додели награда за најбољи рад коме се омогућава да буде објављен у неком од престижних светских часописа који се баве хладним ратом. Овом приликом је направљен преседан и додељене су две награде за најбољи рад и једну од њих понео је и рад мр Јована Чавошког о југословенско-бурманским војним и политичким односима 50-их година. Међународна публикација овог рада може се очекивати у скорије време. Пошто је ово већ други пут да истраживачи из Србије учествују на овом годишњем скупу (колега мр Александар Животић је учествовао 2006. године), уверени смо да је српска хладноратовска историографија у оба случаја неспорно доказала да може да се апсолутно равноправно носи са свим светским изазовима које проучавање глобалне историје после Другог светског рата намеће историчарима. Надамо се да ће тако и остати.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Фром Хелсинки то Белграде: Тхе Фирст ЦСЦЕ Фоллоw-уп Меетинг ин Белграде 1977/78", Сава центар, Београд, 8–10. марта 2008.

Хладни рат у Европи 70-их година био је несумњиво обележен процессом привременог попуштања напетости међу блоковима (детант), као и дефинисањем суштинских постулата европске безбедности и сарадње кроз институционалне механизме Конференције за европску безбедност и сарадњу (КЕБС). Био је то покушај да се утемељењем неких од универзалних принципа коегзистенције међу европским земљама (безбедносне гаранције, неповредивост граница, немешање у унутрашњу политику других земаља итд.) конструктивно повежу две стране нашег континента, дубоко подељеног деценијским идеолошким предрасудама. Иако је фундаментални документ био донет још на конференцији у Хелсинкију 1975. године, Београдски састанак КЕБС-а 1977/78. године у много чему је допринео је да идеја континуитета и интегралне примене "хелсиншких принципа" опстане и дуго после потписивања хелсиншког завршног акта. Ипак, пад детанта касних 70-их година, услед конфронтације суперсила у Африци и Индокини, допринео је да се поново пробуђени антагонистички односи међу блоковима пресликају и на ток београдског састанка. У организацији "Жикић фонда" из Бона/Београда, а уз свесрдну подршку Министарства спољних послова Републике Србије, ОЕБС-а и вашингтонског Центра Вудро Вилсон, у београдском Сава центру одржана је међународна конференција о београдском састанку КЕБС-а (8–10. марта 2008. године). Овај престижни скуп окупио је широк круг водећих стручњака за хладни рат и европску историју и политику из многих земаља Европе и света (Немачка, САД, Русија, Велика Британија, Италија, Финска, Шведска, Аустрија, Пољска, Бугарска и, наравно, Србија). Ова конференција се састојала из два дела, мањег, политичког, на коме су представници Министарстава спољних послова Србије и Финске, као и представник ОЕБС-а, ставили дискусију о настанку КЕБС-а у актуелни међународни моменат, док је већи део овог скупа био искључиво посвећен научној дебати о историјском значају периода пре, током и после београдског састанка 1977/78. године. Кроз низ панела на овом скупу могла се пратити улога и опште импликације ангажовања многих актера који су, на разне начине и са различитим циљевима и могућностима, утицали на ток београдског састанка – суперсиле, земље западне и источне Европе, неутралне и несврстане земље. Поред тога, питање људских права (тзв. ИИИ корпа) било је, итекако, важно за ток састанка из 1977/78. године, јер је то била главна тачка раздора у многим расправама између делегација два блока. Овом питању су била посвећена два одвојена панела. Кроз живу научну дискусију могло се доста сазнати како о појединачној политици и ставовима одређених држава у том периоду тако и о новим тенденцијама у историографији и политици декласификовања докумената земаља из којих су поједини учесници дошли. Пошто су бивша Југославија и њен председник Јосип Броз Тито дали суштински допринос настанку и обликовању "хелсиншких принципа", а у овом случају Београд и Југославија били су и домаћини састанка 1977/78. године, било је врло важно да се појаве и наши историчари који би рекли коју реч више о улози Југославије у процесу КЕБС-а и тако упознали колеге у свету с најновијим тенденцијама у српској историографији у вези са темама везаним за хладни рат. На овом скупу два представника из Србије, проф. др Љубодраг Димић и мр Јован Чавошки, детаљно су представили у својим радовима улогу Југославије током два кључна периода – до конференције у Хелсинкију 1975. и од Хелсинкија до Београда 1975-77. године. Сви радови са овог скупа ускоро ће бити публиковани у краћем зборнику који ће бити објављен у организацији ОЕБС-а, док је за 2010. предвиђено и проширено међународно издање овог зборника.

 

Ненад АНТОНИЈЕВИЋ, Музеј жртава геноцида, Београд

Интернатионал Семинар фор Едуцаторс "Теацхинг абоут тхе Схоах анд Антисемитисм", Тхе Интернатионал Сцхоол фор Холоцауст Студиес, Јад Вашем, Јерусалим, Израел, 6–24. јануара 2008. Министарство културе Владе Републике Србије и Савез јеврејских општина Србије су ме одредили као представника Републике Србије на Међународном семинару за предаваче на енглеском језику Међународне школе за студије холокауста у музеју Јад Вашем у Јерусалиму (Yад Васхем), на којем су били присутни представници из више земаља (Аустралија, САД, Велика Британија, Канада, Бразил, Јужноафричка Република, Румунија, Хрватска, Македонија, Литванија, Естонија, Летонија, Чешка Република, Србија). За време трајања семинара имао сам могућност да користим базу података библиотеке, архива и визуелног центра овог музеја, а велики део документације доступан је и преко интернет адресе музеја: www.yадвасхем.орг. Од посебне важности била је могућност упознавања са сталном поставком музеја Јад Вашем која је отворена марта 2005. и која представља спој коришћења досадашњих искустава презентације тродимензионалних предмета, фотографија, архивске грађе, филмске документације и видео-сведочења преживелих, са најсавременијим достигнућима у мултимедијској, дигиталној презентацији и формама савременог дизајна прилагођеног различитим узрастима. Основна намера аутора представља истицање едукативног карактера изложбе што, поред упознавања СА основним чињеницама о историји холокауста, жртвама, концентрационим логорима, ратним злочинцима, извршиоцима и саучесницима, представља основни циљ. Посебан нагласак на изложби је дат отпору Јевреја који су се нашли на удару нацистичких расних закона и индустрије уништења, као и нејеврејима – "праведницима" који су ризикујући сопствене животе спасавали Јевреје за време Другог светског рата. Видови презентације у овом музеју омогућавају интеракцију између кустоса и посетилаца (могућност постављања питања и коришћења документације која се чува у музеју). Са становишта музеологије, посебан значај представља коришћење искустава музеја Јад Вашем у прикупљању, обради, чувању и презентацији музеалија. Важно питање представља и потреба успостављања узајамних веза између музеја Јад Вашем и Музеја жртава геноцида уз неизбежно поређење холокауста над Јеврејима и геноцида над Србима за време Другог светског рата. Током семинара је 24 предавача одржало 46 предавања и презентација, међу којима је било неколико еминентних професора са израелских универзитета (Хебрејски универзитет у Јерусалиму и Универзитет у Тел Авиву), као и стручњака за истраживање холокауста у музеју Јад Вашем. Међу најзначајнијим учесницима били су рабин професор др Песах Шиндлер и професор др Менахем Милсон са Хебрејског универзитета у Јерусалиму, професор др Рафи Ваго са Универзитета у Тел Авиву, професор др Јехуда Бауер са Историјског института у музеју Јад Вашем и профессор др Давид Банкир, директор Историјског института у том музеју, др Давид Сил беркланг, уредник научног часописа Yад Васхем Студиес, и госпођа Шуламит Имбер, директор педагошког сектора истог музеја. Директор међународног семинара за студије холокауста на енглеском језику Ефраим Кеј и секретар - госпођа Стефани Мекмахон-Кеј одржали су неколико предавања на тему холокауста и едукације о холокаусту. Предавачи су имали мултидисциплинарни приступ, а предавања су представљала комбинацију коришћења методологије из више научних дисциплина и области људске делатности: историја, књижевност, музика, историја уметности, сведочења особа које су преживеле холокауст, документарни и играни филмови и друга грађа. Теме предавања су обухватиле историјске процесе дугог трајања: историју Јевреја од библијских времена до данашњих дана, односе Јевреја са другим народима и религијама, феномене антијудаизма и антисемитизма, историју Јевреја у источној Европи (посебно у бал тичким земљама), историју Трећег рајха (расна идеологија, историја национал-социјалистичке партије, нацистичке војне и полицијске формације, хронологија догађања), историју холокауста и историју Другог светског рата. За историчаре су посебан значај имале тежње предавача да укажу на потре бу проучавања холокауста у контексту Другог светског рата, као и проучавање Дру гог светског рата у контексту холокауста (објашњавање узрока и последица, узајамне везе и прожимања). Предавачи су истицали значај коришћења историјских извора о холокаусту различитог порекла, а посебна пажња је посвећена феномену порицања холокауста који се исказивао кроз три нивоа: ревизионизам у историографији, релативизацију холокауста и кроз извртање чињеница, које на крају доводе до потпуног порицања холокауста. Током трајања овог семинара одржао сам 17. јануара презентацију дигиталне верзије изложбе Музеја жртава геноцида "Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девојчице и дечака". У музеју Јад Вашем сам обавио разговор са представницима тамошњег историјског института о могућности коришћења архивске грађе из италијанских извора која се налази у архиву њиховог музеја, а која говори о холокаусту на подручју бивше Југославије. Такође сам имао два сусрета са др Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Центра Симон Визентал у Јерусалиму и руководиоцем акције "Последња шанса" која има за циљ лоцирање, проналажење доказа, хапшење, подизање оптужнице и суђење живим нацистичким ратним злочинцима и њиховим колаборационистима. Др Зуроф је у свом предавању посебно истакао помоћ Музеја жртава геноцида у прикупљању неопходних доказа ради подизања оптужнице против др Шандора Кепироа из Будимпеште, који је као припадник мађарске жандармерије учествовао у масовном злочину мађарских фашиста од 21. до 23. јануара 1942, када је за три дана убијено више од хиљаду људи у Новом Саду, а у широј регији, укључујући и подручја општина Жабаљ и Тител, више од 3.000 људи, већином Јевреја, Срба и Рома. Семинар је трајао од 6. до 24. јануара 2008. и после 140 сати наставе успешно сам га положио, добивши сертификат за звање едукатора у области студија холокауста на енглеском језику.

 

Милан ПИЉАК, Институт за новију историју Србије

Извештај о једномесечном истраживачком боравку у Бугарској, 2008 Захваљујући уговору о размени студената Универзитета у Београду и Универзитета Св. Климент Охридски у Софији, било ми је омогућено да спроведем једномесечно истраживање у Софији. Поред библиотеке Историјског факултета, која је потпуно реновирана 2006, почетна истраживања сам обављао и у Народној библиотеци Бугарске Св. Ћирило и Методије. У њој сам нашао важну литературу и изворе потребне за израду дисертације Привредна елита у Југославији и Бугарској током шездесетих година. Након једнонедељног истраживања у библиотекама, остатак истраживања сам спровео у Централном државном архиву (ЦДА). Унутар ЦДА налази се и архив Комунистичке партије Бугарске (на пр. фондови: Пленуми и седнице ЦК БКП 1945–1967, Протоколи и решења Политбироа и секретаријата ЦК БКП 1946–1989, Одлуке Министарског савета за ДСП "Родопа", ДСО "Тексим"). Архивска грађа доступна је до 1989. године, чиме се стиче целовит увид у период хладног рата. Архив поседује и могућност електронског претраживања. Током истраживања све време сам имао издашну помоћ бугарских колега са универзитета Св. Климент Охридски и Историјског института при Бугарској академији наука (БАН). 2

 

Мр Јован ЧАВОШКИ, Институт за новију историју Србије

Округли сто "Хладни рат и односи унутар социјалистичког блока" (Ленг зхан yу схехуи зхуyи зхенyинг неибу гуојиа гуанxи), Шангај, 21–23. новембра 2007. "Центар за међународне студије хладног рата" (основан 2001. године) Источно-кинеског педагошког универзитета (Хуадонг схифан даxуе), домаћин овог скупа, представља први и највећи центар у данашњој НР Кини који окупља најугледније историчаре и стручњаке за међународне односе са престижних кинеских универзитета и научних института, док, истовремено, одржава блиску и интензивну са радњу са водећим светским научним институцијама које се непосредно баве темама везаним за хладни рат, као што су ЛСЕ Цолд Wар Студиес Центер, Цолд Wар Интерна тионал Хисторy Пројецт, Параллел Хисторy Пројецт он НАТО анд тхе Wарсаw Пацт, Цорнелл Цолд Wар Пројецт итд. Иначе, библиотека овог центра садржи богате фондове који чувају десетине хиљада копија докумената из главних кинеских, руских и америчких архивских институција (само за совјетско-кинеске односе има преко 30.000 докумената, не рачунајући ту оне који се директно тичу Корејског рата или унутрашње ситуације у СССР-у, затим више 40.000 америчких докумената који се односе на источну Азију, а такође библиотека поседује и копије докумената из источноевропских, вијетнамских, корејских, јапанских, као и локалних кинеских архива). Центар, иначе, издаје и угледни часопис Међународне студије хладног рата, који излази два пута годишње. Осим периодичног сазивања међународних научних скупова, Центар организује и постдипломске, докторске и постдокторске студије за многобројне домаће и стране истраживаче. Директор ове институције је професор Шен Џихуа (Схен Зхихуа), водећи кинески стручњак за историју совјетско--кинеских односа. Округли сто организован новембра 2007. у Шангају, окупио је стручњаке за историју хладног рата из неких од бивших и још увек постојећих социјалистичких земаља. Осим кинеских домаћина који су били најбројнији, скупу су присуствовале колеге из Бугарске, Мађарске, Румуније, Пољске, као и два учесника из Србије – проф. др Љубодраг Димић и мр Јован Чавошки. Циљ организовања овог научног скупа био је да се на једном месту окупи што више истраживача из некадашњег лагера и социјалистичког света како би се што исцрпније могли информисати о најновијим научним трендовима у различитим националним историографијама, као и са досадашњим искуством декласификовања докумената у свакој од појединачних земаља. Као што смо се могли уверити из свих изнетих презентација, што се тиче политике декласификовања докумената ситуација је мање-више истоветна у свим источноевропским земљама, а по резултатима научних истраживања наша историографија нимало не заостаје у квалитету, а негде, чак, и предњачи у исцрпности архивских истраживања. Од реферата треба издвојити излагање професора Шена Џихуа о најновијим документима из Архива Министарства иностраних послова НР Кине, као и презентације колега из Бугарске и Мађарске – Јордана Баева и Петра Вамоша о бугарским и мађарским архивима. Што се тиче учесника из Србије, проф. др Љубодраг Димић имао је реферат "Историјски извори и историјско зна ње" (Хисторицал Соурцес анд Хисторицал Кноwледге) о старим и новим тенденцијама у југословенској (српској) хладноратовској историографији, док је мр Јован Чавошки у реферату "Југословенски архиви као значајан извор за хладни рат у Азији" (Yу гослав Арцхивес ас а Мајор Соурце фор Цолд Wар ин Асиа) представио домаће архиве као једно од референтних светских места за истраживање историје хладног рата у Азији, пре свега везано за земље као што су Кина, Индија, Бурма, Индонезија, Камбоџа итд. Ипак, оно што би требало нарочито нагласити у вези са овим скупом јесте чињеница да је ово био и први састанак једног организационог одбора у чији састав су ушли сви учесници овог округлог стола. Циљ формирања једног оваквог тела састоји се у томе да се оствари блиска координација између различитих светских научних центара, затим да се планирају различите заједничке публикације, као и организовање великих светских научних скупова. Тако ће у јануару 2009. године бити одржана у Шангају конференција на тему совјетско-кинеских односа (рад аутора овог текста већ је прихваћен за овај скуп), а за 2010. годину планира се велики скуп о хладном рату и односима унутар социјалистичког лагера. Све у свему, учешће домаћих истраживача на овом скупу у Шангају представља значајно искуство за нашу историографију, али и кључни искорак за наше стручњаке да се адекватно представе и уклопе у најновија истраживања, како на Западу тако и на Истоку, што ће учешће у организовању свих поменутих активности несумњиво и доказати.

 

Мр Александар ЖИВОТИЋ Институт за новију историју Србије

Међународна научна конференција "Милитарy Аллианцес анд Цоалитионс дуринг тхе XX Центрy", Софија, 2–5. 10. 2007. У Софији је од 2. до 5. октобра 2007. године, у организацији Центра за војну историју Војне академије Г. С. Раковски одржана међународна научна конференција "Милитарy Аллианцес анд Цоалитионс дуринг тхе XX Центрy". Тема конференције је била анализа природе и карактера војних савеза на Балкану током ХХ века, док је директан повод организовања конференције била 95. годишњица почетка балканских ратова. Конференција је окупила поред историчара из земље домаћина скупа и већи број историчара из Сједињених Америчких Држава, Грчке, Израела, Румуније и Србије. Централна тема скупа је била анализа карактера балканских ратова. Ипак, поред балканских ратова велика пажња је посвећена различитим војним саве зи ма на Балкану током међуратног периода, као и током хладног рата. Организатори конференције су настојали да низом различитих реферата осветле са разних аспеката природу различитих војних савезништава на Балкану током ХХ века. Посебна пажња је посвећена учешћу Бугарске у различитим војним савезима од Првог балканског рата до Варшавског уговора. Сем тога, значајан простор је дат савременим војним интеграцијама на Балкану. На овој конференцији из Србије су учествовали др Момчило Митровић и мр Александар Животић из Института за новију историју Србије, са рефератом Војни савез између Југославије, Албаније и Бугарске 1944–1948, затим из Института за стратегијска истраживања пуковник мр Драган Крсмановић са рефератом Документи о српско-бугарским војним односима и бугарској армији у фондовима Војног архива у Београду и Далибор Денда са рефератом Српска историографија о Једренској операцији. Гостољубиви домаћини су се потрудили да учесницима конференције из иностранства представе и туристичке знаменитости Бугарске, па је трећег дана конференције организована посета старом граду Копривштици. Конференција је дала одговоре на низ историографских питања везаних за карактер и форму различитих војних савеза на простору Балкана током ХХ века и назначила различите путеве и путоказе будућих истраживања.

 

Мр Александар ЖИВОТИЋ Институт за новију историју Србије

Међународна конференција "Тхе Цоммунист Мовемент, 1944 то 1956", Вроцлав, 26–29. 9. 2007. У Вроцлаву је од 26. до 29. септембра 2007. године у организацији Института за политичке студије Пољске академије наука и Института за народно памчење одржана међународна научна конференција "Тхе Цоммунист Мовемент, 1944 то 1956". Тема конференције је била анализа успона комунистичког покрета у Источној Европи током прве послератне деценије, док је директан повод организовања конференције била 60-та годишњица оснивања Информбироа, за који се претпоставља да је основан у Шкљарској Пореби или Јелењој Гори у непосредној близини Вроцлава. Конференција је започела 26. септембра посетом могућим местима оснивања Информбироа у околини Јелење Горе и Шкљарске Поребе, а наставила се следећег дана у месту Микловице, недалеко од Јелење Горе. Током првог радног дана конференције одржане су две сесије. Прва сесија је била посвећена комунистичким партијама у централној и источној Европи током њиховог успона ка власти између 1944. и 1948. године. У оквиру те сесије своје реферате су изложили: професор Марк Крамер, о утицају Совјетског Савеза на успон комунистичког покрета у том делу Европе, професор Денис Делетант, о румунској комунистичкој партији, и Васил Параскевов и Ласло Борхи, о бугарским и мађарским комунистима у наведом периоду. Друга сесија је за тему имала комунистичке партије у централној и источној Европи у периоду између 1949. и 1956. године. У оквиру те сесије говорили су: Дајан Блер – о летонској комунистичкој партији, Александар Сребраковски – о литванским комунистима, Иштван Отвош – о процесу против Ласла Рајка, Марио Кеслер – о Уједињеној социјалистичкој партији Немачке, Петер Блажек – о чехословачкој комунистичкој партији и Ана Лалај –о односу Албаније и Информбироа. Трећа сесија се односила на комунистичке партије на Западу од 1944. до 1956. године. На тој сесији говорили су: Матео Лодеволе – о француској и италијанској комунистичкој партији, Идебалд Гедерис – о белгијским и Хозе Фаралдо – о шпанским комунистима, док су професори Џон Хејнс и Херберт Ромерштајн говорили о америчкој комунистичкој партији, а Волфганг Милер о аустријским комунистима у том периоду. Четврта сесија је тематски била оријентисана ка представљању односа између комунистичких партија од 1944. до 1956. На тој се сесији своје реферате су представили Аугуст Грабски и Урсула Луговска – о међународном јеврејском комунистичком покрету, Александар Животић – о односима између југословенске комунистичке партије и бугарских и албанских комуниста, Андреас Хилгер – о односима између Совјетског Савеза и индијских комуниста, као и Андреј Ланков – о одлукама совјетског Политбироа у вези са ратом у Кореји, и Кванг Жаи – о односима између кинеских и вијетнамских комуниста у наведеном периоду. Конференција је дала велики допринос унапређењу општег нивоа знања о успону комунистичког покрета ка апсолутној власти у Источној Европи током прве послератне деценије и отворила читав низ питања везаних за односе између комунистичких партија, њихове организационе и идеолошке особености, специфичну технологију власти и начин јавног и конспиративног деловања.

 

Мр Јован ЧАВОШКИ Институт за новију историју Србије

Извештај о једногодишњем студијском боравку у НР Кини и краћем истраживачком боравку у Индији У периоду од септембра 2006. па до краја јула 2007. године налазио сам се, као стипендиста Владе НР Кине, на Пекиншком универзитету, у Школи за међународне студије, као гостујући истраживач. Током овог студијског боравка мој ментор био је професор Ниу Ђун (Ниу Јун), водећи кинески стручњак за историју спољне политике НР Кине и кинеско-америчке односе, раније запослен као један од руководилаца Института за америчке студије Кинеске академије друштвених наука. Под његовом супервизијом, све време сам активно похађао наставу која се тематски односила на историју кинеске спољне политике и политичког система, међународне односе у источној Азији, положај кинеских интелектуалаца у друштву, као и курс који се тицао модерне историје Индије. Сви ови курсеви били су на кинеском језику, сем једног који сам, на подстицај професора Ниу Ђуна, похађао заједно са полазницима комбинованог мастер програма између Пекиншког универзитета и лондонског ЛСЕ. Сваки од курсева, осим мог активног учешћа у настави, захтевао је и израду семинарских радова на различите теме. Такође, имао сам прилику да се поновом сретнем и сарађујем са професором Шеном Џихуаом (Схен Зхихуа), са Источнокинеског педагошког универзитета у Шангају, где се налази на челу Центра за хладноратовске студије. Професор Шен је, иначе, водећи стручњак за совјетско-кинеске односе и односе унутар комунистичког света. Сем тога, он је био и приређивач једне веће збирке руских докумената који се непосредно тичу односа Тита и Стаљина. У разговору са професором Шеном Џихуаом, искристалисала се идеја о сазивању међународне конференције посвећене 50-годишњици Московске конференције, на коју сам позван да у новембру учествујем са професором др Љубодрагом Димићем. На директну препоруку мог кинеског ментора, пружена ми је ексклузивна прилика да, као један од ретких европских истраживача, обавим вишемесечно истраживање у Архиву Министарства иностраних послова НР Кине, везано за тему мог магистарског рада. Архив кинеског МИП-а декласификовао је велики део својих фондова који се односе на период 1949–1960. година. Иначе, истраживачи немају директан физички додир са архивском грађом, већ је целокупан систем избора и прегледа документа у потпуности компјутеризован и сваки истраживач има сопствену шифру за рад. Том приликом сам прегледао и копирао велики број архивских материјала који се тематски односе на кинеске односе са Југославијом, Индијом, Бурмом, СССР-ом, Индонезијом, Египтом, Ганом итд. Сама документа обухватају многобројне дипломатске извештаје и анализе кинеских амбасада широм света, затим различите забелешке о разговорима кинеских дипломата и водећих руководилаца, иако већи део тих забелешки може да се чита, али не може да се копира. Током овог студијског боравка указала ми се прилика да, на позив професора Сварана Синга (Сwаран Сингх) са Универзитета Џавахарлал Нехру, Школе за међународне студије, посетим његов универзитет и најважније индијске институције које се баве областима од значаја за моје истраживање. Професор Синг је један од водећих индијских стручњака за кинеско-индијске односе. У ове две недеље, колико сам боравио у Њу Делхију, највећи део времена провео сам истражујући у Националном архиву Индије и у Нехруовом меморијалном центру, где се налази и Нехруова библиотека и његов лични архив. Истовремено сам посетио и Институт за покрет несврстаних, као и Институт за одбрамбене студије и анализу (ИДСА), во дећу институцију за питања спољне политике Индије, где сам, у опширним разговорима, дошао до нових сазнања о односима два азијска џина, Индије и Кине. Што се тиче доступности грађе у индијским архивима, правила су много рестриктивнија него у Кини, тако да је велики део грађе и даље недоступан дома ћим и страним истраживачима. Ипак, захваљујући личном пријатељству са др Етијем Бахадуром, једним од главних архивиста Нехруовог архива, као и познанством са другим архивистима у Националном архиву Индије, успео сам да дођем до извесног броја релевантних докумената, који се тичу односа Индије са Југославијом, Бурмом и Кином средином 50-их година. Најзначајнији проналазак представља забелешка о разговорима Тита са Нехруом и Насером на Брионима 1956. године, која је, за сада, остала недоступна у југословенским архивима, тако да се на овај начин можемо боље упознати са садржајем разговора током овог сусрета. Овај једногодишњи студијски боравак омогућио ми је да из више углова, кроз разноврсну архивску грађу, објективније сагледам и анализирам време и тему на које се односи и моја магистарска теза "Југославија и кинеско-индијски конфликт 1959–1962".

 

Александар СТОЈАНОВИЋ Међународни научни скуп "Делиград 1806. Српско-турски рат 1876", Алексинац, 2. септембар 2006.

Поводом обележавања 200. годишњице од битке на Делиграду у Првом српском устанку и 130. годишњице српско-турског рата 1876. године, у организацији Института за новију историју Србије и Скупштине општине Алексинац, 2. сеп тем- бра 2006. одржан је у конаку манастира Св. Стеван у Липовцу код Алексинца, међународни научни скуп: Делиград 1806. Српско-турски рат 1876. Одбор за не- говање традиција ослободилачких ратова Србије уврстио је ове догађаје у Програм обележавања значајних историјских догађаја ослободилачких ратова Србије тако да овај научни скуп представља део ширих манифестација посвећених овом значајном јубилеју. (Осим научног скупа, у склопу обележавања јубилеја постављена је му- зејска поставка Делиград 1806–2006, у организацији Историјског музеја Србије а Народно позориште из Београда је извело музичко-сценску представу Битка на Делиграду, која је написана за ту прилику.) Ове манифестације привукле су велику пажњу стручне и шире јавности, а Министарство за науку и заштиту животне средине Владе Републике Србије научни скуп је уврстило у званични календар научних дешавања за 2006. На скупу је учествовало двадесет најеминентнијих домаћих историчара и делегација руских научника, представника свих научних установа Русије које се баве проучавањем историје Србије. Делегацију је предводио проф. др А. Шемјакин, (заменик директора Института за славистику Руске академије наука) а учествовали су и доц. др Људмила Кузмичева (Историјски факултет Московског државног уни- верзитета "Ломоносов"), др Јарослав Вишњаков (Дипломатска академија Мини стар- ства спољних послова Руске Федерације) и др Михаил Белов (Историјски факултет Нижегородског државног универзитета). Излагања учесника одвијала су се у две сесије, приликом којих је укупно представљено 26 реферата. Скуп је био тематски широко конципиран, те су стога и реферати били веома садржајно разнолики. Између осталих, изложене су теме историјског, цивилизацијског и међународног значаја битке на Делиграду (у радо- вима академика В. Стојанчевића, др П. Опачића, доц. др Ј. Вишњакова и проф. др С. Бранковића и мр А. Тимофејева), локалне историје региона (у радовима проф. др С. Мишића, доц. др Е. Миљковић, М. Спирића, М. Стевића, Љ. Поповића и других), војно-стратешких разматрања и историје војске и наоружања (у радовима мр Н. Ђокића, О. Думић, Б. Љубојевића, проф. др М. Пршића). Један број реферата било је посвећен и значајним личностима везаним за ове догађаје и локалну историју Алексинца (Павлу Цукићу, пуковнику Рајевском и Илији Петровићу-Стрељи), као и страној грађи која се односи на Делиград. Љубазношћу Министарства за науку и заштиту животне средине Владе Републике Србије и СО Алексинац свим учесницима скупа обезбеђен је превоз и смештај, како би, осим на научном скупу, присуствовали и отварању изложбе и извођењу представе. Организатори су, уз помоћ Завода за уџбенике и наставна средства, пред- видели и издавање зборника радова представљених на скупу, којим би биле заокру- жене научне и културне активности везане за обележавање овог значајног јубилеја. Комплетан програм скупа, као и поједине реферате у пдф формату могуће је бесплатно преузети са званичне веб-презентације скупа постављене на сајту ИНИС-а. Комплетан програм скупа, као и поједине реферате у пдф формату могуће је бесплатно преузети са званичне веб-презентације скупа постављене на сајту ИНИС-а.

 

Мр Слободан СЕЛИНИЋ Институт за новију историју Србије Научни скуп "Културно-историјска баштина Југа Србије XИ", Лесковац, 14–15. децембра 2006.

У организацији Народног музеја из Лесковца и Института за савремену историју из Београда, у Лесковцу је 14. и 15. децембра 2006. године одржан XИ научни скуп "Културно-историјска баштина Југа Србије". Реч је о традиционалном окупљању научника из неколико научних дисциплина које се одржава сваке друге године у Лесковцу. На скупу је учествовало тридесетак научника. Отворен је излагањима директора Института за савремену историју др Момчила Павловића, директора Народног музеја у Лесковцу Верољуба Трајковића и начелника Оп шти н- ске управе за друштвене делатности Лесковац Јовице Ђорђевића. Првог дана скупа рад је био подељен у две групе. У првој су били стручњаци из области археологије, историје уметности и историје архитектуре. У другој групи, коју је водио др Мом- чило Павловић, били су научници из историографије, историје књижевности и лингвистике. Из области историографије на скупу је поднето десетак излагања. Од излагања поднетих у другој групи издвојићемо излагања Јована Деспотовића "Законодавни и други прописи у области заштите културне баштине", Љиљане Гавриловић "Музеји у функцији креирања идентитета: пример југа Србије", Срђана Цветковића "Репресија у Србији после Другог светског рата – посебан осврт на југ Србије", Драгомира Бонџића "Студенти из Јужне Србије на Београдском уни- верзитету педесетих година" и Ивана Бецића "Власотиначка кредитна банка". Теме заштите културне баштине у Србији, рада и функције музеја и репресије после Другог светског рата изазвале су и занимљиву и плодну дискусију. Други дан скупа протекао је у свођењу резултата рада по групама, о чему су учеснике обавестили руководиоци група, и у договору о даљој сарадњи. Уз добру организацију скупа и гостољубивост домаћина посебно треба издвојити да је скуп окончан посетом познатом археолошком налазишту Царичин град чиме су учесници скупа добили прилику да се на лицу места упознају са локалитетом који на импресиван начин сведочи о значају српских простора за европску историју.

Историјски факултети Универзитета у Саутемптону, Европског универзитета и Централноевропског универзитета су организовали међународну радионицу по- свећену успоменама на И светски рат у источној и централној Европи у међуратном добу. Радионица је била одржана у Будимпешти 23–25. марта 2007. Циљ рада је био покушај да се пронађу и проуче сличности и разлике у овим успоменама у региону, да се пронађе њихова динамика развоја у послератном и каснијем добу, као и да се утврди место ових сећања у стварању секуларних националних држава у Европи. У раду су учествовали историчари и историчари уметности како из самог региона (Будимпешта, Праг, Ст.-Петербург, Софија, Београд, Љубљана, Копер, Бу- курешт) тако и бројни учесници из земаља западне Европе (Белфаст, Оксфорд, Саутемптон, Париз, Јена, Портсмут, Даблин) и Северне Америке (Њу Мексико). Посебну вредност за истраживаче је имало уводно излагање проф. др Кејта Џефрија из Белфаста који је задао радионици опште европске смернице. Непосредне теме и дискусија су се тицале: локалних ритуала у комеморацији, по дизања и очувања националних и локалних споменика везаних за жртве рата. Политичко значење цивилних комеморација у оквиру стварања идеја националних држава нашло се како у оквиру тема повезаних за дневнополитичке сврхе тако и у осврту на екстремну левицу и десницу, њихова специфична тумачења И свет- ског рата и одраза ових идеја на ратне успомене у друштву држава централне и источне Европе. Посебну пажњу више истраживача је привукла амбивалентна улога националних мањина (Јевреја, Словенаца, Мађара, Немаца, Пољака, Укра- јинаца и Руса) у комеморацијама и везаност успомена припадника мањина за ма- тичну заједницу. У бројним радовима пажња је била посвећена улози женских и породичних успомена на погинуле и начинима превазилажења психичких траума ве- заних за губитке драгих особа. Неколико радова се бавило проучавањем посебних група (омладински покрети, локалне заједнице, ветерански савези) и њихових покушаја да негују своје визије рата кроз ритуале и споменике. Радионица је дала сигуран допринос развоју идеја о компаративном при- лазу историјским студијама у региону. На крају рада организатори су изнели визију о организацији сличних радионица у оквиру пројекта проучавања успомена на Први светски рату у централној, источној и југоисточној Европи у Букурешту и Београду.

 

Мр Владан ЈОВАНОВИЋ Институт за новију историју Србије АСН 12тх Аннуал Wорлд Цонвентион "Натион, Цоммунитy анд тхе Стате", Тхе Харриман Институте, Цолумбиа Университy, Неw Yорк, 12–14. априла 2007.

Крајем прошле деценије АСН (Ассоциатион фор тхе Студy оф Натионалитиес) је доживљаван искључиво као асоцијација политиколога, док су његове годишње кон венције представљале својеврсне радно-дебатне састанке људи из области по- литичких наука. Међутим, подаци о структури учесника на конвенцији 2007. године показују да је овога пута једва 40% панелиста било професионално окренуто по- литичким наукама и "међународним студијама". Само у последње две године удео историчара, социолога и антрополога буквално се удвостручио, премда је и учешће других дисциплина, попут географије и економије, такође у порасту. У односу на конвенцију из 2005. године број историчара се увећао за преко 70%, а социолога за око половину. Судећи према избору тема и начину на који су груписане по панелима, може се закључити да расте интересовање за историографско-социолошки приступ изучавању феномена национализма на простору источне и југоисточне Европе. Овогодишња конвенција је одржана у просторијама Хариман института који спада у водеће центре за изучавање посткомунистичког света и у њему ре дов- но гостују научници, дипломате, политичари, културни радници, новинари, као и пословни људи из источне Европе и бивших совјетских република. Основна истра- живачка поља на која је фокусиран највећи број панела и округлих столова била су национализам, посткомунизам, постсовјетске и евроазијске студије. Велики број радова био је посвећен распаду Југославије, а завршне вечери нарочиту пажњу је привукла пројекција српско-хрватског документарног филма у продукцији теле- визије Б-92 "Вуковар – последњи рез". Презентације су биле организоване по те- матско-регионалном принципу, тако да су Балкан, централна Европа, Евроазија, Кавказ, Русија, Украјина и Турска били равномерно заступљени. Готово трећину свих учесника чинили су докторанти и млади доктори наука, од којих је половина докторирала у периоду 2005–2007. или бар очекује одбрану током 2007. године. Више од 50 њих је у истом периоду објавило књигу што до- дат но говори о проминентности учесника.1 У духу своје јединствене отворености Конвенција је била избалансирана у сваком погледу: у односу између млађих и искуснијих научника, асистената и професора, као и у погледу полне структуре панелиста (преко 40% су биле жене). Од свих 514 учесника који су дошли из че- трдесет земаља света око 40% је било изван САД-а, при чему треба имати у виду да је значајан број научника са северноамеричких универзитета заправо потицао са простора бивше Југославије. Треба нагласити да АСН нема стално особље, већ да је захваљујући уиграној организацији и ентузијазму људи са Хариман института и Колумбија универзитета обезбеђен довољан број квалификованих водитеља панела и дискутаната који су спретно одржавали критички ниво презентација и расправа. У оквиру програма приређена је изложба нових књига и свих текстова који су били представљени на Конвенцији, док су на завршном коктелу награђени најбољи ра- дови у оквиру појединачних тематских група. 1 Доминиqуе Арел, "Тхе АСН Цонвентион Кеепс Инноватинг", АСНеwс. Неwслеттер оф тхе Ассоциатион фор тхе Студy оф Натионалитиес, Неw Сериес, вол. 3, Неw Yорк, 2007, рр. 7.

 

Мр Александар ЖИВОТИЋ Институт за новију историју Србије Међународни научни скуп "Цонтемпорарy Метходс анд Аппроацхес, Усед ин Студyинг тхе Лессонс Леарнт", Софија, 7–9. маја 2007.

У Софији је од 7. до 9. маја 2007. године у организацији Бугарске комисије за војну историју и Центра за војну историју Војне академије " Г. С. Раковски" одржана Десета међународна конференција војних историчара са темом Цонтемпорарy Метходс анд Аппроацхес, Усед ин Студyинг тхе Лессонс Леарнт. Скуп је окупио већи број истраживача – историчара, политиколога, војних стручњака из Бугарске, САД-а, Италије, Шведске, Румуније и Србије. Низом различитих реферата из различитих области организатори су настојали да истакну важност познавања историјских процеса и догађаја и коришћења адекватних историјских искустава у процесу изградње савремене ратне вештине. Наиме, намера организатора скупа је била да на конкретним примерима покажу како се и на који начин историјска искуства могу примењивати у савременим условима. Посебну пажњу учесника скупа су привукле презентације америчких историчара Скота Лакија и Марка Шилера из Војног центра за коришћење ратних искустава при Командно-штабној академији америчке армије у Форт Левенворту. Кроз две веома пластичне презентације Лаки и Шилер су представили концепт коришћења ратних искустава у америчкој армији посебно наглашавајући систематски рад на прикупљању адекватних извора, њиховом истраживању, уобличавању иску- става и њиховом публиковању и презентовању крајњим корисницима. Учесници конференције из Бугарске, Италије и Румуније су настојали да презентују савре- мена искуства својих армија из учешћа у мировним операцијама. Професор Ларс Ериксон из Шведске је веома сликовито приказао шведска искуства из учешћа у мировној операцији у Конгу између 1960. и 1964. године. Из Србије на овом скупу су учествовали Александар Животић (Институт за новију историју Србије) са рефератом Апплицатион оф Yугослав Еxпериенце фром Пеаце кеепинг Оператионс (1956– 1992) ин Цонтемпорарy Цондитионс и мр Дмитар Тасић (Институт за стратегијска истраживања) са рефератом Тхе Балканс анд тхе Греат Поwерс – Дид wе Леарн тхе Лессон? Скуп је одржан на веома високом професионалном, организационом и техничком нивоу. Гостољубиви домаћини су се потрудили да учесницима из иностранства представе и знаменитости Бугарске, па је трећег дана скупа организована и краћа посета Тројанском манастиру и туристичком комплексу Рибарица.

 

НАУЧНА ТРИБИНА ИНСТИТУТА / Лецтурес ат тхе Институте Програм рада Научне трибине у првој половини 2007. године

У оквиру научне трибине Института за новију историју Србије у претходном периоду научној јавности су своја најновија истраживања и анализе представили сарадници два историјска института који се баве анализама историје двадесетог века. Иновативни закључци изведени из компаративних истраживања развили су богату дискусију и отворили путеве новим посматрањима проблема који су се нашли у фокусу предавача. Март 2007: Мр Владимир ПЕТРОВИЋ Концепт суочавања са прошлошћу као слепа мрља савремене историографије – ка превазилажењу раскорака Април 2007: Мр Сања ПЕТРОВИЋ ТОДОСИЈЕВИЋ Под окриљем "домовинског кутка". Приватност деце у социјалистичкој Југославији као изазов за државу и поредак. Мај 2007: Александар ЖИВОТИЋ Перцепција Блиског истока у југословенској јавности 1945–1956. Rewiews. Зборник Историја и сећање, Студије историјске свести Крајем децембра 2006. године из штампе је изашао зборник Историја и сећање, Студије историјске свести, у издању Института за новију историју Србије, који је приредила др Олга Манојловић Пинтар. Зборник је настао као резултат рада Научне трибине Института за новију историју Србије током 2005/2006. године.

 

Мр Бојан Симић, Институт за новију историју Србије, Летња школа "Компаративни и транснационални приступи раној модерној и модерној историји Европе: Теорије, методологија и историјске студије случаја", Фиренца, 5–10. септембар 2006.

Већ другу годину за редом Еуропеан Университy Институте (ЕУИ) са седиштем у Фиренци окупља младе истраживаче из великог броја европских земаља. Ове године Летња школа имала је укупно 35 учесника из више од двадесет земаља и одржана је у главној згради Института вили Скифаноја (Сцхифаноиа). У уводном излагању Марчело Верга (Марцелло Верга) са Универзитета у Фиренци изнео је своја размишљања о могућностима писања историје Европе. Посебна пажња је посвећена разумевању појма Европа кроз историју. Верга сматра да се само раскидом са старим схватањима и методама, национално ограниченим и обојеним, може успешно писати једна историја Европе. Другог дана конференције присутнима се обратио Арфон Рис (Арфон Реес) управник Одељења за историју и цивилизацију ЕУИ. Његово излагање било је везано за рад Института, актуелне пројекте, као и образовни систем по којем Институт функционише. Професор Рис је појаснио систем конкурисања и одабира кандидата. Ово излагање пратила су и многа питања практичне природе која су поставили заинтересовани учесници Летње школе. На крају другог и на почетку трећег дана следила су предавања организатора и водитеља скупа, професора ЕУИ Хајнца Герхарда Хаупта (Хеинз-Герхард Хаупт) и Бартоломеја Јун-Касиља (Бартоломе Yун-Цассилилла) о методологији и могућностима писања компаративне и транснационалне историје. Предавачи су теоријски и практично објаснили предности и недостатке оваквог начина писања историје. Након тога уследила је презентација два доктората у завршној фази коју су извели студенти четврте године. Учесници су могли да се упознају са темама, коришћеном методологијом, као и индивидуалним способностима кандидата. У наставку је професор Криштоф Конрад (Цристопх Цонрад) са Универзитета у Женеви говорио је о могућностима конструисања објекта у компаративној историји. Осим теоријског дела ово предавање садржало је и неколико примера из историје XИX и XX века који су додатно осветлили ауторово излагање. Жан Фредерик [ам (Јеан Фредериц Цхамб) из Париза скренуо је пажњу на асиметрије у светској историји. Предавач се посебно задржао на колонијалној историји и Европи као о ,,колонизатору и колонизованом". Маргарит Пернау са Универзитета у Берлину приказала је присутнима своја истраживачка искуства из Европе и Индије. Такође је било речи и о слици Европе која се стварала изван ње саме. Четврти и пети дан летње школе били су мешавина методолошких излагања и историјских студија случаја. Професор Михаел Милер (Мицхаел Муллер) са Универзитета у Халеу говорио је о коришћењу компаративног метода и транснационалног приступа на примеру својих истраживања у Пољској и источној Европи. Јозеф Каплан (Yозеф Каплан) са Јеврејског универзитета у Јерусалиму представио је студију случаја о јеврејским португалским породицама у раном модерном периоду. Ласло Контлер (ЦЕУ Будимпешта) говорио је о проблемима, неопходности и изазовима превођења у историјској науци. Професори ЕУИ Антонела Романо (Антонелла Романо) и Ђулија Калви (Гиулиа Цалви) представиле су коришћење транснационалних и компаративних метода на својим истраживањима (историја науке и историја породице у Европи XВИ–XВИИИ века). Сва поменута предавања пратила су питања учесника, као и интересантна дискусија. На крају програма свако од учесника имао је прилику да саопшти своје мишљење о овој манифестацији, укаже на њене позитивне и негативне стране. Летња школа ЕУИ представља један успешан скуп на високом интелектуалном и стручном нивоу. Ретке замерке које се могу упутити организаторима везане су за згуснут распоред предавања, као и доминацију тема из ране модерне историје. Учесници летње школе имали су прилику да упознају услове у којима функционише Институт, посете библиотеку, студентске ресторане, обиђу пријатно окружење и град Фиренцу. Боравак на ЕУИ можемо сматрати корисним за све, како за истраживаче тако и за организаторе скупа.

 

Мр Слободан Селинић, Институт за новију историју Србије, Информација о студијском боравку у Прагу, 15–30. септембра 2006. године

Захваљујући сарадњи и финансијској подршци Института за новију историју Србије из Београда и Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу био сам на студијском боравку у Прагу од 15. до 30. септембра 2006. године. Овај боравак реализован је у оквиру рада на пројекту Института за новију историју Србије "Срби и Југославија – држава, друштво, политика" и пројекту Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу "Ческé земě упростřед Европy в минулости а днес". Обавио сам истраживања неопходна за израду докторског рада "Односи Југославије и Чехословачке 1945–1955" у три институције у Прагу – Архиву Министарства иностраних послова, Државном архиву и Словенској библиотеци. У Архиву Министарства иностраних послова прегледао сам фондове: Териториални одборy – тајне и Териториални одборy – обyчејне. У Државном архиву прегледао сам фондове: УВ КСЧ – Мезинародни одделени, Министерство информаци, Министерство школстви. Боравак у Словенској библиотеци искористио сам за прегледање и фотографисање литературе из Чехословачке историографије битне за тему мог доктората. Боравак у Прагу искористио сам и за размену стручне литературе са колегама са Филозофског факултета (размена часописа Токови историје и Слованскý пŕехлед). На крају истичем да сам упознао неколико младих колега који раде магистарске и докторске радове на Филозофском факултету Карловог универзитета (Кристина Фиалова, Ондреј Жила). Посебно истичем велику и несебичну помоћ и предусретљивост свих запослених у поменутим научним и културним институцијама Прага и Чешке, нарочито професора др Јана Пеликана и мр Ондреја Војтјеховског са Филозофског факултета.

 

Александар Животић, Институт за новију историју Србије, Конференција "Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници и бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у периоду 15–20. века", Врање, 14–16. септембар 2006.

У Врању је од 14. до 16. септембра, у организацији Института за савремену историју, Факултета безбедности Универзитета у Београду и токијског универзитета Меyо одржан међународни научни скуп "Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници и бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у периоду 15–20. века". Скуп није имао само карактер стручне историографске расправе, већ је проблем гериле посматран из више углова и са више аспеката. Поред већег броја домаћих историчара и стручњака за питања безбедности на конференцији су учествовале и колеге из Аустрије, Јапана, Бугарске и Француске. Изложени реферати се могу грубо поделити у две групе. Једну целину чине реферати који су за тему имали теоријска разматрања феномена гериле и парамилитарног војног организовања, одређивање њихових карактеристика, места и улоге у друштву и различитим конфликтима. Другу групу презентованих радова представљају резултати истраживања герилског ратовања и деловања парамилитарних група на појединим примерима из историје Балкана XИX и XX века. Тематски веома широко конципирана и замиш љена, конференција је покушала да пружи ваљане одговоре на читав низ питања везаних за герилу као историјски, социјални, војни, психолошки, па и социо-културни феномен. Проблем герилског ратовања и појаве нерегуларних трупа у различитим сукобима на простору Балкана није посматран само кроз примере из даље већ и кроз примере из најсавременије прошлости Балкана. Поред радног дела скупа организоване су и посете археолошком локалитету Цари- чин град, манастиру Прохор Пчињски, локалном музеју у Лесковцу и месном архиву у Врању. Из Института за новију историју Србије на овој конференцији је учествовао Александар Животић са рефератом Српски герилски одреди на простору старе Србије 1911–1912.

 

Мр Владан Јовановић, Институт за новију историју Србије, „Урбан Хисторy Ассоциатион Тхирд Биенниал Цонференце”, Аризона Стате Университy, Темпе, 19–22. октобар 2006.

Удружење за „урбану историју”, тј. изучавање развоја градских насеља (УХА) је водећи амерички научни форум те врсте са преко 400 активних чланова. Ова организација је веома уско повезана како са државним тако и са елитним приватним универзитетима на простору САД-а. На свом трећем бијеналу, челници УХА су решили да листу учесника прошире гостима из других крајева света, па је тако било неколико (млађих) научника са простора Европе, Азије и Африке. Поред историчара, на конференцији су учествовали и урбанисти у правом смислу те речи (архитекти, инжењери), историчари уметности, политиколози и социолози. Бројна предавања су организована у 36 панела и округлих столова који су одр- жавани у централној згради Државног универзитета Аризоне у Темпеу (Мемориал Унион). Сам чин отварања скупа и регистрација учесника изведени су у Нелсоновом центру ликовних уметности (Нелсон Фине Артс Центер), који је смештен у западном делу универзитетског кампуса. Све сале и амфитеатри у којима су држана предавања били су опремљени неопходном техником, чиме је ток презентација и дискусија учињен занимљивијим, што је одговарало и самој природи скупа. Да бисмо илустровали разноликост тема које су биле заступљене, поменућемо називе само неких радионица: „Урбана историја и јавна историја”, „Привреда урбане експанзије“, „Држава и урбани развој”, „Урбана форма и спорна националност” и сл. Неколико панела је било географски локализовано на поједине светске регије (нпр. Јапан, Африка, западна Европа, САД и сл.), док су пленарне седнице водили најпризнатији стручњаци из области урбане историје. Последњег дана конференције за учеснике је приређена екскурзија „Денсифицатион оф Пхоениx” на којој је било речи о згушњавању широких обода престонице Аризоне и успешном решавању проблема пијаће воде, због којих је ова „пустињска комуна” муњевито израсла у пети град по броју становника у САД. Пролазећи кроз егзотичне суптропске пределе учесници су могли разгледати индијанске резервате, монденско насеље Скотсдејл, као и екстреме града Финикса разломљеног у сјају богатих пословних зграда и сиромаштву његових јужних квартова. Организација ове велике конференције била је у рукама професорке историје др Венди Плоткин (Wендy Плоткин, Цоллеге оф Либерал Артс анд Сциенцес, Департмент оф Хисторy, АСУ).

 

Др Зоран Јањетовић, Институт за новију историју Србије, Међународни научни скуп „Аграрне реформе, етнодемографске промене и културни процеси у југоисточној Европи од краја XВИИИ века до наших дана”, Тибинген, 2–4. новембра 2006.

Овај међународни скуп је одржан у Тибингену, у Немачкој, од 2. до 4. новембра 2006. у организацији Института за подунавско-швапску историју и земљопис. Институт је специјализован за изучавање географије, историје, језика и фолклора немачких националних мањина у југоисточној Европи, али се његов круг интересовања нипошто не ограничава само на теме уско везане за његову главну делатност. Напротив, он представља прави центар за изучавање југоисточне Европе у покрајини Баден-Виртемберг. Поред осталих активности, Институт сваке године организује и научне скупове са различитим темама, а овогодишњи је био посвећен неким од суштинских појава и процеса који су уобличавали југоисточну Европу током последњих неколико векова. На скупу је учествовало четрнаест научника из Немачке, Аустрије, Србије и Ма- ђарске, од којих неки спадају у сам историографски врх у овој области. Скуп је отворио врло угледни професор Слободног универзитета у Берлину Холм Зундхаусен (Сундхауссен) излагањем „Утилитаризам, национализам, социјално питање и социјализам: четири контекста аграрних реформи у југоисточној Европи (у XИX и XX веку)” у коме је указавши на значај горе наведених фактора у спровођењу аграрних реформи осликао главни оквир у коме се више или мање кретала већина реферата. Др Герхар Севан (Сееwанн) из минхенског Југоисточ ног института је говорио о колонизацији Угарске у време просвећеног апсолутизма и бројним етничким променама које је она донела. Складна допуна његовог реферата на студији једног случаја је био реферат др Норберта [паненбергера (Спанненбергер) из Лајпцига, док је др Карл-Петер Краус (Краусс) из института-домаћина, говорио о утицају укидања кметства у јужној Бачкој на етно-демографске промене у тој области. Др Дитмар Милер (Диетмар Мьллер) из Лајпцига је такође говорио о етничком моменту у аграрним реформама и током колективизације у Југославији и Румунији, с посебним акцентом на власничким правима. Проф. др Дитмар Нојтац (Диетмар Неутатз) са Универзитета у Фрајбургу је посматрао сличне појаве и процесе код Немаца у црноморској области у Русији после 1861. Др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије из Београда се позабавио одразом економске „борбе за земљу” између Срба и Немаца у Војводини у публицистичком делу Радослава Марковића. Проф. др Гинтер [едл (Гьнтер Сцхцдл) из Берлина је направио паралелу „националних циљева” колонизација у Хабсбуршкој монархији и Немачкој пре Првог светског рата, док је проф. др Герт фон Пистолкорс (вон Пистохлкорс) из Гетингена дао још један компаративистички допринос скупу на примеру аграрних реформи у Естонији и Литванији после 1919. Јовица Луковић из Франкфурта је изнео низ идеја о значају аграрне реформе у међуратној Југославији за „стварање нације”, од којих су неке изазвале живу дискусију. Последњег дана скупа је проф. др Јожеф Воњо (Јузсеф Вонyу) са Универзитета у Печују говорио о социјалним и националним разлозима протеривања Немаца из Мађарске после Другог светског рата, док је др Ранка Гашић из Института за савремену историју из Београда говорила о аграрној реформи и њеним последицама у Југославији после 1945. Својеврсну завршницу скупа је представљао реферат професора др Петера Јордана о аграрној проблематици транзиционих земаља југоисточне Европе од 1989. до данас. Директор Института за подунавско-швапску историју и земљопис проф. др Хорст Ферстер (Фцрстер) је у свом завршном излагању сумирао резултате овог врло успешног научног скупа. Очекује се да ће се током следеће године појавити и зборник реферата који ће приближити скуп широј научној јавности.

 

 

Др Зоран Јањетовић, Институт за новију историју Србије, Међународни научни скуп „Државна политика према мањинама у југоисточној Европи у доба стаљинизма”, Печуј, 9. и 10. новембар 2006.

Током 9. и 10. новембра 2006. у Печују, у Мађарској, у организацији тамошњег универзитета и Института за немачку културу и историју југоисточне Европе Минхенског универзитета, одржан је међународни научни скуп о положају националних мањина у југоисточ ним земљама током првих петнаестак година после Другог светског рата. На скупу је учествовало само седам референата јер је петоро из разних разлога у последњем тренутку отказало учешће. Рад једног од њих (др Михаела Портмана из Беча) је међутим прочитан на скупу. Током првог дана рада, др Мариана Хауслаитнер (Хауслеитнер) из Института за немачку културу и историју југоисточне Европе из Минхена је говорила о последицама југословенског раскида са Стаљином на мањинску политику. Реферат др Портмана из Аустријске академије наука је приказао основне црте југословенске мањинске политике у Војводини, док се др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије из Београда детаљније позабавио положајем мађарске националне мањине у Југославији између 1944. и 1956. Др Хилдрун Глас (Гласс) из Минхена је говорила о јеврејским организацијама у Румунији у периоду 1948–1954, др Жолт Витари (Зсолт Витбри) са Универзитета у Печују о судбини Немаца у Мађарској и њиховој постепеној рехабилитацији после Другог светског рата, док је Нора Руч (Нура Рутсцх) из Печуја говорила о досад неистраженој теми протеривања припадника немачке националне мањине из Мађарске у совјетску окупациону зону у Немачкој. Другог дана скупа је др Јулија Брант (Јулиа Брандт) из Института за немачку културу и историју југоисточне Европе говорила о стаљинистичкој друштвеној и мањинској политици у Мађарској, а др Ференц Ајлер (Еилер) из Мањинског института у Будимпешти се на примеру једног немачког села у Мађарској позабавио питањима националности у јавном животу и у власти на локалном нивоу, приказујући занимљиве примере социјалне мимикрије. Због изостанка неколико референата, после ова два реферата уследила је закључна дискусија. Судећи по високом нивоу одржаних реферата, може се само жалити што сви најављени референти нису били у могућности да изложе своје радове, али се треба надати да ће они ипак наћи своје место у зборнику реферата са скупа који ће се појавити током следеће године у издању Института за немачку културу и историју југоисточне Европе.2

Lectures at the Institute

Dr Norbert Spannenberger (Geisteswisenshaftlishes Zentrum-Leipzig), Antemurale Christianitatis (Случај Мађарске) Предавање одржано у Институту за новију историју Србије 10. октобра 2006. године

 

Мр Драгомир Бонџић, Институт за савремену историју, XВ научни скуп "Историја медицине, фармације, народне медицине", Зајечар, 24-25. мај 2006.

У Зајечару је 24. и 25. маја 2006. одржан XВ научни скуп "Историја медицине, фармације, народне медицине", у организацији Историјског архива "Тимочка крајина" из Зајечара, Завода за јавно здравље "Тимок" из Зајечара и Института за савремену историју из Београда, који је реализацију скупа сврстао у оквире својих потпројеката изучавања здравства и здравствене културе и подстицања научних истраживања у локалним срединама. Учествовали су сарадници Института за савремену историју, Института за новију историју Србије, Историјског института, Етнографског института, историјских архива Зајечара и Чачка, Фармацеутског факултета из Београда, Српског лекарског друштва, Завода за јавно здравље из Зајечара, Завода за заштиту здравља из Сомбора и по један учесник из Македоније и Црне Горе.

Скуп је отворио др Момчило Павловић излагањем о историји медицине, фармације и народне медицине у Србији. Потом је, током дводневног рада, одржано 25 реферата (од 36 пријављених), распоређених у четири панела после којих је вођена дискусија. Излагања су била тематски различита, а углавном су се кретала у хронолошким оквирима 19. и 20.века. У неколико реферата је било речи о локалним питањима као што су здравствене прилике Тимочке крајине (здравство у Тимочкој крајини у огледалу статистике 1895-1901 Љубодраг Поповић; еволуција становништва Крајине у 20. веку - др Миодраг Тодоровић; болнице на подручју Крајине после Другог светског рата - Петар Пауновић; рад антималаричне станице у Неготину - Божидар Благојевић), животописи истакнутих лекара из чачанског краја (Јарослав Кужељ -Ивана Ћирјаковић и Фрањо Херцог - Снежана [апоњић Ашанин) и заразне болести у штипском региону 1912-1918 (Јелена Јосимовска). Рад установа и појединаца и здравствене прилике у Србији и Југославији сагледани су у различитим периодима и са различитих аспеката: било је речи о болести као препреци за склапање брака и узроку развода у Кнежевини Србији (мр Александра Вулетић); о здравственим приликама у окупираној Србији 1915-1918 (др Божица Младеновић); о туберкулози у Београду између два светска рата (др Ранка Гашић); о француској медицинској помоћи Краљевини СХС (др Станислав Сретеновић); о здравственим институцијама руских избеглица у Југославији 1920-1941 (др Тома Миленковић); о здравствено-хигијенским приликама у Југославији 1945-1955 (мр Ивана Добривојевић); о здравственим приликама на савезним омладинским радним акцијама 1946-1963 (мр Слободан Селинић); о раду установа за бригу о мајкама и деци на примеру јаслица у ФНРЈ (Сања Петровић Тодосијевић); о медицинској и социјалној мисли Милована Миловановића (др Бранко Надовеза); о доајенима српске медицине и њиховом утицају на развој медицинске науке и здравства у Србији (др Јелена Јовановић Симић); о односу комунистичке власти према наставницима Медицинског факултета у Београду 1945-1955 (мр Драгомир Бонџић); и о архивској грађи немедицинског порекла као извору за истраживање хигијенских прилика (Јован Пејин). Историја фармације је била представљена прегледом развоја хомеопатије са освртом на њену примену у Србији и Црној Гори (мр Брезана Перић) и излагањем о стоседамдесетогодишњици прве државне апотеке у Србији (др Душанка Паројчић), а етнографски приступ је примењен у рефератима о народној медицини на примеру етнографске грађе из Србије и Црне Горе (др Ивица Тодоровић) и о тумачењу болести и смрти у сновима (Сузана Антић). На крају, било је речи и о савременим проблемима као што су раслојавање и социјалне болести (Горан Чукић) и активности Епидемиолошке службе Завода за заштиту здравља Сомбор на превенцији авијарне инфлуенце (др Споменка Јокић).

Из летимично наведених тема могу се наслутити и домети скупа који је представљао покушај свеобухватног приступа у изучавању прошлости медицине, фармације и народне медицине, допринео сарадњи и допуњавању резултата различитих струка - историчара, етнолога, лекара, фармацеута и резултирао је широком лепезом обрађених тема и покренутих питања, од локалних проблема и прилика, до опште државне здравствене политике и здравственог стања народа. Реферати ће ускоро бити објављени у зборнику радова.

 

Мр Алексеј Тимофејев, Институт за новију историју Србије, Музејско-архивска изложба "Стаљин-Тито", Москва, 23. јуна - 16. јула 2006.

Од 23. јуна до 16. јула 2006. у Изложбеној сали федералних архива Русије у Москви је била приређена изузетно богата и репрезентативна изложба "Тито-Стаљин", у организацији Генералне архивске агенције Русије, Државног архива Руске Федерације, Архива Србије и Црне Горе, а у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије, Музејом историје Југославије - Архивом Ј. Б. Тито, Министарством спољних послова Руске Федерације, Министарством за културу и јавно информисање Руске Федерације, Државним историјским музејом Русије, Архивом спољне политике Руске Федерације, Федералном агенцијом за културу и кинематографију, Руским државним архивом документарних филмова и фотографија, Руском државном архивом новије историје, Руском државном архивом друштвенополитичке историје и Руском државном архивом тонских записа.
Према изјави приређивача "изложбени простор је био посвећен развоју односа на релацији Стаљин-Тито у контексту светских догађаја од тридесетих до педесетих година прошлог века, са покушајем одговора на питање о стварним разлозима овог судбоносног конфликта који је омеђио почетак процеса, а који се завршио не само сломом социјализма него и нестанком две вишенационалне државе, базиране на марксистичкој идеологији".

Изложба је добила ексклузивни карактер захваљујући уникатним документима, сликама и приватним стварима из архива и музеја Русије и Србије. То су аутобиографска документа о личном и партијском животу Ј. Б. Тита за време његових долазака у СССР, материјали везани за догађаје Другог светског рата и заједничке борбе против нациста и фашиста, о личним сусретима Стаљина и Тита, као и њихових изасланика након 1944. Посебна пажња је била посвећена избијању сукоба 1948, узајамним нападима, као и "нормализацији" односа између Југославије и Совјетског Савеза након смрти Ј. Стаљина. У оквиру изложбе су приказани и делови документарних филмова СССР-а и Југославије везаних за ову тематику.

Током отварања изложбе у Москви било је најављено и одржавање изложбе "Стаљин-Тито" и истоименог научног скупа који би требало да се одрже у Београду крајем октобра 2006. године. Архив Србије и Црне Горе је потврдио најављена научна дешавања у сарадњи са више еминентних научних установа из Србије и Русије.

Др Миле Бјелајац, Институт за новију историју Србије, Међународна конференција "Релатионс францо-yоугославес данс ентредеуx гуеррес" Париз, 20-21. октобар 2006.

Залагањем професора др Душана Батаковића, директора Балканолошког института, и др Жан Пол Бледа (Јеан Паул Блед), професора и директора докторских студија на Сорбони, одржан је први у низу научних скупова историчара из Француске и Србије после дуго времена одсуства билатералне сарадње. Формиран је Комитет француско-српских историчара (Ле Цомите д'хисториенс францо-сербес). Дакле поред уже стручног, чији резултати ће бити објављени у Ревуе даноубиенне, скуп је имао и карактер успостављања редовне научне сарадње две историографије. Тиме се српска историографија у француској метрополи са закашњењем изједначила са праксом којом су обухваћене остале националне историографије из региона.

Покретачи идеје за први скуп две историографије пошли су од констатације да би на темама које су последњих деценија биле најчешће и најдубље изложене контроверзама требало отпочети дијалог уз представљање нових и темељних истраживања. Следећи идеју, организатори су позвали из сваке средине један број научника управо познатих по обради тема међуратног периода и који су, као заједничку карактеристику, имали искуство рада у архивским установама обе земље.

Са српске стране понуђени су реферати на теме политике и економије између два рата (проф. др Војислав Павловић), перцепције Југославије код француске дипломатије (др Гордана Кривокапић-Јовић), сагласности и контроверзи у српској и француској историографији о карактеру савезничких односа између два рата (др Миле Бјелајац), о просрпским групама за притисак унутар француских институција (др Станислав Сретеновић), о француско-српским односима кроз путописе Француза између два рата (проф. др Душан Батаковић).

Француске колеге су реферисале на теме Мале антанте (Жан Пол Блед), југосло-венске ратне морнарице и њеног врха (Патрицк Боуреилле), делатности Алеxис-а Легер-а, генералног секретара француског министарства спољних послова у своје време (Ренаулд Мелтс), одјецима југословенских национализама у извештајима француског конзула из Сарајева (Пхилиппе Гелез), делатности Светозара Прибићевића (Еди Милос), југословенско-француској војној сарадњи (Алеxис Троуд). Због болести био је спречен проф. Јеан Ноузилле (Страсбоург) да изложи свој реферат на тему последица Тријанонског мировног уговора из 1920. и француско-југословенског уговора о пријатељству из 1927. године на укупне односе две земље и регион. Но, овај рад ће бити објављен у тематској свесци Ревуе даноубиенне.

Током два дана историчари су отворили низ питања на којима би требало радити и даље, пожељно заједно. Индуковане су контроверзе, одјеци старих политичких мишљења. Дискутовало се у самој сали али и током заједничких дружења. Успостављени су нови контакти, обновљени стари.

Значај скупа је потцртан присуством и поздравном речи амбасадора Србије у Паризу проф. др Предрага Симића, затим Жака Бара (Јацqуес Баррат), научног саветника Фондације Симоне ет Цино дел Дуца у чијем легату се налази Институт Француске, месту одржавања конференције, као и свечаним пријемима које су за све учеснике скупа, представнике дипломатије и политике приредили декан Сорбоне и српски амбасадор.

Александар Животић, Међународни научни скуп: The Interaction between Policy and Military Strategy: Historical Aspects and Projections , Софија, 3-5. маја 2006.

Од 3. до 5. маја 2006. године у Софији је у организацији Више војне академије „Г. С. Раковски", Секције за истраживање војне историје (раније Војноисторијски институт) и Бугарске комисије за војну историју, а у сарадњи са Историјским институтом Бугарске академије наука, софијским универзитетом „Свети Климент Охридски" и Војноисторијским му-зејем из Софије организован научни скуп о историјским аспектима корелације између војне стратегије и политике. Скуп је окупио већи број истраживача - историчара, политиколога, војних стручњака из Бугарске, Грчке, Турске, Естоније, Србије и Црне Горе, Румуније, као и са Кипра. Организатори скупа су желели да кроз низ различитих реферата о различитим примерима међусобне интеракције између политике и војне стратегије истакну важност познавања историјских догађаја и процеса приликом доношења одлука од великог политичког и стратегијског значења, као и да назначе важност историјског искуства за креирање модерне спољне политике. Како је тема конференције била широко замишљена, а пошто су сходно томе и реферати учесника скупа били различито конципирани, организатори су се потрудили да више тематски сродних реферата повежу у једну целину у оквиру посебних панела. У тематском смислу изложени реферати се могу поделити на оне који су за тему имали истраживања везана за историју Балкана у XX веку, са акцентом на хладноратовске супротстављености балканских земаља и њихову специфичну позицију током тог периода, реферате који се тичу актуелних геополитичких кретања на Балкану и групу реферата о актуелним геополитичким питањима важним за Бугарску, њену спољну политику и националну безбедност. Конференција је организована на изузетно високом професионалном, техничком и организационом нивоу. Гостољубиви домаћини су се потрудили да гостима из иностранства представе знаменитости Бугарске. Током другог дана конференције је организована посета Националном музеју и Војноисторијском музеју у Софији. Такође, за учеснике конференције из иностранства организована је и једнодневна екскурзија током које су обишли град Мелник и Рилски манастир. На овој конференцији из Србије и Црне Горе су учествовали мр Иван Лаковић (Историјски институт Црне Горе) са рефератом Западна војна помоћ Југославији 1951-1958 и модернизација војске и Александар Животић (Институт за новију историју Србије) са рефератом Војна опасност и југословенско приступање Балканском пакту. Организатори конференције намеравају да у јуну 2007. године организују научни скуп о војним савезима на Балкану у XX веку на коме очекују учешће већег броја историчара из Србије и Црне Горе.

 

Александар Животић, Међународни научни скуп: Fourth Annual LSE - GWU- UCSB International Graduate Conference on the Cold War, London , 6-8. априла 2006

Од 6. до 8. априла 2006. године у Лондону је, у организацији универзитета Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце, Џорџ Вашингтон, Санта Барбара и Кембриџ у сарадњи са Натионал Арцхиве одржана четврта годишња конференција постди-пломаца и доктораната о хладном рату. У оштрој конкуренцији од око 170 пријављених кандидата позвано је 23 учесника из различитих крајева света, са најпознатијих универзитета. Циљ скупа је представљало упознавање достигнућа, интересовања и начина сагледавања истраживачких проблема најмлађе генерације историчара тематски оријентисане ка проучавању историје хладног рата. Поред постдипломаца и доктораната са универзитета организатора конференције учествовали су и постдипломци са Универзитета у Фиренци, Краљевског колеџа у Лондону, Универзитета Тафт, Универзитета „Џавахарлал Нехру" у Њу Делхију, Пекиншког универзитета, Хебрејског универзитета у Јерусалиму, Универзитета Ма-сачусетс, Харварда, Јејла, Градског универзитета у Њу Јорку, Карловог универзитета у Прагу и Београдског универзитета. Овогодишња тема скупа је био феномен глобалног хладног рата. Из тог разлога организовано је више панела који су обједињавали различите теме које су се тицале појединих аспеката хладног рата. Радни део конференције је био организован у оквиру осам панела. Првог дана скупа, након свечаног отварања, одржани су промоција и разговор о књизи професора Цујошија Хасегаве Рацинг тхе Енемy. Сталин, Труман анд Суррендер оф Јапан. Током првог дана скупа чији је радни део био у Вера Анстеy Роом на ЛСЕ-ју одржана су четири панела. Први панел је за тему имао информисање и културу у хладном рату, други питање колективног идентитета, трећи међународне односе током 70-тих година док се током четвртог панела говорило о хладном рату на просторима Блиског истока и Јужне Азије. Радни део другог дана скупа је одржан у конференцијској сали Националног архива у лондонском предграђу Кеw. Први панел другог дана конференције је био посвећен месту и улози источне Азије у хладном рату, други питањима друштвених про-мена током његовог трајања, док се на трећем панелу говорило о политици Сједињених Америчких Држава у областима трећег света. Последњи панел се односио на догађаје 1956. године. Председавајући панела и коментатори излагања учесника конференције су били еминентни професори са престижних универзитета. Из Института за новију историју Србије на овој конференцији је са рефератом Југославија и Суецка криза 1956. Политика несврставања на делу учествовао Александар Животић. Следећа, пета годишња конференција ће бити одржана у Вашингтону у априлу 2007. године.

Мр Бојан СИМИЋ, Међународна научна конференција: „Од Куле од слоноваче до улица - Интелектуалци и друштво у двадесетом веку у Источној и Западној Европи", Гронинген, 15-16. децембар 2005.

Група младих сарадника Института (мр Владимир Цветковић, мр Бојан Симић и Душан Бајагић) боравила је током децембра месеца у Холандији. Ради се о узвратној посети студентској организацији МОГ Спартак са Универзитета у Гронингену. Током боравка у Холандији истраживачи Института активно су учествовали у научној конференцији која је организована у просторијама Универзитета. Поред представника Србије и Холандије на конференцији су биле и колеге из Немачке и Пољске (Универзитет у Кракову). Конференција је трајала два дана а била је хронолошки подељена на четири временске целине: период 1918-1939 - Интелектуалци и стварање идеологија; након 1945 - Интелектуалци и сећање на Други светски рат и холокауст; 1968-1989 - Интелектуалци и дисиденти; и период 1989-2005 - Нове улоге интелектуалца и форме интелектуализма у уједињеној Европи. Сваки од поменутих делова конференције почињао је предавањем једног угледног професора, стручњака за конкретну област. Након тога рад се настављао радионицама (укупно 17). Сарадници Института имали су своје радионице. Бројне дискусије и размене мишљења, како на самој конференцији тако и ван ње, сматрамо корисним за све учеснике. Током посете Холандији, љубазношћу и залагањем колега из Спартака, истраживачи су имали прилике да посете низ значајних институција међу којима су: Холандски парламент, Међународни трибунал за бившу Југославију, Холандски инситут за ратну документацију, Државни музеј и друге. Посете овим установама биле су добро организоване јер је сваку од њих пратило пригодно предавање и дискусија. Боравак у Холандији пружио је прилику да се стекну значајна искуства како по питању функционисања институција у Краљевини Холандији тако и по питању живота академског али и обичног света

 

НАУЧНЕ ТРИБИНЕ

Трибина ИНИС-а од марта до октобра 2005. године Лецтурес ат тхе ИНИС Марцх - Оцтобер 2005

15. март 2005.

  • Мр Станислав Сретеновић
  • Француски поглед на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1918-1929


29. март 2005.

  • Љиљана Лазаревић
  • Европски утицаји на породичне односе у Србији 1919-1925


12. април 2005.

  • Бојан Симић
  • Централни пресбиро као министарство пропаганде у Краљевини Југославији


26. април 2005.

  • Мр Макс Берцхолц
  • Ка историји сећања на НОБ


22. септембар 2005.

  • Научна трибина
  • Историја и сећање - традиције


Проф. др Милан Вукомановић

  • Др Радмила Радић
  • Политизација религије и религизације политике


18. октобар 2005.

  • Проф. др Ђорђе Станковић
  • Српска медијска историографија као трагикомедија


Циклус окрулгих столова о мемоарској литератури Историја без дистанце 13. октобар 2005.

  • Разговор о књизи Душана Михајловића
  • Повленске магле и видици
  • О књизи говорили: Др Латинка Перовић, Проф. др Светозар Рајак,
  • Проф. др Љубодраг Димић, Др Бошко Бојовић и аутор


24. октобар 2005. Промоција књиге Историја Срба (Дĕјинy Србска)

  • О књизи говорили:
  • Јан Пеликáн, Ондřеј Војтĕцховскý
  • Проф. др Љубодраг Димић, Проф. др Милан Ристовић


НАУЧНА ТРИБИНА
"Историја и сећање"

Поред богате издавчке делатности, организација панел дискусија, научних трибина и предавања, представља једну од најзапаженијих активности Института за новију историју Србије током 2005. године. Наиме, поред већ устаљених предавања сарадника ИНИС-а у просторијама Института, покренута је и научна трибина под називом "Историја и сећање", која се сваког последњег четвртка у месецу одржава у Културном центу Београда, са циљем да идентификујући "места сећања" која су обележила креирање колективних идентитета, укаже на процесе дугог трајања у току два века постојања модерне српске државе.

Промоцију Трибине представљала је организација панел дискусије на тему "Српска историјска наука данас" 3. децембра 2004. у Културном центру Београда, на којој су учествовали: Академик Сима Ћирковић, Академик Андреј Митровић, др Латинка Перовић, Проф. др Милан Ристовић, Проф. др Смиља Душанић, Доц. Др Дубравка Стојановић, др Миле Бјелајац.

Покретањем дискусије о методолошким и теоријским проблемима са којима се суочава српска историографија, најављена је трибина "Историја и сећање", чији је основни циљ да феномене српске историје постави у шири медјународни оквир, али и да методолошки осавремени историјску науку у нашој средини.

Полазна основа при формулисању теме, био је пројекат историчара Пиерра Нора - "Места сећања", у коме су водећи француски историчари, социолози и политиколози анализирали (де)конструкције историје и креирање колективних сећања прве модерне европске нације. Наиме, у време припрема за прославу двестотине година од Француске буржоаске револуције, држава је преко министарства за културу финансирала пројект под дирекцијом Пиерра Нора "Лес лиеуx дес мемоирес", у оквиру кога је у континуитету од 1984. до 1992. штампано осам капиталних томова, у којима су садржани чланци најистакнутијих аналитичара француске историје и друштва. Као пројект од изузетног научног, али и државног значаја "Лес лиеуx дес мемоирес" је успоставио основе "нових читања" историјских феномена и омогућио да се кроз анализе симбола као што су на пример: "Марсељеза", државна застава, или чак гастрономија, бициклистичка трка Тоур де Франце, и сл. отворе нови начини за разумевање прошлости и креирања виртуелних континуитета.

Организована у три циклуса предавања: Сукоби и поделе, Традиције, Симболи и трибина "Историја и сећање" има интенцију да отвори рецентне историографске теме и проблеме, као што су:

- "Слика другог" у српској јавности - перцепција политичког опонента, припадника друге нације, односно друге класе
- Стварање традиција
- Историјски стереотипи
- Државни симболи и изградња "лаичке религије патриотизма"
- Историјске личности као симболи колективне идентификације...
Мултидисциплинарни методолошки приступ феноменима српске историје обједињује водеће историчаре, социологе, историчаре уметности, историчаре књижевности у Србији.


Програм рада трибине у 2005-ој години:
Сукоби и поделе:

  • 27. јануар
  • др Латинка Перовић
  • Политички противник као непријатељ
  • др Дубравка Стојановић
  • Поделе као део политичке културе


24. фебруар др Ненад Макуљевић

  • Слика другог у визуелној култури у Србији
  • др Весна Матовић
  • Слика другог у српској књижевности


17. март

  • др Коста Николић, др Тодор Куљић
  • Рат и сећање


31. март др Љубодраг Димић

  • др Сретен Вујовић
  • Линије поделе и сукоба у српском друштву у времену социјалистичке Југославије


Традиције:

  • 5. мај
  • др Мирослав Јовановић
  • О "крилатом Вуку" и "седмоглавим аждајама
  • гражданске мисли" - стеротипи о Вуку Караџићу и његовим опонентима
  • др Мирослав Тимотијевић
  • Хероизација лика Вука Стефановића Караџића


30. јун др Ана Столић, мр Александра Вулетић

  • Породица у Србији средином и крајем XИX века (владарска, градјанска, сеоска)

Симболи:

  • Јесењи циклус под називом "Симболи" договорен је у основним оквирима, јер су разговори са предавачима у току


НАУЧНА ТРИБИНА ИНСТИТУТА ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ И ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ МАРТ - ЈУН 2004. И ТОКОВИ ИСТОРИОГРАФИЈЕ

уторак, 2. март 2004.

  • Др Коста Николић
  • ПОЛЕМИКЕ О ПРЕГЛЕДУ ИСТОРИЈЕ СКЈ 1963-1964.


среда, 17. март 2004.

  • Др Миле Бјелајац
  • ЗАПАДНИ ИСТОРИЧАРИ О РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ


уторак, 30. март 2004.

  • Др Предраг Марковић
  • ИСТОРИОГРАФИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
  • – ПРОПУШТЕНЕ ШАНСЕ –


II ИЗ АКТУЛЕНИХ ИСТРАЖИВАЊА

среда, 14. април 2004.

  • Мр Олга Манојловић
  • ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕОЛОШКОГ И ПОЛИТИЧКОГ
  • У СПОМЕНИЧКОЈ АРХИТЕКТУРИ XИX И XX ВЕКА,
  • КАО НАЧИН РАЗУМЕВАЊА РАЗВОЈА НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ


уторак, 27. април 2004.

  • Мр Горан Милорадовић
  • ИЗ ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО СОВЈЕТСКИХ ОДНОСА 1945–1955


среда, 12. мај 2004.

  • Проф. др Милан Ристовић
  • ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОМОЋ ГРЧКИМ КОМУНИСТИМА У ГРАЂАНСКОМ РАТУ У ГРЧКОЈ 1946–1949.

III ПРИВРЕДНА ИСТОРИЈА

  • среда, 2. јуни 2004.
  • Мр Драган Петровић
  • РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ИНДУСТРИЈЕ У БЕОГРАДУ У XИX И XX ВЕКУ
  • среда, 09. јун 2004.
  • Проф. др Драгана Гњатовић
  • РНАРОДНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ВЕЛИКА ПРИВРЕДНА КРИЗА 1929–1934.
  • уторак, 22. јун 2004.
  • Владимир Цветковић
  • ФРАНЦУСКИ КАПИТАЛ У "ЈАСЕНИЦИ" А.Д. 1923–1940. ГОДИНЕ



НАУЧНА ТРИБИНА ИНСТИТУТА ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ И ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ ОКТОБАР - ДЕЦЕМБАР 2003. И МЛАДИ САРАДНИЦИ

уторак, 7. октобар 2003.

  • Сања Петровић
  • ДРУГИ ЖИВОТ. ЕВРОПСКИ УТИЦАЈ НА ПРОЦЕС МОДЕРНИЗАЦИЈЕ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА ШАПЦА ИЗМЕЂУ ДВА РАТА


среда, 22. октобар 2003.

  • Александар Милетић
  • СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА У КРАЉЕВИНИ СХС 1918-1923


уторак, 4. новембар 2003.

  • Весна Ђикановић
  • ЈУГОСЛОВЕНСКО ИСЕЉЕНИШТВО У САД ИЗМЕЂУ ДВА РАТА


ИИ МАЊИНЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ (SEE-MINORITIES NETWORK)

среда, 19. новембар 2003.

  • Мр Владан Јовановић
  • ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛИМАНА ИЗ МАКЕДОНИЈЕ 1918-1941.


уторак, 02. децембар 2003.

  • Ненад Макуљевић
  • СЛИКА МАЊИНА У СРПСКОЈ ВИЗУЕЛНОЈ КУЛТУРИ
  • КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА


среда, 17. децембар 2003.

  • Мр Зоран Јањетовић
  • ШКОЛСТВО НЕСЛОВЕНСКИХ НАРОДА НА ТЕРИТОРИЈИ
  • ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА ДО 1918. ГОДИНЕ


среда, 24. децембар 2003.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА САРАДНИКА ИНСТИТУТА ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ И ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ

НАУЧНА ТРИБИНА ИНСТИТУТА ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ И ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ ЈАНУАР - ЈУН 2003. И МЛАДИ САРАДНИЦИ

8. јануар 2003.

  • Слободан Селинић
  • СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА ПРЕХРАМБЕНИМ
  • ПРОИЗВОДИМА 60-ТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА


21. јануар 2003.

  • Соња Јерковић
  • ПРИЛОГ ЗА СОЦИЈАЛНО-ПРИВРЕДНУ ИСТОРИЈУ БЕОГРАДА: ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА


4. фебруар 2003.

  • Душан Бајагић
  • МАЂАРСКА ШТАМПА О УБИСТВУ АЛЕКСАНДРА И КАРАЂОРЂЕВИЋА II ИЗ АКТУЕЛНИХ ИСТРАЖИВАЊА


4. март 2003.

  • Др Предраг Марковић
  • ИМЕНА КАО ИСТОРИЈСКИ ИЗВОР


19. март 2003.

  • Проф. др Андреј Митровић
  • СРПСКА ВЛАДА И СЕПАРАТНИ МИР ПОЧЕТКОМ 1918. ГОДИНЕ (ЈЕДНА НЕДОГРАЂЕНА ТЕЗА)


1. април 2003.

  • Мр Ања Суша
  • БЕОГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ И СТУДЕНТСКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
  • 1968. ГОДИНЕ


III ИЗ ИСТОРИЈЕ РЕЛИГИЈЕ

  • ВРИЛО ДОЖИЋ 1881 - 1950 (ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ)


29. април 2003.

  • Проф. др Драгољуб Живојиновић
  • НОВИ ДЕТАЉИ О КОНКОРДАТУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ И ВАТИКАНА 1912 - 1914


14. мај 2003.

  • Др Никола Жутић
  • СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И АНГЛИКАНСКА ЦРКВА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА


IV ВОЈСКА И ДРУШТВО


27. мај 2003.

  • Мр Небојша Ђокић
  • ДРЖАВА И ВОЈСКА У КНЕЖЕВИНИ/КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ


11. јун 2003.

  • Др Миле Бјелајац
  • ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈНА ЕЛИТА


24. јун 2003.

  • Мр Бојан Димитријевић
  • ПРВА ДЕЦЕНИЈА ЈНА 1945 - 1954

НАУЧНА ТРИБИНА

  • ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ
  • ОД 15. 10. – 25.12.2002. ГОДИНЕ

15.10.2002.

  • Владимир Цветковић
  • СВАКОДНЕВИЦА ФРАНЦУСКЕ ПОРОДИЦЕ ПЛЕЈУСТ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1934-1949

30.10.2002.

  • Драгомир Бонџић
  • ОБНОВА И ПОЧЕТАК РАДА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА 1944-1945

12.11.2002.

  • ПРОМОЦИЈА КЊИГА САРАДНИКА ИНСТИТУТА ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ

27.11.2002.

  • ПРОМОЦИЈА КЊИГА САРАДНИКА ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ

10.12.2002.

  • Саша Мишић
  • ИЗВОЗНА БАНКА У ЈУГОСЛОВЕНСКО-АЛБАНСКИМ ОДНОСИМА 1934.

25.12.2002.

  • Мр Радина Вучетић.Младеновић
  • БАЛОВИ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

НАУЧНА ТРИБИНА ИНСТИТУТА ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ ОД 12.02.-02.07.2002. ГОДИНЕ

I ИСТОРИОГРАФИЈА

12.02.2002.

  • Др Миле Бјелајац, др Гордана Јовић-Кривокапић,
  • Дијалог српских и хрватских историчара


26.02.2002.

  • Др Улф Брунбауер,
  • Социјализам и породица у југоисточној Европи-нови приступ проучавању социјализма

12.03.2002.

  • Наташа Милићевић
  • ИНИС и ИСИ после 1989: институције, истраживачи, теме, методи

26.03.2002.

  • Мр Зоран Јањетовић
  • Историјско у делу Адама Милера Гутенбрунера

II "СРБИЈАНЦИ" И "ПРЕЧАНИ" У XIX и XX ВЕКУ

09.04.2002.

  • Др Никола Жутић
  • 27. март 1941. године и идеологија


23.04.2002.

  • Мр Софија Божић
  • "Пречани" и "Србијанци" у Краљевини СХС - представе и стереотипи о Србији у виђењима Срба из Хрватске


07.05.2002.

  • Др Петар Крестић
  • "Швабе" или "немачкари"


III ИСТОРИЈА СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА

21.05.2002.

  • Др Вера Гудац-Додић
  • Жене у Србији у другој половини XX века - брак и породица

04.06.2002.

  • Др Коста Николић
  • Живот на српском селу под окупацијом - културна регресија

18.06.2002.

  • Мр Владан Јовановић
  • Друштвена панорама Скопља 1918-1929.

02.07.2002.

  • Мр Младенка Иванковић
  • Јеврејска заједница у Србији 1945-1953.

 

НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА

Др Жарко Јовановић, Записник са седница градског већа општине града Ваљева 1941-1944, ИНИС 2002. (градја),

Чува се као оригиналан у Историјском архиву у Ваљеву. Записник није комплетан за 1941. годину. Садржи само Записник са ВИИИ седнице Градског већа од 11. септембра исте године. У периоду од 4. фебруара 1942. (када је одржана ИИ редовна седница) па до 29. децембра 1943. године одржано је укупно 35 седница закључно са 36 редовном седницом. Током 1944. године одржане су само четири редовне седнице, прва у два наставка, (10. и 11. фебруара 1944.), друга 22 и 25. априла 1944., док је трећа одржана 22. маја 1944, а четврта 29. јула исте године и она у том сазиву није завршена. И поред тога што је град Ваљево био под окупацијом Градско веће општине Ваљево је углавном редовно заседало, често у непотпуном саставу и на својим седницама је решавало сва горућа питања живота градјана уз предузимање свих опсежних мера да она на најбољи могући начин решавају и по могућству олакша живота егзистенција на југроженијих становника града (храна, одећа, обућа, огрев, осветљење итд.).


Владан Јовановић: Југословенска држава и Јужна Србија 1918-1929, ИНИС, Београд 2002.

После Балканских ратова простори Косова, Метохије, Санџака и Македоније прикључени су Србији и Црној Гори, а стварањем Краљевине СХС организовани су као покрајина Јужна Србија (16 округа). Тематска структура монографије (Простор и људи; Држава и њене институције; Политичке прилике; Привредни амбијент Југа; Култура и друштво) прилагођена је сагледавању процеса отежане интеграције бивших турских подручја у систем нове државе (етничко и верско шаренило, феудалне навике и менталитет, културна запуштеност терена). Пажња је обраћена и на остале факторе који су спутавали делотворност државних акција: фиктивна моћ парламента, проблематичан чиновнички апарат (лоши кадрови, симптоми правне анархије, корупција), стање опште несигурности у граничном подручју (комите, качаци), узаврела унутрашња политичка сцена и сложене међународне околности. Сагледан је покушај државе да гомилањем жандармерије, регуларних војних снага и допунских оружаних формација ("летећи одреди", "контра-чете") консолидује стање у покрајини. Уочени су и пратећи ефекти милитаризације подручја и перманентног ванредног стања (репресија, кулук, исељавање). Из више углова посматрани су токови аграрне реформе и политика насељавања "нових крајева". Уочена је војно-стратешка и национална улога саобраћајне политике која је често супротстављена захтевима економије. Тешкоће у просветној политици (83% неписмених) нису превазиђене номиналним растом броја школа и културних институција. Утолико је занимљивије пратити доминантну националну компоненту која прожима већи део културно-просветних садржаја. Одраз такве политике видљив је и код упоредног односа државе према хришћанима и муслиманима.


Драган Алексић, Привреда Србије у Другом светском рату, ИНИС 2002

Рад представља реконструкцију српске привреде, односно анализу њене структуре и функционисања у специфичним условима рата и окупације и истовремено оптерећену свим негативним последицама издвајања из привредног организма Краљевине Југославије.

Како су многи базични пороблеми Србије, чије се решавање наметнуло одмах после окупације, имали порекло у ближој или даљој прошлости, хронолошке границе рада су шире од оних које су одредјене у наслову. У прва два поглавља посвећена привреди Краљевине Југославије, изложени су економски процеси у Европи уочи ратног сукоба и уконпонован економски и политички положај Југославије измедју два супродстављена табора.

У сагледавању привреде Србије током окупације, што представља централни предмет истраживања, анализирају се две основне групе чињеница. Једна се односи на материјално производну основу Србије - сировинске ресурсе, индустријске капацитете, потенцијале у пољопривреди и радну снагу а друга на нове економске институције и привредне субјекте, окупационе и домаће, привредне механизме и правни поредак успостављен окупацијом. Нису се могле изоставити и појаве које су индиректно утицале на положај привреде: устанак у лето 1941. године, проблем избеглица, питање ратних заробљеника и елементи социјалне политике.


Гордана Кривокапић-Јовић, Оклоп без витезова, Социјалне основе и социјална структура Народне радикалне странке у Краљевини СХС 1918-1929, ИНИС 2002.

Реконструисана је организациона структура странке у хоризонталној распрострањености на целој територији Краљевине СХС од 1918. до 1928. године кроз месне организације. Идентификоване су личности кроз њихове партијске функције, њихово трајање у диманици партијског живота. Реконструисана је вертикална структура организације НРС-а од Месних организација-МО до среских организација-СО и Окружних организација-ОО НРС-а, па све до Главног одбора НРС-а. Описане су и други врховни органи странке, као и друге пратеће организације и уже партијске активности НРС-а: организације Радикалне омладине (РО), радикалска штампа и друге издавачке и пропагандне радње, финансирање странке и сл.

Социјална структура НРС-а је посматрана на основи идентификовања занимања њених чланова, и то на два начина: као "унутрашњи" савез у варошко-градским и сеоским срединама и заједницама и кроз њихов медјусобни однос; и као "спољашњи" савез на општејугословенском плану кроз однос појединих покрајина-историјских покрајина, односно градско-варошких насеља и сеоско-аграрних зона. Слом (и прелом) који су доживеле југословенске заједнице и друштва у Првом светском рату, посматран је у овом случају кроз личне судбине радикала у њему, односно кроз промене околности и промене људи у њима у форми једноставних цурицуулум витае, који су уједно исказивали и општи друштвени и јавни ангажман појединаца. На општем плану социјална структура НРС-а је посматрана као покушај остварења балканске варијанте савеза елита.

 

НАШИ САРАДНИЦИ НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА И ГОСТОВАЊИМА

Др Зоран Јањетовић, Међународниг научни скуп: „Немачке и друге мањине јуоисточне Европе у друштвеном прелому 1944/45. године“, Темишвар 16-17. јули 2005.

Овај међународни скуп је организовао Институт за немачку културу и историју југоисточне Европе са Минхенског универзитета у сарадњи са Немачким културним центром и Западним универзитетом из Темишвара и он представља пример толико пожељне међународне научне сарадње, која по питању истраживања националних мањина има врло специфичну важност. Тежиште скупа је било на немачким мањинама у Југославији, Румунији и Мађарској у за њих преломним годинама 1944/45, али је било речи и о другим сродним темама које су донекле излазиле из постављеног уског временског оквира, што је омогућило сагледавање историјских појава, догађаја и процеса у ширем историјском и географском контексту. Неколико реферата се бавило и другим мањинама, а посебан сегмет је био посвећен историографији.

Др Мариана Хауслајтнер (Мариана Хауслеитнер), која је била главни организатор скупа, одржала је прегледни реферат о положају немачке мањине у југословенском и румунском делу Баната током Другог светског рата, при чему се видело да је југословенски део боље истражен. Немачку мањину је приказала првенствено као жртву националног инжењеринга вођства Трећег рајха, али није заобишла ни подршку коју је део немачког становништва пружио наређеним мерама, укључујући и злочине над ненемачким становништвом до којих је при томе долазило. Професор др Карл Штулпфарер (Стухпфаррер) са Универзитета у Клагенфурту је одржао изнијансирано предавање о врло сложеној ситуацији у окупираној Словенији и у аустријској Корушкој, под насловом „Колаборација, противљење и отпор у Словенији 1941-1945“. Проф. др Мари-Жанин Чалић (Марие-Јанине Цалиц) је на основу својих ранијих радова приказала положај фолксдојчера у НДХ, а Карл Бетке (Царл Бетхке) је говорио о постепеном преласку од пресељавања до евакуације и бега, и коначно до протеривања делова немачке мањине из НДХ.

Други сегмент научног скупа је био посвећен политичким приликама у југоисточној Европи између лета 1944. и краја 1947. У склопу њега је проф. др Денис Делетант (Деннис Делетант) из Лондона говорио о британској политици према југоисточној Европи током 1944/45, са посебним освртом на Румунију, за коју је стручњак. Проф. др Армин Хајнен (Хеинен) са Универзитета у Ахену је приказао процес завођења комунистичке власти („стаљинизацију“) Румуније 1944-1947, те како се она одразила на положај националних мањина у тој земљи, док је др Норберт Шпаненбергер (Спанненбергер) из Лајпцига говорио о сличној теми на примеру Мађарске.

Један део скупа је био посвећен методолошким и практичним проблемима истраживања мањина, током ког су професори Делетант и Штулпфарер, као и професори Западног универзитета у Темишвару др Виктор Нојман (Вицтор Неуманн) и др Самаранда Вултур говорили о својим искуствима и проблемима при истраживању мањинске проблематике.

Наредни део је био посвећен мањинама непосредно након 1944. године. У њему је Ханелое Бајер (Ханнелое Баиер) говорила о Немцима у Румунији 1944-1947, а професор др Павел Пољан из Москве/Фрајбурга о депортацији немачких цивила из Мађарске и Румуније на принудни рад у Совијетски Савез крајем 1944. и почетком 1945. Др Лућан Настас (Луциан Настасă) из Клужа говорио је о положају Мађара у Румунији у првим годинама после Другог светског рата, а др Хилдрун Глас (Гласс) о положају Јевреја у истом раздобљу.

У сегменту посвећеном историографији, др Зоран Јањетовић из Института за новију историју Србије је одржао реферат о томе како је послератна југословенска и постјугословенска историографија приказивала фолксдојчере, др Василе Доћеа (Доцеа) из Темишвара о етничком профилу писаца банатске историје, док је млади докторант са Универзитета у Ексетеру Џејмс Корањи (Јамес Коранy) представио рад на својој докторској тези о Немцима у румунском Банату, коју ради методом орал хисторy.

Овај међународни скуп је, како својим рефератима тако и богатом дискусијом после сваког од њих, показао колико је поље истраживања мањина широко и колико се аспеката може осветлити, чак и ако се узме врло уски временски оквир. Поједини реферати су својим приступима показали и то колико се може добити од интердисциплинарног приступа проучавању мањина, тако да је права штета што баш такав приступ није био још присутнији на овој, иначе у сваком погледу успелој конференцији.

Др Зоран Јањетовић, Међународни научни скуп: „Од Сен-Жермена до Белведера.Аустрија и Европа 1919-1955“, Беч 15-16. септембар 2005.

Година 2005. у Аустрији протиче у обележавању педесетогодишњице најзначајнијег догађаја у новијој аустријској историји – потписивања Државног уговора, којим се ова земља коначно извукла из компликоване ситуације у коју ју је довео Аншлус из 1938, као и Други светски рат који је уследио убрзо потом. Државни уговор је омогућио повлачење савезничких окупационих јединица и означио је почетак пуне независности реуспостављене Аустрије. Он је, под заштитом неутралитета, земљи омогућио миран и складан привредни и друштвени развој, који јој је из разних разлога био ускраћен током међуратног раздобља. Од државе коју при оснивању већина њених грађана није желела, она је постала не само прихваћена од њих већ је почела да другима служи као узор успешног решавања социјалних, политичких и економских проблема и, као друге развијене земље, магнет за имигранте из мање развијених земаља.

У склопу више манифестација које током ове године обележавају овај важан датум, одржан је и поменути међународни научни скуп у организацији Аустријског института за источну и југоисточну Европу, коме су присуствовали истакнути научници из Аустрије и свих суседних земаља. Скуп је зато био много више од формалног обележавања јубилеја уз нешто научне декорације. Реч је о врло озбиљном научном скупу који је имао за циљ да, с једне стране, преиспита аустријску прошлост од 1919. до потписивања Државног уговора и да, с друге стране, прикаже сложене односе Аустрије са својим суседима. У складу с тим, скуп је и био подељен у два дела: у првом су аустријски историчари промишљали бројне проблеме са којима се та земља суочила између 1919. и 1955. Била је то прилика за научно засновану националну саморефлексију са пуно поштених и корисних закључака. У другом делу су гости из свих суседних земаља осветлили односе Аустрије са њима, а ни односи са великим силама (САД-ом, СССР-ом, Британијом и Француском) нису заобиђени. При томе се реферат, иначе врло угледног проф. др Нормана Стоуна (Стоне) са Универзитета у Истамбулу о британско-аустријским односима, својом неприпремљеношћу, неповезаношћу и анегдотским приступом, издвојио као једини који је био испод иначе врло високог научног нивоа овог скупа, који је показао да и пригодне научне конференције могу да постигну изузетно висок научни ниво ако се позову учесници од формата и ако организатори имају заиста научне амбиције као што је то овде био случај.

Др Зоран Јањетовић, Десети Дијалог повијесничара / историчара,Осијек 22-25. септембар 2005.

Као што се види из наслова, реч дијалог је написана великим словом, што указује на то да су ови скупови историчара из Србије и Хрватске у организацији Фондације Фридрих Науман постали својеврсна институција. Започети са малим бројем учесника у јесен 1998, они су прерасли у традиционалне сусрете колега из две земље који у отвореном и пријатељском дијалогу покушавају да рашчисте спорна питања заједничке историје, али и да једни друге упознају са резултатима својих истраживања, стварајући на тај начин колегама из суседне земље прилично добру слику о томе шта се ради у две суседне историографије.

Први скупови из ове серије су одржани у Печују, да би се од петог преселили у градове земаља учесница. Овогодишњи научни скуп је одржан у Осијеку, по већ добро уходаном начину рада који се састоји из пленарних седница и рада по радионицама. На првој пленарној седници реферате о ратовима до којих је дошло приликом распада Југославије су одржали проф. др Џејмс Садкович (Јамес Садковицх) са Универзитета Висконсин из Милвокија и проф. др Никола Самарџић са Филозофског факултета Београдског универзитета. И док је први реферат уопштено говорио о ратовима на тлу Југославије, уз неколико провокативних изјава које су изазвале мноштво реакција током касније дискусије, други се, уз претензију да говори о европском оквиру злочина почињених током ратова деведесетих година, ипак највише бавио (не)спремношћу за суочавање са злочинима и њиховим починиоцима, пре свега у Србији. Трећи реферат на пленарној седници је поднео др Давор Маријан, који је на доста објективан начин приказао улогу ЈНА у последњим годинама СФРЈ и током рата у Хрватској.

Даљи рад се одвијао у радионицама од којих су прве три постале већ традиционалне: Национални идентитети Хрвата и Срба, Раздобље социјалистичке Југославије и Људски губици Србије и Хрватске у 20. веку. Четврта радионица, Дијалог дисидената је одржана по први пут уз учешће неколико још живих актера. У раду радионица, у којима се одвијала богата дискусија због које је рад често трајао дуже него што је било предвиђено, учествовало је четрдесетак представника из обе земље, не рачунајући бројне госте, од којих је било и двоје из Немачке и један из Швајцарске.

Скуп је завршен другом пленарном седницом на којој су резимирани резултати рада у радионицама и договорене смернице за припрему зборника и наредног сусрета, који би требало да се организује следеће године негде у Србији.

Весна Ђикановић, Извештај из Граца (Аустрија)

Током 2005. године, један број млађих сарадника Института за новију историју Србије (Бајагић Душан, Милетић Александар, Ђикановић Весна) имало је прилику да, као стипендисти аустријске владе односно аустријског Министарства за образовање, науку и културу, остваре једномесечни боравак у Грацу на Институту за историју југоисточне Европе при Универзитету Карл-Францен. Током овог боравка отворена је могућност упознавања са начином функционисања и актуелним пројектима Института, уз корисну размену искустава у раду две научне институције, са аустријским колегама, као и упознавање са интересовањима две научне средине. Од драгоценог значаја био је увид у библиотечке фондове Универзитета у Грацу и упознавање са Халперновом колекцијом записа и истраживачких радова произашлих из вишедеценијског истраживања Џоела Халперна на нашим просторима. Консултовање стране литературе имало је велики значај за постојећи истраживачки интерес сарадника из Београда. Позитивна искуства сарадника Института за новију историју Србије свакако могу послужити као препорука заинтересованима за аплицирање за стипендију Оне Моунтх Висит фор Университy Градуатес. Контакт адреса: www.wус-аустриа.орг

Мр Владан Јовановић, Међународни научни скуп: „Спорт зwисцхен Ост унд Wест. Интердисзиплинäре Тагунг зур Спортгесцхицхте“, Зüрицх, 7-8. 10. 2005.

Од 7. до 8. октобра 2005. године у амфитеатру Немачког семинара Универзитета у Цириху одржана је међународна конференција „Спорт између Истока и Запада. Интердисциплинарна радионица за историју спорта“. Скуп су организовали Катедра за источноевропску историју Универзитета у Цириху, Катедра за новију историју источне Европе Универзитета Пасау, Немачки историјски институт у Варшави и двадесетак млађих историчара окупљених у групи ФОСЕ (Форум Остмиттел-унд Сüдостеуропа), који на полугодишњим састанцима размењују најновије резултате својих истраживања везаних за историју источне и југоисточне Европе. На конференцији је учествовало 12 историчара и један лингвиста из 10 земаља (САД, Финске, Немачке, Швајцарске, Аустрије, Пољске, Чешке, Србије, Румуније и Бугарске) који су своја предавања одржали у оквиру четири тематске радионице: Спорт и пропаганда (Петар Петров, Андреас Ниевергелт); Спорт и међународни односи (Цхристиан Коллер, Барбара Кеyс, Ута Андреа Балбиер, Маркку Јокиспилä, Јöрг Ганзенмüллер); Концепт физичке културе и спорт (Пхилип Блаха, Малте Ролф, Ева Маурер); Националност и спорт (Богдан Попа, Владан Јовановић, Андреас Прокопф). У веома креативним излагањима преовлађивале су махом „хладноратовске“ теме, тј. начињен је покушај да се кроз сагледавање свих функција спорта у земљама источног лагера објективније ослика шири политички контекст. Отуда је тежиште већине излагања било у непосредној вези са унутрашњом и спољном политиком СССР-а (наметање пожељне слике о себи, спорт као политичко средство на међународном плану итд.). Поред инвентивних радова о совјетској „шахографији“ и алпинизму, хокеју на леду као позорници хладног рата и спортским парадама у СССР-у, неколико предавача је пажњу присутних усмерило на теме какве су формирање женског идентитета у спорту, етничке предрасуде и антисемитизам на спортским теренима и сл. Предавања су држана на немачком и енглеском језику, а захваљујући спретности четворице модератора превазиђен је недостатак симултаног превода са немачког на енглески. Беспрекорна организација скупа је била у рукама тројице младих историчара који заслужују да буду посебно поменути: Ариé Малз, Стефан Рохдеwалд, Стефан Wиедеркехр.

Др Олга Манојловић Пинтар,Научни скуп "Ундер Еастерн Еyес: Травел Wритинг фром Еастерн Еуропе анд тхе Балканс", Софија март 2005.

Сцхоол оф Славониц анд Еаст Еуропеан Студиес - Центре фор Соутх-Еаст Еуропеан Студиес и АХРБ истраживачки пројект "Еаст Лоокс Wест", у сарадњи са Бритисх Цоунцил, Бритисх Ацадемy и софијским универзитетом, организовали су крајем марта 2005. у Софији тродневни скуп под називом "Ундер Еастерн Еyес: Травел Wритинг фром Еастерн Еуропе анд тхе Балканс".

Циљ организатора био је да у фокус научног истраживања постави анализе путовања и путописне литературе, коју су бележили путници са истока Европе у додиру са западом континента. Улога коју су путописи "западњака" имали у дефинисању Источне Европе и Балкана, али и у креирању идентитета Запада у опозиту са Истоком као "другим", последњих година је посебно актуелизована у научним истраживањима. Мартовски скуп у Софији промовисао је, медјутим, тему која је остала на маргинама истраживања, али која својом широним отвара нове углове посматрања и расветљавања процеса формирања друштвене свести и интеграције заједница на југоистоку Европе.

Програм скупа, на коме је учествовало тридесетак научника из Европе и САД био је усмерен у два правца: анализе путовања на Запад и анализе путовања унутар региона, чиме је по речима организатора Проф. Wендy Брацеwелл, посебно истакнута улога путовања и путописне литературе као једног од најважнијих предуслова за стварање слике о себи - како на индивидуалном, тако и националном и регионалном нивоу. Из наше земље на скупу су учествовале проф. Љубинка Трговчевић са Факултета политичких наука, мр Радина Вучетић и др Олга Манојловић Пинтар из Института за новију историју Србије.

Више информација о пројекту "Еаст Лоокс Wест" могуће је пронаћи на интернет адреси www.ссеес.ац.ук/еастwест.хтм; док о претходна два скупа одржана у организацији Сцхоол оф Славониц анд Еаст Еуропеан Студиес - Центре фор Соутх-Еаст Еуропеан Студиес, потпуније податке садржи интернет страница www.ссеес.ац.ук/сеецентре.хтм.

Мр Слободан Селинић,Информација о учешћу на Шестом балканистичком симпозијуму, Брно, 25 – 27. април 2005.


Шести балканистички симпозијум одржан је у Брну (Чешка република) од 25. до 27. маја 2005. године. Скуп су организовали Институт за славистику Масариковог Универзитета у Брну, Јужноморавски регион и Институт за историју Академније наука Чешке. Учествовало је око сто научника из Чешке, Словачке, Србије и Црне Горе, Словеније, Бугарске, Хрватске и Македоније. Рад скупа био је подељен у историјско-политиколошко-етнолошку и језичко-културолошку секцију. На симпозијума су са Филозофског факултета у Београду, катедра за Историју Југославије, учествовали проф др Љубодраг Димић са темом "Поглед из Београда на ЧСР 1968. године" и доцент др Мира Радојевић са темом "Сарадња српске и чехословачке емиграције у И светском рату". Институт за новију историју Србије представљали су др Момчило Митровић ("Сарадња Беградског и Чешког Универзитета 1918-1941", мр Мирослав Перишић ("Формирање југословенске интелигенције на чехословачким универзитетима 1945-1948") и мр Слободан Селинић ("Сарадња југословенске и чехословачке индустрије 1945-1950"). Треба издвојити и учешће проф. др Љубодрага Димића у дискусији и актуелним проблемима Балкана, посебно питању Косова и Метохије, током првог и другог дана симпозијума. Веома велику пажњу, посебно колега из Чешке, побудио је и наступ доцент др Мире Радојевић, посебно део њеног излагања који се односио на делатност Масарика у годинама Првог светског рата. Осим прилике да на једном овако значајном међународном симпозијуму представе резултате својих истраживања о југословенско-чехословачким односима, за научнике из Београда од великог је значаја било и успостављање и продубљивање сарадње са колегама из Чешке, посебно са проф. др Јаном Пеликаном и мр Ондрејом Војтеховским чије су теме и иначе биле тесно повезане са југословенском историјом. Тако је проф. др Пеликан представио рад о Македонији 1968. године, а мр Ондреј Војтеховски рад о југословенској информбировској емиграцији у Чехословачкој.

Др Радмила Радић, Окупација у Европи: утицај владавине националсоцијализма и фашизма (Тхе Импацт оф Натионал Социалист анд Фасцист Руле-ИНСФО), Амстердам, 27 – 29. април 2005.

У Амстердаму је од 27. до 29.4.2005. одржана завршна конференција пројекта под насловом Окупација у Европи: утицај владавине националсоцијализма и фашизма (Тхе Импацт оф Натионал Социалист анд Фасцист Руле-ИНСФО). Програм је започео 2000. године уз подршку Европске научне фондације и неколико научних институција из Западне Европе. Рад на пројекту надгледа Управни одбор саставље од 15 историчара из неколико европских земаља (Немачке, Холандије, Шведске, Велике Британије, Норвешке, Пољске, Грчке, Италије, Белгије, Финске, Швајцарске, Чешке, Француске, Аустрије и Данске). Новембра 2000. одржана је прва конференција у Тренту (Италија), на којој је одлучено да се формира шест истраживачких тимова. На челу сваког тима налази се један до двоје вођа тима који руководе радом групе, одређују сараднике за поједине теме, организују састанке тимова и баве се издавањем публикација. Тим 1 ради на теми Рат за законитост у политичком и културном животу, тим 2: Континуитет цркава, тим 3: Економије под окупацијом, тим 4: Структура свакодневног живота, тим 5: Масовне миграције и тим 6: Прогон Јевреја и реакције хришћана. Септембра 2003. одржана је конференција у Варшави на којој су сви тимови поднели извештаје о свом раду. Планирано је да коначни резултат пројекта буде шест монографија и више зборника текстова од којих су неки већ објављени. На пројекту је ангажовано више од 120 историчара из готово свих европских земаља, укључујући и Русију и земље Источне Европе. Овај пројекат представља први покушај да се у сарадњи историчара пореклом из различитих националних средина и историографија, напише јединствена историја Европе у једном одређеном раздобљу и до сада је дао задовољавајуће резултате.

Бојан Симић, Извештај о боравку групе студената из Холандије у Институту за новију историју Србије, Београд, 1 – 8. мај 2005.

У периоду од 1. до 8. маја, на сопствену иницијативу и у договору са младјим сарадницима Института, у нашој земљи боравила је група студената са Универзитета у Гронингену. Ради се о студентима завршних година историје и словенских језика. За време свог боравка група је посетила велики број културних споменика, установа, музеја и присуствовала специјално организованим предавањима на Филозофском и Филолошком факултету. На самом Институту боравили су у два наврата. Прва посета била је посвећена упознавању са условима за рад, просторијама и начином функционисања Института. Гостима се обратио директор Митровић пожелевши им добродошлицу, притом одговарајући на постављена питања. Други боравак на Институту искоришћен је за одржавање радионице која је имала за тему стереотипе. У првом делу радионице разговарано је о постојећим стереотипима о европским народима, њиховом пореклу и узроцима. Други део радионице био је посвећен стереотипима о Холандији и Србији. Радило се у групама и учесници имали прилику да изразе и образложе сопствено мишљење као и да дискутују о осталим понудјеним размишљањима. Начелно је договорена даља сарадња која би требало да буде конкретизована на семинару који је планиран за децембар у Холандији. На том семинару учешће би требало да узму и представници из Пољске.

Душан Бајагић, Извештај са међународне конференције: ''Тхе Интернатионал Хисторy оф тхе Бандунг Цонференце анд тхе Оригинс оф тхе Нон–Алигнед Мовемент'', Свети Стефан, 13 – 16 мај 2005.

Организатори:

The Cold War Studies Centre–London School of Economics and Political Science (London), International Center for Advanced Studies–New York Университy (Њјорк), Катедра за историју Југославије на Филозофском Факултету Универзитета у Београду (Београд) и Архив Србије и Црне Горе (Београд). Одржавање конференције помогли су Cold War International History Project Woodrow Wilson International Center for Scholars, Washington DC, USA i The Ford Fondation, New York, USA.

У мају месецу од 13. до 16. ове године на Светом Стефану одржана је међународна конференција са темом '' The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement

''. На овој конференцији учествовао је и један број сарадника Института за новију историју Србије из Београда.

Можда неће бити погрешно ако се каже да је ово наставак сарадње која је почела на скупу ''Велике силе и мале државе у хладном рату 1945–1955'' (Случај Југославије) одржаном 3–4. новембра 2003. године у Архиву Србије и Црне Горе између две институције – Катедре за историју Југославије на Филозофском Факултету Универзитета у Београду и Департмана за интернационалну историју ЛСЕ, у оквиру кога функционише ''Програм за историју хладног рата''.

Конференција је одржана у два дана и имала је шест сесија са закључним разматрањем. Укупно су била двадесет седам учесника. Изложена су шеснаест реферата.

На овом скупу било је речи о конференцији 29 земаља Азије и Африке одржаној од 18. до 24. априла 1955. године у Бандунгу, у Индонезији. Бандуншка конференција усвојила је завршно саопштење и том приликом донешене су резолуције које су се односиле на разоружање, борбу против колонијализма, економску и културну сарадњу земаља Азије и Африке, самоопредељење народа. Подршка је дата Арапима Палестине, а по питању Туниса, Марока и Алжира од Француске је тражено да приступи мирном решавању ових проблема. Бандуншка конференција је усвојила Резолуцију о миру и сарадњи у свету засновану на десет принципа. Поједине земље као што су Кина, Индија и друге имале су важну улогу на Конференцији. На Конференцији се говорило и о Пакту за Југоисточну Азију (СЕАТО), и тада су примећена раличита стајалишта појединих земаљ учесница. Осуди ''совјетског колонијалзма'' у Источној Европи супроставили су се Индија и Кина. Од појединачних питања конференцију је обележио индонежанско – кинески споразум о решењу проблема двојног држављанства.

Конференцију је отворио као први председавајући професор Љубодраг Димић. Први реферат држао је професор Арне Вештад у којем је Бандуншку коференцију видео као изазов хладном рату, јер је истицала антинуклеарни принцип, еманципацију нација, ширење процеса деколонијализма и друго (''Тхе Пост – Цолониал Цхалленге то тхе Цолд Wар''). У реферату који је затим уследио разматрано је питање несврстаности у хладном рату као опције која је понудила идеју раздвајања у односу на тежњу великих сила да Трећи свет остане биполаран, односно наду да се Трећи свет може променити на бољи начин (Мицк Цоx, ''Нон – Алигнмент ин тхе Цолд Wар''). Владислав Зубок у свом реферату (''Тхе Совиет Унион анд тхе Оригинс оф тхе Нон – Алигнед Мовемент'') каже да је Совјетски Савез био спреман да прихвати несврстаност као покрет који шири антиколонијалну политику. На Бандуншкој конференцији очекивао је да ће Кина добити могућност да превазиђе међународну изолацију и да ће јој се указати простор за испољавање сопствене револуционарне делатности. На Бандуншкој конференцији Индокина се појавила у међународном оквиру, док Вијетнам није мога да искористи дух конференције (Стеин Тоннессон, ''Индоцхина анд Бандунг'').

Бандуншка конференција била је први међународни скуп на који је позван Јапан. Учешће Јапана на конференцији било је важно са аспекта потврђивања суверенитета земље, али и као могућност да се прошире постојећи и остваре нови економски интереси. Јапан је био земља која је изгубила рат, али не и позицију водеће економије. На крају конференције јапански делегат је доби признање од САД (Кwеку Ампиах, ''Јапан'с Партиципатион ин тхе Бандунг Цонференце: Тхе Реацтионс оф тхе Унитед Статес''). Драган Богетић је у реферату (''Тхе Бандунг Цонференце анд тхе Yугослав Цонцепт оф Нон–Алигнмент'') истакао велико уважавање са којим је југословенско руководство пратило ток конференције и то да је било привржено идеји окупљања ванблоковских земаља. За Југославију ће касније од посебног значаја бити превладавање универзалног концепта, јер је на тај начин остварила зацртане државне пројекције. Веди Хадиз у свом реферату (''Тхе Политицс оф тхе Тхирд Wорлдисм: Соекарно анд Соехарто анд тхе Цхангинг Нотион оф Тхирд Wорлд Девелопмент ин Индонесиа'') осврнуо се на промену представе о Трећем свету у Индонезији. Хадиз каже да је у време Сухарта уследила таква промена у односу на време Сукарна. Сукарно је допринео антиколонијалном покрету и националној солидарности, али успех у економији постигао је Сухарто. Сукарно се залагао за социјалну правду и демократију, док је Сухарто био присталица реакционг популизма. Роберт Мекмахон анализирао је основне поставке Нехруове политике несврставања. По њему Нехру се залагао за принцип неутралности, несврстаност је била мотивација за индијску нацију. Он је као један од принципа своје политике заговарао став опредељености за запад и пријатељства за исток. Нехру се у једној дипломатској противстратегији окреће Кини и СССР-у. Ипак, Нехру је осудио совјетску политику у Мађарској. У моменту када је уследио пораст тензија између Индије и Кине, основа политике несврставања спречавала је Индију да потражи подршку у формирању војног савеза против Кине. Чињеница је да је Нехру био прилично наиван у вези намера које је имала Кина. Комплексност међународних односа принудила га је да се придржава политике несврставања (''Тхе Промисе анд Перилс оф Нехрувиан Нон–Алигнмент: Фром Индепенденце то тхе Сино–Индиан Wар''). Љубодраг Димић пратио је еволуцију једне идеје од првих сазнања о земљама ослобођених од колонијализма до дефинисања политике несврстаности. Врх партије у Београду је веровао у недељиву судбину света и да се политика Југославије могла да уклопи у интересе ослобођених колонијалних земаља. Југославија своју пажњу поклања земљама Блиског истока и Азије. Настојала је да види друге кроз разумевање историјског, демографског, сагледавање економског, политичког на неколико нивоа итд (''Yугослав анд Афро – Асиан Ареа: Фром Информатион то Полицy ин Дефининг Нон–Алигнмент''). Светозар Рајак посматрао је Титова путовања у Африку и Азију као моменат у обликовању Покрета несврстаних. Тито је користио принцип универзалности како би мотивисао прерастање регионалне групације у покрет. Трансформација од неопредељености до покрета одвијала се у периоду од 1954–1958. године. Титови напори да концептуализује ову трансформацију били су прожети тешким и напорним радом, јер су се Бандуншка конференција и покрет несврстаности испољили као алтернативе (''Тито'с Тwо Трипс то Асиа анд Африца, 1954 анд 1958: Тхе Схапинг оф тхе Нон–Алигнед Мовемент''). Мирослав Перишић и Момчило Митровић указали су на културу као инструмент југословенске политике у покрету несврстаних. Процес упознавања посредством културе трајао је од Бандунга до Београда. Размена културних садржаја била је у развоју уочи Београдске конференције. Југословенска културна акција у овим земљама испољила се кроз представљање књижевности, концерте филхармоније, а најчешће кроз фимске пројекције и радио емисије јер су допирале најдаље. Југославија је такође развијала стратегију научно – техничке помоћи другим земљама и размену студента као један од видова културне акције (''Yугославиа анд тхе Нон Алигнед: Цултуре ас ан Инструмент оф Политицс''). Мира Радојевић указала је на став југословенске политичке емиграције према југословенској политици несврстаних. Праћена су путовања Јосипа Броза Тита у њима је тражено нешто лоше и требало га је начинити смешним, а његову сарадњу са западом требало је приказати тактичком у циљу сакривања његове бољшевичке суштине.

Политичку емиграцију је бринуо успех југословенске политике, јер је то доживљавано као препрека рестаурацији грађанског друштва (Yугослав Политицал Емигрéс он Yугослав Полицy оф Нон–Алигнмент). Драгомир Бонџић и Слободан Селинић дали су виђење Бандуншке конференције пренешено посредством штампе југословенском јавном мњењу. Југословенска политика видела је Бандуншку конференцију као корак ка смиривању у свету, позитиван елемент и допринос миру. Од конференције се очекивало да на њој проговори Азија, поздрављано је антиблоковско расположење (''Тхе Бандунг Цонференце анд тхе Yугослав Публиц Опинио''). Ђорђе Борозан у свом реферату је изнео виђење о Првој конференцији шефова држава несврстаних земаља у Београду 1961. Београдска конференција прокламовала је поштовање права на самоопредељење и мирољубиву коегзистенцију, и дефинисала је принципе по којима ће се свет несврстаних промовисати (''Тхе Фирст Цонференце оф тхе Хеадс оф Стате оф тхе Нон – Алигнед Цоунтриес, Белграде 1961''). Џим Хешберг говорио је о ставу Сједињених Држава према Београдској конференцији 1961. Конференција је пружила САД увид у унутрашњу југословенску стварност (''Јохн Ф. Кеннедy, Георге Ф. Кеннон, анд а 'Баг оф Еелс': Тхе Унитед Статес анд 1961 Белграде Цонференце''). Мат Конели разматрао је питање демографске политике и контроле ширења нација у послеколонијалном свету као питање империјализма другим средствима. Конституисање новог типа империјализма полази од контроле светске популације. Његов циљ јесте постизање контролисане популације. Контрола популација се посматра кроз мрежу међународних институција, идеја итд (''Империалисм бy Отхер Меанс? Тхе Струггле овер Популатион Цонтрол ин тхе Пост–Цолониал Wорлд'')

Завршно разматрање о скупу дала је Мерилин Јанг у свом саопштењу (''Бандунг анд Беyонд: Суггестионс фор а Ресеарцх Агенда''). Неке од идеја понудили су и остали учесници скупа. Најзанимљивије могу се свести на предлоге да се у даљим научним настојањима пажња обрати на: изглед постколонијалног света, социјалне покрете као концепт модела за развој, дефинисање значаја који је имао Египат, улогу Кине у Трећем свету. Предложене су још неке занимљиве теме: деголизам, колективни портрети вођа, генерација и друго, виђење хладног рата из различитих углова, стереотипи, историја менталитета, религија, институције, идеје, страх и слично. Истакнута је и важност који би имало проучавање покрета несврстаних до сусрета у Лусаки. Скренута је пажња на потребу сарадње историчара са бившег југословенског простора.


Александар Р. Милетић, Извештај са Конференције “Урбан Лифе анд Цултуре ин Соутхеастерн Еуропе”, Београд 26 – 29. мај 2005.

На конференцији организованој на тему урбанизације и урбаног живота у Југоисточној Европи окупио се велики број уцесника (око 150) који су током три дана презентовали резултате својих истраживања. Овако велики број предавача из свих области друштвених наука и архитектуре, био је по тематском критеријуму разврстан у 8 сесија унутар којих се налазило по 6 панела. У сваком панелу било је предвиђено учешће четворо предавача чијим радом је руководио један од реномираних учесника у својству председавајућег. Само мали број претходно назначених учесника није се појавио у предвиђеном термину њихових предавања. Панели су тематски обухватали најразличитије аспекте урбаног на Балкану: историјске, социолошке, демографске, антрополошке, архитектонске, културолошке... Радни део конференције одржавао се у просторијама Филозофског факултета у Београду, а предавања су држана на енглеском језику. Теме предавања била су питања интимне и приватне историје, спорта, туризма, медјуетничких интеракција, односа на релацији урбано – рурално и свакодневних ритуала и образаца урбаног идентитета. За учеснике скупа били су организовани коктели - протоколарни пријеми у Народном музеју и Скупштини града Београда.

Организатори Конференције били су: Међународно удружење за антропологију Југоисточне Европе из Граца (Интернатионал Ассоциатион фор Соутхеаст Еуропеан Антхропологy - ИНАСЕА), Филозофски факултет из Београда и Удружење за Југоисточну Европу (Сüдостеуропа – Геселлсцхафт) из Минхена. Велики труд око организације Конференције уложили су председник ИНАСЕА Улф Брунбауер, професор Слободног Универзитета (Фреие Университäт) у Берлину и Весна Вучинић-Нешковић са Филозофског факултета у Београду. Програм рада Конференције и апстракти предавања свих учесника објављени су у посебној публикацији. Из угла учесника могу изразити велико задовољство одличном организацијом овако великог скупа у Београду.

Радина Вучетић-Младеновић, Рицх анд Вариед Диверситy. Тхе Леарнинг анд Теацхинг абоут Етхниц, Религиоус анд Лингуистиц Миноритиес ин Хисторy, Праг 12-17. март 2002.

Удружење ЕУРОЦЛИО (Еуропеан Цонференце оф Хисторy Теацхерс Ассоциатион) организовало је своју Генералну скупштину и скуп о етничким, верским и језичким мањинама у настави историје у Прагу, од 12. до 17. марта 2002. године.

Као представник Удружења за друштвену историју и сарадник Института за новију историју Србије, учествовала је на том скупу и представила стање у нашој земљи, везано за проблеме мањина у уџбеницима историје.

Богат програм јој је омогућио да слуша низ предавања и да учествује у радионицама и групама за дискусију у оквиру самог скупа. О значају самог скупа сведочи и чињеница да је исти отворио министар просвете Чешке Републике, као и да су међу предавачима били Марк Мазоwер (Университy оф Лондон), који је одржао најуспешније предавање о мањинама у Европи (Етхниц, Религиоус анд Лингуистиц Миноритиес ин Еуропе), Јарослав Панек, директор Историјског института Чешке Академије наука и Душан Ковач из Историјског института Словачке Академије наука.

Рад у радионицама се одвијао на најразличитије теме везане за мањинска питања, те су тако учесници, по сопственом избору, могли да сазнају нешто више о образовању ромске популације, о питању учења историје у подељеном друштву у Северној Ирској, о начину живота традиционалне јеврејске породице, о породичном и верском животу на Балкану...

Последњег дана одржана је Генерална скупштина ЕУРОЦЛИО, на којој је наша земља постала пуноправни члан ове организације.


Зоран Јањетовић, Петар Драгишић, Посебан програм Немачке службе за инострану академску размену (ДААД), Академска обнова југоисточне Европе, Пројекат: Историја југоисточне Европе као европска историја. Други курс је одржанжан у Синаји у Румунији од 6. до 11. априла 2002, са темом Појам Европе и историјски региони

Скуп је окупио представнике Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Македоније, Румуније, Немачке и Косова а руководилац курса је проф. др. Холм Сундхаусен са Слободног универзитета у Берлину. Курс је одржан као други у серији од шест предвиђених. Циљ пројекта је дискутовање о проблемима историје југоисточне Европе. Током дискусија тежило се усаглашавању појмова као што су Европа, Балкан, Југоисточна Европа итд. Коначни циљ пројекта је састављање предлога наставног програма за предавање историје југоисточне Европе на универзитету.

Рад се одвијао кроз уводна излагања четворице координатора (за Србију проф. др. Милана Ристовића) и дискусија. Поподновни програм је био резервисан за рад у националним групама и касније заједничку дискусију. На скупу је учествовало преко 20 представника.

ОСТАЛА ДЕЛАТНОСТ САРАДНИКА

Уз обраду основних тема многи сарадници ангажовани су на писању рецензија, стручних мишљења, реферата о научним звањима, предавањима по позиву итд. Сарадници Института за новију историју Србије су припремљени и заинтересовани, да одговоре и прихвате, све врсте професионалних понуда, за могуће наручиоце и кориснике.

end faq